Danas je dan posvećen reptilima koji su davno hodali Zemljom – dinosaurusima! Ovi izumrli stanovnici davnih vremena kao otelotvorenje zmajeva, raznih mitova i legendi bude ljudsku maštu i kreativnost. Zato nije ni čudo što ova bića fasciniraju decu širom sveta.

Reč dinosaurus osmislio je viktorijanski naučnik Ričard Oven spajajući dve grčke reči deinos (strašni)i sauros (gušter).

Ovi „strašni gušteri” bili su rasprostranjeni na celoj planeti.

Glavne karakteristike dinosaurusa su:

• Uspravan stav nogu, tačno ispod tela, za razliku od ostalih reptila koji imaju raskrečen stav nogu
• Polaganje jaja
• Život na kopnu,uz određene izuzetke
• Lobanja koja ima rupe između očne duplje i nozdrve
• Dve rupe iza očne duplje kroz koje su polazili snažni vilični mišići kako bi bili direktno pričvršćeni za vrh lobanje (tako je njihova vilica mogla da se otvori više i zatvori većom silom)

Alosaurus. Foto: commons.wikimedia

Kada su dinosaurusi živeli?

Dinosaurusi su živeli u razdoblju između 245 i 66 miliona godina pre nove ere, u eri mezozoika, mnogo pre nego što su se prvi moderni ljudi (Homo sapiens) pojavili.

Eru mezozoika naučnici su podelili na 3 perioda koje su nazvali trijas, jura i kreda.

U doba trijasa (252-201 miliona godina p.n.e.), dinosaurusi su živeli na superkontinentu Pangea, od kojeg su postepenim razdvajanjem nastali današnji kontinenti. U ovom periodu klima je bila relativno topla i suva, što je pogodovalo nastanku ovih reptila – njihova koža je manje porozna od sisara i gubi manje vode. Bubrezi reptila su takođe bolji u očuvanju vode.

Na prelazu iz trijasa u doba jure (201-145 miliona godina p.n.e.), došlo je do masovnog izumiranja vrsta na planeti, ali uzroci još uvek nisu jasni. Ipak, dinosaursi su preživeli i nastavili svoj razvoj. Pangea se razdvojila dok je klima ostala topla i pogodna za razvoj paprati i mahovina. Zbog razvoja vegetacije razvile su se neke od velikih vrsta dinosaurusa biljojeda, kao što su diplodokus i brahiosaurus.

Maketa diplodokusa. Foto: commons.wikimedia

U periodu krede (145-66 miliona godina p.n.e.), kopnena masa je nastavila da se deli na kontinente koje poznajemo danas, s tim što  su oni bili na drugim pozicijama. Zbog toga su dinosaurusi nastavili da evoluiraju na različitim delovima sveta i postajali sve raznovrsniji.

Vrste dinosaurusa

Kako su dinosaurusi vladali Zemljom preko 140 miliona godina, razvili su se u raznim veličinama i oblicima. Najvećim dinosaurusom se smatra drednotus, dugačak 26 metara i težak 65 tona. Jedna od većih mesojednih vrsta bio je spinosaurus (veći od tiranosaurusa reksa) – dugačak 18 metara i težak 4 tone. Najmanji dinosaurus koji je danas poznat je mikroraptor, dugačak do 80 centimetara i težak oko jedan kilogram. Kretao se na dve noge, imao je perje na sve četiri noge i pretpostavlja se da je mogao da leti.

Šematski prikaz dinosaurusa i afričkog slona. Foto: britannica

Do sada je otkriveno oko 700 vrsta dinosaurusa, ne uključujući avijanske (pticolike) dinosauruse.

Neke od poznatijih vrsta su tiranosaurus reks (sećate li se filma „Park iz doba jure”?), triceratops, velociraptor, stegosaurus, brahiosaurus i alosaurus.

Neke od vrsta koje su živele u isto doba mnogi ljudi greškom svrstavaju u dinosauruse. Iako su pripadali gmizavcima, pterosaurusi, mosasaurusi, ihtiosauri, pleziosaurusi nisu klasifikovani kao dinosaurusi.

Kako su dinosaurusi izumrli?

Iako je danas pronađeno mnoštvo fosila dinosaurusa, nijedan do sada nije bio mlađi od 66 miliona godina. Iako su neki sisari, ptice, mali reptili, ribe i vodozemci preživeli, procenjuje se da je tada izumrlo tri četvrtine života na Zemlji.

Postoje dve teorije o izumiranju dinosaurusa koje su izneli naučnici. Po jednoj, pre 66 miliona godina Zemlju je pogodio meteor i ispunio atmosferu gasom i prašinom, utičući na klimu. Drugi naučnici tvrde da je masivno izlivanje lave u Indiji, koje se podudara sa tim periodom, razlog zašto su dinosaurusi nestali.

Iako je verovatnije da je masovno izlivanje lave osudilo dinosauruse pre nego udar meotora, moguće je da su obe nepogode zadesile ove nesrećne reptile.

Da li su baš svi dinosaurusi izumrli?

Dramatičan završetak postojanja dinosaurusa zbog meteora (i/ili izlivanja lave) zasenjuje deo priče da su neki dinosaurusi ipak uspeli da opstanu. Grupu teropoda, koja je preživela masovno izumiranje pre 66 miliona godina, danas predstavljaju ptice. Od tog vremena, danas se najmanje 11 hiljada vrsta ptica razvilo na različite načine.

Fosil mikroraptora. Foto: commons.wikimedia

Razlog zašto je baš ova grupa dinosaurusa preživela verovatno leži u više razloga. Avijanski (pticoliki) dinosaurusi brže su se razmnožavali i bili prilagodljiviji uslovima sredine u kojoj su živeli. Hranili su se raznovrsnije i bili su manji, pa im je bila potrebna manja količina hrane. Takođe, letenjem su trošili manje energije nego dinosaurusi koji su hodali, lakše su mogli da pobegnu od nepogoda i nađu hranu.

Činjenice poput te da su dinosaurusi hodali Zemljom pre mnogo miliona godina, kao i njihova veličina, neobičan izgled i način na koji su nestali, bude maštu i interesovanje mnogih ljudi.

Dok u dinosaurusima možemo da uživamo učeći i zamišljajući kakav je život na Zemlji bio nekada davno, isto tako možemo da se potrudimo da cenimo njihove potomke, od pingvina do vrabaca, sa kojima imamo sreću da delimo i prostor i vreme na svih sedam kontinenata.

Izvor: EkoBlog