Najnovije Vesti
Putniković: Profit iznad politike u energetici
Tramp pregovara sa Moskvom, a Evropa ima svoje adute
Gas u Evropi nastavlja da poskupljuje
Nova infrastruktura za sigurnije snabdevanje strujom područja Niša
Privrednici u Republici Srpskoj traže ograničenje cene struje
Štedi novac – čuvaj prirodu
Projekat RHE Bistrica čeka da JICA završi svoje interne procedure
JAIF: značaj nuklearne energije veći od ekonomske koristi
Utvrđena trasa gasovoda u BiH
Rumunija odlaže liberalizaciju gasa zbog rizika od poskupljenja
Ruski dizel za SAD kreće za dva do tri dana
Prvi tanker koji prevozi 40.000 tona ruskog dizel gorivo za SAD napustiti luku za dva do tri dana. Zahvaljujući sporazumu, cene ove vrste goriva na svetskim tržištima pale su za 5-6%, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin. Izaslanik američkog predsednika Stiv Vitkof, na sastanku sa Putinom, nazvao je sporazum SAD i Rusije o dizel gorivu primerom onoga što se može postići zajedničkim radom.
EMS kao čuvar energetske suverenosti i bezbednosti
Država koja ne kontroliše sopstvene izvore energije i ne upravlja suvereno svojim sistemom u velikoj meri ograničava mogućnost da samostalno upravlja i svojom budućnošću. Zato domaći operator sistema i domaće znanje moraju predstavljati snažan energetski bedem. Sve velike investicije u prenosnu infrastrukturu, međunarodne interkonekcije i digitalizaciju mreže gube smisao ako iza njih ne stoji ono najvrednije što EMS ima – naši ljudi i domaće znanje. Dokle god se odluke donose na osnovu zakonskih nadležnosti, inženjerskih argumenata i dubokih analiza, naš elektroenergetski sistem imaće čvrstu osnovu da ostane suveren, stabilan i siguran.
Koliki nuklearni blok može da prihvati Srbija?
U javnosti se već pominje izgradnja nuklearnih blokova u Srbiji od po 1.200 megavata. Pre izbora njihove snage potrebno je objasniti kako bi se proizvodnja uklopila u buduću potrošnju, kako bi sistem podneo ispad jednog bloka i šta bi mreža morala da obezbedi za siguran rad elektrane. Preporuke Međunarodne agencije za atomsku energiju pokazuju zašto se snaga blokova bira tek nakon takvih analiza.
Đedović Handanović: Đerdap 3 strateški energetski projekat Srbije i SAD
Đerdap 3 može da postane strateški energetski projekat Srbije i SAD, rekla je je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubrvaka Đedović Handanović na Danube Future Foruma, u organizaciji Pupin inicijative napominjući da razvoj projekta zahteva temeljnu analizu tehničkih, ekonomskih i ekoloških aspekata, kao i saradnju sa Rumunijom sa kojom Srbija deli Dunav i ima dugu tradiciju uspešne hidroenergetske saradnje.
Kako ćemo se grejati naredne zime?
Poput Evrope, gde je kritična predstojeća zima i Srbija ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima. Ali, kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone, toplane su, uglavnom, i bez poskupljenja, spremne da počnu sa grejanjem 15. oktobra, gasa ima – iz uvoza i na zalihama, poručeno je na otvaranju i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije.
Uskoro polaganje prvih cevi gasne interkonekcije Srbija-Severna Makedonija
Bliska saradnja na integraciji tržišta električne energije i gasa, veća fleksibilnost sistema i sigurnost snabdevanja, nastavak ulaganja u prenosne mreže i gasnu i naftnu infrastrukturu bile su ključne teme jučerašnjeg sastanka ministara energetike Srbije, Bugarske, Grčke i Severne Makedonije. Prve cevi za deonicu gasne interkonekcije Srbija-Severna Makedonija na teritoriji Srbije su isporučene, a radovi na polaganju cevi uskoro će početi.
EPS, Srbijagas i SOKAR potpisali ugovor akcionara za razvoj gasne elektrane u Nišu
Potpisan je ugovor između EPS-a, Srbijagasa i SOKAR-a – akcionara o razvoju projekta izgradnje gasne elektrane sa kombinovanim ciklusom u Nišu, koji podrazumeva i osnivanje zajedničkog privrednog društva. U zajedničkom privrednom društvu 50 odsto vlasništva će pripasti srpskim kompanijama, a 50 odsto azerbejdžanskoj. Gasna elektrana kod Niša trebalo bi da bude izgrađena do 2030. godine.
OFAK licencu za rad NIS-a produžio još mesec dana
Naftna industrija Srbije je od OFAK-a dobila produženje licence za rad do 30. oktobra. Novo produženje licence za dodatnih 30 dana omogućava da rafinerija nafte u Pančevu nastavi sa radom i proizvodi maksimalne količine naftnih derivata – dizela, benzina, kerozina i mazuta, koji nam je posebno važan u predstojećoj grejnoj sezoni”, rekla je ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović.
Kako to rade na Balkanu (3): Energetski intenzitet i strukturni paradoks
Poređenje sistema na Balkanu nedvosmisleno potvrđuje da uspešna energetska politika ne trpi teror uniformnosti. Srbija mora ostati verna sopstvenoj privrednoj strukturi. Uspešni i bezbedni sistemi ne funkcionišu na bazi stihijskih tržišnih kretanja i pasivne administracije. Naš komandni lanac upravljanja mora biti centralizovan, a razvoj miksa strogo kontrolisan kroz jasne državne kvote, tehnološke prioritete i obavezujuću preliminarnu državnu verifikaciju svakog novog projekta. Samo sa energetskom politikom koja je duboko suverena i verna sopstvenoj inženjerskoj fizici, Srbija može obezbediti dugoročnu nacionalnu bezbednost i održiv privredni razvoj.
Sa pametnim brojilima u sigurniju budućnost
Distributerima ugradnja pametnih brojila donosi smanjenje gubitaka i digitalizaciju mreže, dok korisnicima obezbeđuje bolju kontrolu potrošnje i energetsku efikasnost, što su veliki benefiti za sve učesnike u energetskom lancu, zaključak je učesnika konferencije „Šta pametna brojila znače za automatizaciju i digitalizaciju elektrodistributivnog sistema”.
Cena energije ponovo ispostavlja račun Evropi
Ne mislim da evropsku energetsku tranziciju treba zaustaviti. Mislim da je treba vratiti inženjerima. Prvo odrediti koliko energije treba, kada je treba, odakle dolazi kada nema vetra i Sunca, koliko rezerve sistem mora da ima, kakva mreža je potrebna i koliko sve zajedno košta. Tek tada određivati rokove. Obrnut redosled je već dovoljno koštao evropsku industriju. A berza će, kao i obično, taj račun videti nešto ranije od zvanične statistike.
Kako to rade veliki (2): Anatomija proizvodnog miksa po državama SAD i Evrope
Elektroenergetski proizvodni miks jedne suverene nacije u Evropi, ili savezne države u SAD, nikada nije, niti sme biti, spisak lepih političkih želja i administrativnih dekreta donetih u sterilnim kancelarijama centralizovane birokratije. On je, u svojoj inženjerskoj suštini, direktna i neumoljiva funkcija dva ključna parametra: geografske raspoloživosti resursa i makroekonomske arhitekture privrede uz geopolitički mudro postavljen temelj.
Cena struje u Mađarskoj eksplodirala na 5.279 evra zbog pogrešne prognoze vremena
Ekstreman skok cene električne energije pokazao je koliko pogrešna vremenska prognoza može da poremeti tržište kada se očekivana solarna proizvodnja ne ostvari. Noviji meteorološki podaci već su ukazivali na gustu oblačnost, ali je starija prognoza predviđala sunčano vreme, što je moglo dovesti do manjka od 400 MW i troška od gotovo dva miliona evra za solarni portfolio od 1 GW.
Klima između prirodnih ciklusa i ljudskog faktora: šta zaista zagreva planetu
Klimatske promene nisu počele industrijskom revolucijom, niti se klima ikada nalazila u stanju potpune ravnoteže. Zemlja je prolazila kroz periode zagrevanja i hlađenja mnogo pre nego što je čovek počeo masovno da sagoreva ugalj, naftu i gas. Ali, iz te činjenice ne sledi zaključak da današnje zagrevanje nema veze sa čovekom. Upravo suprotno. Prirodni mehanizmi objašnjavaju veliki deo klimatske istorije planete, ali nisu dovoljni da objasne brzinu i intenzitet promene koju beležimo od početka industrijske ere.
Kako to rade veliki (1): Trijumf geografsko-resursnog pragmatizma i suverenizma nad ideološkim uniformizmom
Ovo je prvi u nizu tekstova u serijalu Kako to rade veliki, u kojem ću pokušati da, kroz analizu razlićitih regulatorno, tehno-ekonomskih pristupa planiranju i realizaciji nacionalnog proizvodnog miksa i uopšte pristupa sistemskoj elektroenergetici, ukažem na dobre i loše strane istih, kao i na smer kojem bi trebalo da teži evropski, ujedno i srpski elektroenergetski sistem. Uzeli smo po jedno dobro rešenje iz primera SAD i EU i na kraju došli do po Evropu i svaku državu u Evropi, najboljeg mogućeg odgovora na kako i kuda dalje u budućnosti.
Ideologija protiv zakona fizike: šta je ostalo od evropske zelene tranzicije
Evropa danas gotovo polovinu električne energije dobija iz obnovljivih izvora. Ipak, 2025. godine povećana je i proizvodnja iz fosilnih goriva. Francuska stabilnost i dalje počiva na nuklearnoj energiji, Poljska pretežno na fosilnim gorivima, Austrija na hidroenergiji, Danska na vetru. Posle godina velikih obećanja, račun je prilično jasan: nema jedne tehnologije koja sama može da nosi elektroenergetski sistem. Zelena tranzicija nije ukinula zakone fizike. Samo nas je, prilično skupo, podsetila da oni važe i kada ih politički dokumenti zanemare.
Klima sme da koleba – inženjerija ne: EES za sva vremena
Za inženjere iz oblasti energetske bezbednosti, u koje se ubrajam, ključno pitanje nije šta je uzrok pojave ekstremnih vremenskih uslova, već da li ćemo ih sačekati spremni, ili ne. Da li ćemo sistem održati bez obzira na njih, ili ne. Za inženjersku misao prilikom planiranja sistema uzroci su, zapravo, delimično i irelevantni – ono što je ključno jesu moguće posledice. Odnosno, priprema sistema kroz adekvatan planerski proces, da iste preživi sa minimalnom štetom po opremu i sigurnost snabdevanja domaćih potrošača.
15. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama – CIRED Srbija
Od 21. do 25. septembar 2026. Na Kopaoniku će biti održano 15. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama – CIRED Srbija koji organizuje Srpski nacionalni komitet CIRED Srbija uz podršku međunarodne konferencije za elektrodistribuciju CIRED. Očekuje se učešće više od 800 inženjera iz Srbije i regiona, biće prezentovano više od 90 naučno-stručnih radova, a učšće je već najavilo više od 50 kompanija. Generalni pokrovitelj Savetovanja je Elektrodistribucija Srbije a pokrovitelji su Elektroprivreda Srbije, Elektroprivreda Crne Gore, Crnogorski elektrodistributivni sistem – CEDIS i Elektromreža Srbije.
Dunav presušio – demagogija teče
Lekcija sa Dunava je jasna: ne treba nam manje bazne energije, treba nam pametnija i tehnološki naprednija bazna energija. Sve ostalo je svesno srljanje u energetski kolonijalizam i buduće dugotrajne restrikcije struje. Problem je inženjerski, a ne konceptualni. Rešenje koje donosi energetsku bezbednost nije ideološko eliminisanje baznih kapaciteta, već njihova tehnološka modernizacija (unapređenje sistema hlađenja) kako bi nastavili da pružaju stabilnost, dok se istovremeno gradi mreža varijabilnih i fleksibilnih izvora koji se međusobno dopunjuju.
Oksfam: Velike naftne kompanije udvostručuju zaradu – treba da plate porez na profit
Nova analiza akademskih podataka koju je sproveo Oksfam, objavljena u časopisu Nature, pokazuje da su emisije BP, Ševrona, EksonMobila, Šela i TotalEnerdžisa bile dovoljne da izazovu jedan od četiri toplotna talasa prijavljena širom sveta između 2000. i 2023. godine. Oksfam procenjuje da bi porez na profit najvećih korporacija fosilnih goriva mogao da prikupi do 400 milijardi dolara globalno u prvoj godini, dovoljno da pokrije godišnje troškove prilagođavanja klimatskim promenama na globalnom jugu. Dodatni porez na višak profita svih korporacija mogao bi da generiše do 681 milijardu dolara globalno.
Država Srbija ima mogućnost za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara
Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava član 8, država Srbija je, takođe, imala pravo, a to parvo ima i danas, da uputi takozvanu dobrovoljnu ponudu za preuzimanje akcija NIS-a od ostalih akcionara. To znači od Gaspromnjefta i od manjinskoih akcionara. Da je to učinjeno onda bi imali jasan i zvaničan odgovor Gasproma – da li hoće da proda akcije ili ne. Takođe, verujem da bi značajan broj malih akcionara (njih pet do 8%) bio spreman da proda akcije NIS-a državi po prihvatljivoj ceni. Na taj način država bi i bez ustupaka MOL-a od 5% akcija mogla da dođe do 35, a možda i do 40% vlasništva u NIS-u.
Ukidanje uredbe o cenama goriva čeka kraj rata na Bliskom istoku
Vlasnici malih pumpi i UNKS smatraju da je došlo vreme da se ovo ograničenje, posle pet godina, ukine i da se cene slobodno formiraju kao odnos ponude i tražnje. Poznavaoci globalnog naftnog tržišta ukazuju da produženje uredbe ima smisla jer na globalnom tržištu nedostaje nafta i da je uprkos pojeftinjenju još moguće poskupljenjea sirove nafte.
Da li nam je potrebna izgradnja RHE Đerdap 3?
Potrebna nam je izgradnja RHE Đerdap 3 i to najkasnije do 2040. godine! Ne sme se planirati izgradnja više kapaciteta iz neupravljivih vetro i solarnih elektrana na uštrb baznih kapaciteta, jer bi to ugrozilo stabilno i pouzdano funkcionisanje našeg EES, odnosno dovodilo do čestih parcijalnih ili totalnih raspada i opšteg smanjenja sigurnosti sistema. Za funkcionisanje EES potreban je dodatni kapacitet u RHE instalisane snage od oko 1.040 MW i energetske zapremine od oko 555 GWh.
Investitorski VS centralno vođeni razvoj elektroenergetskog sektora
Elektroenergetski sektor jedne zemlje nikada ne sme biti prepusten stihijiskim zakonima tržišta i isključivo investitorskim kalkulacijama. Ideja o tržištu koje „sve samo reguliše” opasna je iluzija u sektoru od koga zavisi nacionalna bezbednost. Elektroenergetski sistem nije poligon za finansijske eksperimente, već kičma suvereniteta jedne države. Odricanje od pune državne kontrole nad energetskim resursima i planiranjem u korist nepredvidivih investicionih ciklusa vodi pravo u energetsku zavisnost. Da bismo osigurali stabilnost za svaku kuću i privredu u Srbiji, moramo se osloniti na domaću stručnu misao i snažne nacionalne institucije, koje jedine mogu garantovati sigurnost našeg elektroenergetskog sistema.
Vertikalni gasni koridor – politički antiruski projekat
„Postoji samo jedan način da se izbegne kritika – ne radi ništa, ne govori ništa i ne budi ništa”, citira Dimitar Šterev iz Bugarske gasna asocijacija – Skladištenje i transport gasa Aristotela u svojoj analizi “Vertikalni gasni koridor –pruža li nove mogućnosti za jugoistočnu i centralnu Evropu ili ne i po kojoj ceni?”. Autor zaključuje da ukoliko Bugarska obnovi isporuke jeftinog gasa iz Ruske Federacije, izgradnja Vertikalnog gasnog koridora, kao i sprovođenje drugih sličnih projekata za uvoz, potrošnju i/ili tranzit tečnog prirodnog gasa (kao što je potpisani Sporazum sa državnom turskom naftnom i gasnom kompanijom BOTAŠ) postaju besmisleni i nepotrebni.
EPS nastavlja uspešno poslovanje
EPS u prvom kvartalu ostvario dobit od 15,1 milijarde dinara. Kreditni dug EPS je smanjio za skoro četvrtinu, odnosno za 43,3 milijarde dinara. Ulaganja u novu rudarsku opremu u prvom tromesečju dostigla su 4,3 milijarde dinara – 37 % više od plana. Sve ovo pokazuje da EPS nastavlja četvrtu godinu uspešnog poslovanja. Uprkos suši, proizvodnja električne energije bila je stabilna, navedeno je u izveštaju o poslovanju u prvom kvartalu 2026. godine, koji je usvojila Skupština EPS AD.
Usvojen izveštaj za prvi kvartal 2026. godine.
Popularno
Popular posts:
Kako ćemo se grejati naredne zime? Poput Evrope, gde je kritična predstojeća zima i Srbija ovu…- Kako to rade na Balkanu (3): Energetski intenzitet i… Poređenje sistema na Balkanu nedvosmisleno potvrđuje da uspešna energetska politika…
Popular posts:
- Koliki nuklearni blok može da prihvati Srbija? U javnosti se već pominje izgradnja nuklearnih blokova u Srbiji…
- Proširena Uredba o energetski ugroženom kupcu Izmenama i dopunama Uredbe o energetski ugroženom kupcu Vlada Srbije…
Popular posts:
- Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji Nauka i inovacije važni su za pametnu energetsku tranziciju. Energetska…
- Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije Zelena varijanta vodonika – kao nosilac i skladište energije –…
Cena gasa u Federaciji BiH od oktobra veća za 12 odsto, četvrto poskupljenje od početka godine
Vlada Federacije BiH danas je, na predlog Federalnog ministarstva trgovine, dala saglasnost na
Skupo gorivo daje novi zamah krajnjoj desnici u Evropi
Traktori koji ulaze u Đelu, grad na jugu Sicilije, nose zastave ostrva sa
Uskoro počinje polaganje cevi za gasnu interkonekciju Srbije i Severne Makedonije
Prve cevi za gasnu interkonekciju Srbije i Severne Makedonije isporučene su na teritoriju
Balkan ima desetine gigavata zelenih projekata, ali nema dovoljno kapaciteta za priključenje na mrežu
Investitori širom Balkana planiraju više od 50 gigavata projekata obnovljivih izvora energije, ali
Najčitanije
- Koliki nuklearni blok može da prihvati Srbija? U javnosti se već pominje izgradnja nuklearnih blokova u Srbiji…
- EPS, Srbijagas i SOCAR dobili saglasnost za projekat… Vlada Srbije dala je saglasnost na ugovor akcionara EPS-a, Srbijagasa…
- Od 1. oktobra cena 1kWh gasa za domaćinstva 3,42 dinara Umesto po metru kubnom Javno preduzeće Srbijagas će cene gasa…
Najava Konferencije:
Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?
Energetika
Ruski izaslanik: Sporazum o isporukama dizela sa SAD stupa na snagu u petak
Rusija je spremna da, pored dogovorenih isporuka dizela SAD, snabdeva i evropske zemlje ukoliko dobije odgovarajuće zahteve, izjavio je ruski izaslanik Kiril Dmitrijev, koji očekuje produbljivanje ekonomske saradnje Moskve i Vašingtona. On je upozorio da će se kriza sa gorivom u Evropi intenzivirati zbog odustajanja od ruskih energenata i ocenio da će gasovodi Severni tok 1 i 2 u nekom trenutku ponovo početi da rade.
Ekonomija
Putniković: Profit iznad politike u energetici
Jelica Putniković kaže za RTS da su iza približavanja Vašingtona i Moskve pre svega ekonomski interesi. Upozorava da visoke cene gasa i nafte dodatno opterećuju evropsku privredu i građane, dok je Srbija, zahvaljujući povoljnijoj ceni ruskog gasa, popunjenim skladištima i razvoju alternativnih pravaca snabdevanja, u boljoj poziciji.
Prijavite se na newsletter!
NEDELJNI PREGLED VESTI
Moj stav
EMS kao čuvar energetske suverenosti i bezbednosti
Država koja ne kontroliše sopstvene izvore energije i ne upravlja suvereno svojim sistemom u velikoj meri ograničava mogućnost da samostalno upravlja i svojom budućnošću. Zato domaći operator sistema i domaće znanje moraju predstavljati snažan energetski bedem. Sve velike investicije u prenosnu infrastrukturu, međunarodne interkonekcije i digitalizaciju mreže gube smisao ako iza njih ne stoji ono najvrednije što EMS ima – naši ljudi i domaće znanje. Dokle god se odluke donose na osnovu zakonskih nadležnosti, inženjerskih argumenata i dubokih analiza, naš elektroenergetski sistem imaće čvrstu osnovu da ostane suveren, stabilan i siguran.
Kako to rade na Balkanu (3): Energetski intenzitet i strukturni paradoks
Ekologija
Novi izveštaj UNEP-a pokazuje koliko je potrebno smanjiti emisije za povratak na 1,5 stepeni
UNEP je vodeća svetska organizacija u oblasti zaštite životne sredine. Ona predvodi međunarodne napore i podstiče saradnju u zaštiti životne sredine, pružajući državama i stanovništvu informacije i podršku kako bi unapredili kvalitet života bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.
COP31 – početak nove ere u globalnom upravljanju klimatskim pitanjima
COP31 označava početak nove ere u globalnom upravljanju klimatskim pitanjima. Razlog za to je što će zemlje na ovom samitu učestvovati sa svojim novim nacionalno utvrđenim doprinosima (NDC 3.0) za 2035. godinu, navedeno je u najavi COP31, skupa na kojem će biti donete konkretne odluke za rešavanje klimatske krize od 9. do 20. novembra 2026. u Antaliji, u Turskoj.
Sekopak domaćin skupa o ambalaži i ambalažnom otpadu
Nova Uredba Evropske unije o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), koja donosi promene za sve učesnike u lancu vrednosti ambalaže bila je jedna od tema ovogodišnjeg EXPRA Balkan Workshop-u, čiji je domaćin bio Sekopak, a koji je okupio predstavnike organizacija za proširenu odgovornost proizvođača (EPR). U radionici su učestvovali predstavnici EPR organizacija iz Bugarske, Mađarske, Kipra, Grčke, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Italije.
MOL Grupa pustila u rad svoju prvu fabriku biometana u Sarvašu
MOL Grupa pustila je u rad svoju prvu fabriku biometana u Sarvašu. Zahvaljujući investiciji vrednoj više od 2,7 milijardi HUF, postrojenje sada može da proizvodi biometan od biogasa, u kvalitetu pogodnom za ubrizgavanje u nacionalnu gasnu mrežu. Na ovaj način će godišnje više od 7 miliona kubnih metara prirodnog gasa biti zamenjeno obnovljivom energijom. Investicija predstavlja važnu prekretnicu u dugoročnoj strategiji MOL Grupe „SHAPE TOMORROW“, jer dodatno proširuje portfolio zelene energije kompanije, jača energetsku bezbednost i doprinosi održivom snabdevanju energijom u regionu.
Međunarodni projekat GeoSolar istražuje povezivanje solarne i geotermalne energije u napuštenim rudnicima uglja
Rudnik uglja Velenje bio je u ponedeljak, 5. oktobra 2026. godine, domaćin sastanka međunarodnih partnera na projektu GeoSolar, u okviru kojeg se istražuju mogućnosti povezivanja solarne energije i toplote podzemnih voda radi efikasnijeg daljinskog grejanja sa niskim emisijama ugljenika. Projekat je počeo u julu 2025. godine i trajaće 42 meseca. Rudnik Velenje učestvuje zajedno sa Univerzitetom u Utrehtu, koji koordinira projekat, i partnerima iz Holandije, Poljske i Slovenije, među kojima je i velenjski zavod KSSENA. Projekat GeoSolar sufinansira Istraživački fond za ugalj i čelik Evropske unije (RFCS).
Kina će skladištiti CO2 ispod morskog dna
Nova centralna platforma gasnog polja Dongfang 1-1 ulazi u fazu puštanja u rad, čime Kina napreduje u prvom projektu ubrizgavanja ugljen-dioksida na moru. Postrojenje će omogućiti trajno skladištenje više od milion tona CO2 godišnje i istovremeno doprineti povećanju proizvodnje prirodnog gasa.
Poljoprivreda
U Hrvatskoj razmatraju novi model subvencionisanja goriva za poljoprivrednike
Hrvatska poljoprivredna komora (HPK) predlaže da se umesto aktuelnog subvencionisanja cene goriva uvedu potpore prema proizvodnji i površini poljoprivrednog zemljišta, a za stočare prema broju grla, saopštio je HPK u ponedeljak.
Rudarstvo
Saobraćaj
Šef Rajanera: Kerozina će biti dovoljno, ali će koštati dvostruko više
Očekuje se da će veći uvoz iz Azije obezbediti dovoljno kerozina za evropsko tržište do leta 2027. godine, ali bi visoke cene mogle da potraju još 12 do 18 meseci. Zbog rasta troškova goriva, Rajaner je već najavio smanjenje zimskog reda letenja i snizio godišnji cilj broja putnika za dva miliona.
Trka za supertankerima: zašto trgovci naftom grade sopstvene flote
Rekordni troškovi zakupa tankera podstiču velike trgovce naftom da ulažu milijarde dolara u sopstvene flote, kako bi smanjili zavisnost od tržišnih cena i ostvarili dodatne prihode izdavanjem brodova u zakup. Pored Trafigure, koja je osnovala kompaniju Volare Shipping, u proširenje svojih flota ulažu i ADNOC i BNG, dok povećana potražnja podiže i cene polovnih tankera.
Zelena iluzija: Stvarni rezultati srušili mit o ekološkoj superiornosti plug-in hibrida
Plug-in hibridni automobili (PHEV) godinama su promovisani kao idealan prelaz ka potpunoj elektrifikaciji. Sa svojim ekološkim oznakama i obećanjem vožnje bez emisija u gradskim uslovima, postali su omiljena alternativa mnogih vozača. Ipak, podaci iz svakodnevne upotrebe ozbiljno su narušili njihov ugled.
Er Srbija i GITEX AI Beograd potpisali strateško partnerstvo pred Ekspo 2027
Aviokompanija Er Srbija potpisala je danas strateško partnerstvo sa manifestacijom GITEX AI Beograd koja će biti održana od 25. do 27.maja naredne godine, u toku specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
E20 stiže u Evropu? Poslanici traže više bioetanola u benzinu
Inicijativa trojice nemačkih evroposlanika mogla bi da ubrza prelazak Evropske unije sa goriva E10 na E20, sa dvostruko većim udelom bioetanola. Predlog se obrazlaže smanjenjem zavisnosti od fosilnih goriva i potencijalno nižim cenama, dok stručnjaci ukazuju da veća potrošnja E20 može umanjiti očekivanu uštedu za vozače.
Evropa obezbeđuje dovoljno avio-goriva, ali manji aerodromi ostaju ranjivi
Evropsko tržište avio-goriva ulazi u nešto mirniji period, uz očekivane veće isporuke iz Azije i sezonski pad potražnje. Ipak, cene ostaju pod pritiskom zbog skuplje sirove nafte, visokih rafinerijskih marži i poremećenih tokova snabdevanja. Manji aerodromi ostaju najosetljiviji na eventualne nove poremećaje u lancu snabdevanja.
Život
NIS Calling – 11. sezona
Nova, 11. sezona prijava za novu sezonu programa NIS Calling – novu priliku za praksu u NIS-u traje do 8. novembra. Praksa će se realizovati u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Elemiru i Smederevu. Početak prakse je 15. januara 2027. godine, a po završetku programa postoji mogućnost zaposlenja u NIS-u. U ovoj sezoni praksu će proći 20 izabranih polaznika.
IT
Štedi novac – čuvaj prirodu
EPS je predstavio digitalne usluge na Sajmu energetike. Više od 560.000 građana već je papirni račun zamenilo elektronskim i ostvaruje popust od sedam odsto na računima za struju. Više od 1,26 miliona građana koristi EPS-ovu aplikaciju, što potvrđuje značaj digitalnih rešenja u unapređenju usluga i komunikacije sa kupcima, objasnile su Nataša Đukanović i Andrijana Radovanović iz Sektora za marketing.
Hakeri pregrejali frižidere u francuskim supermarketima
Sajber napadi izazvali su pregrevanje frižidera i zamrzivača u oko 400 prodavnica od ukupno 15.000 u Francuskoj, zbog čega se pokvarila sveža i zamrznuta hrana, čija se vrednost procenjuje na milione evra. Evropski komesar za hranu Kristof Hansen osudio je hakovanje u objavi na X-u i dodao da „bezbednost hrane zahteva više pažnje na svim nivoima. Jer je oružje u hrani postalo stvarnost“.
Ulaganja u data centre će dostići neslućene razmere do 2032. godine
Sjedinjene Američke Države ulaze u nezapamćenu ekspanziju data centara, uz ulaganja koja bi mogla da nadmaše razmere istorijskog železničkog buma. Dok tehnološki giganti i investitori gomilaju bogatstvo, rastu dugovi i pritisak na električnu energiju, vodu, zemljište i radnu snagu, a profitabilnost ogromnih investicija ostaje neizvesna.
Završena modernizacija SCADA sistema za distributivnu mrežu gasa
Nova SCADA platforma, finansirana sredstvima Evropske unije sa 1,84 miliona evra, unapređuje upravljanje gasnom distributivnom mrežom dugom više od 19.286 kilometara. Sistem omogućava praćenje u realnom vremenu, brže reagovanje i veću pouzdanost, uz stvaranje tehnološke osnove za dalju digitalizaciju, automatizaciju i usklađivanje sa evropskim energetskim standardima.
Hoće li BiH postati baza za velike investicije u data centre?
BiH bi mogla da privuče velike investicije u data centre, posebno zbog domaće proizvodnje električne energije, dostupnosti vode i potencijala za razvoj obnovljivih izvora energije. Američki investitori već pokazuju interesovanje za projekte u Republici Srpskoj vredne više stotina miliona dolara, ali njihov razvoj zahteva pažljiv izbor lokacija i rešavanje pitanja uticaja na životnu sredinu, potrošnje struje i vode.
EPCG, CGES i CEDIS grade zajednički data centar u nikšićkoj Železari
Projekat bi, pored potreba kompanija koje upravljaju ključnom energetskom infrastrukturom, mogao da obuhvati i pružanje usluga drugim korisnicima, u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta i tržišnih potreba. Konačna vrednost investicije, kapacitet i rokovi izgradnje biće definisani nakon završetka studije izvodljivosti i izrade idejno-tehničkog rešenja.
Nauka
Video
Kako ćemo se grejati naredne zime?
Poput Evrope, gde je kritična predstojeća zima i Srbija ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima. Ali, kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone, toplane su, uglavnom, i bez poskupljenja, spremne da počnu sa grejanjem 15. oktobra, gasa ima – iz uvoza i na zalihama, poručeno je na otvaranju i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije.
Konferencije
Kako ćemo se grejati naredne zime?
Poput Evrope, gde je kritična predstojeća zima i Srbija ovu grejnu sezonu dočekuje u specifičnim okolnostima. Ali, kompletan elektroenergetski sistem Srbije spreman je za početak nove grejne sezone, toplane su, uglavnom, i bez poskupljenja, spremne da počnu sa grejanjem 15. oktobra, gasa ima – iz uvoza i na zalihama, poručeno je na otvaranju i sa prvog panela foruma „Kako ćemo se grejati naredne zime”, koji je Energija Balkana organizovala u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i uz podršku Privredne komore Srbije.
