Budućnost naših vlažnih staništa i budućnost čovečanstva neraskidivo su povezane, a 2021. godina je naša najbolja prilika da učinimo nešto povodom toga. Svetski dan vlažnih staništa obeležen je 2. februara – i nikada nije bio važniji trenutak da napravimo pregled onoga što se slavi i zašto, porućuju iz Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN).

Tokom velikog dela naše nedavne istorije tretirali smo vlažna staništa kao da nisu važna. Obale su tu da se na njima gradi, reke i jezera su tu da obezbede neograničene zalihe vode za farme i fabrike, močvare su tu da bi se isušile radi razvoja. Na području Sredozemlju vekovima transformišemo i degradiramo naša vlažna staništa, a od 1970. godine izgubili smo polovinu onoga što je preostalo.

Međutim, ono čega većina nas još uvek nije svesna je da život započinje u vlažnim staništima, kao i da ona održavaju kontinuitet života. Ako želimo da imamo bilo kakvu nadu u rešavanje rastućih izazova sa kojima se suočava naš region i ako želimo da obezbedimo našu održivu budućnost na Sredozemlju, vreme je za novi početak i zajednički, složni napor da se spasu i obnove ovi vitalni ekosistemi.

Foto: WWFAdria

Život započinje u vlažnim staništima

Vlažna staništa dolaze u različitim prirodnim i veštačkim oblicima, od reka i jezera do močvara, bara, obalnih sistema i morskih područja, a sva ova staništa zajedno pružaju osnovne prirodne usluge od kojih zavisi život miliona ljudi u basenu Sredozemlja. Vlažna staništa ne samo da skladište i prečišćavaju većinu naše vode za piće, već nas snabdevaju hranom i sirovinama, održavajući lokalne ekonomije. Ona su takođe vitalni centri za biodiverzitet i imaju presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Ali, danas su rastući zahtevi poljoprivrede, industrije, turizma i urbanog razvoja na Sredozemlju potisnuli naša vlažna staništa na ivicu održivosti. Prekomerno zahvatanje vode (dve trećine za poljoprivredu) smanjilo je protoke između 25-75% tokom poslednjih decenija, a predviđa se da će se tokom narednih 20 godina dostupnost slatke vode smanjiti za 15%. Sa isušivanjem i uništavanjem vlažnih staništa, vitalni prirodni sistemi se raspadaju čak i dok potražnja raste.

Da li možemo i dalje ovako?

Jednostavan odgovor je – ne možemo. Trenutne projekcije za region Sredozemlja pokazuju da će do 2040. godine oko 250 miliona ljudi živeti u uslovima nedostatka vode, u odnosu na, već danas, zastrašujućih 180 miliona.

Klimatske promene – podaci pokazuju da 20% teže pogađaju Sredozemlje od većine drugih delova sveta – pojačavaju krizu, podižu temperature, smanjuju kiše i naglo povećavaju poplave, oluje, suše i druge ekstremne klimatske događaje.

Obedska-bara / Foto: Kuda na put

Istovremeno, u regionu se veoma brzo razvija i kriza biodiverziteta. Vlažna staništa spadaju u ekosisteme sa najvećim biodiverzitetom, ali u sredozemnim vlažnim staništima populacija kičmenjaka gotovo se prepolovila od 1990. godine, a izumiranje predstavlja pretnju za više od trećine vrsta vlažnih staništa. Razvoj i zagađenje ostavljaju katastrofalne posledice.

Gubitak biodiverziteta i klimatske promene su dve strane iste medalje: oba pokreću ljudske aktivnosti, a svaka pogoršava onu drugu.

Ipak, ekosistemi vlažnih staništa mogu pružiti neprocenjiva prirodna rešenja – ali samo ako im dozvolimo da pravilno funkcionišu.

Prirodna rešenja

Zdrava vlažna staništa čuvaju i prečišćavaju vodu, a ovde na Sredozemlju očajnički nam je potrebno više čiste vode jer se naša atmosfera zagreva i populacija nastavlja da raste.

Kamp Kovilj / Foto: Vojvodinašume

Zdravo vlažno stanište, takođe, sakuplja gasove staklene bašte, hladeći planetu. Obalna vlažna staništa odvajaju ugljenik po jedinici površine 10-20 puta brže od kopnenih sistema – ali kada se unište, deo tog ugljenika se vraća u atmosferu.

Ekosistemi vlažnih staništa imaju vitalnu ulogu u zaštiti sredozemnih zajednica od rastućih rizika povezanih sa klimatskim promenama. Oni nas štite od ekstrema svih vrsta, poput kontinuiranog porasta nivoa mora ili sve češćih i nasilnih olujnih udara. Dublje u unutrašnjosti, vlažna staništa upijaju intenzivne kiše, štite od poplava i nadoknađuju niske tokove u vreme suše. Smatraju se jedinstvenim rešenjima zasnovanim na prirodi koja nude usluge od velike društvene, ekonomske i ekološke vrednosti za čovečanstvo.

Mediteran za 30 godina / Foto: CroExpress

Prosperitet i blagostanje ljudi Sredozemlja više nego ikad zavise od toga kako brinemo o svom prirodnom kapitalu. Više nego ikad, moramo investirati u sredozemna vlažna staništa jer smo suočeni sa neizvesnom budućnošću.

Izazov

Da bismo odgovorili na izazov, potrebne su nam drastične promene, a 2021. godina nudi prilike da se one pokrenu, i koje ne smemo propustiti: svet treba da donese odluku o novom globalnom okviru za biodiverzitet, Evropska unija posvećena je zelenijoj budućnosti prema Evropskom zelenom dogovoru, a UN pokreću deceniju za obnavljanje ekosistema.

Donji tok Neretve / Foto: Bljesak info

Sve to čini ovaj trenutak idealnim za pokretanje inovativnih politika i planova upravljanja u regionu koji promovišu obnavljanje i održivost vlažnih staništa, kao i ravnopravnu upotrebu resursa u poljoprivredi, industriji i turizmu. Sve zainteresovane strane – lokalne zajednice, privatni sektor, organi javne vlasti, akademska zajednica, nevladine organizacije i međunarodni donatori – moraju obezbediti neophodne podsticaja očuvanju i obnavljanju vlažnih staništa. Socijalna, ekonomska i politička stabilnost sredozemnog basena zaista je ugrožena.

A šta je sa javnošću, šta možemo učiniti? Pa, vlažna staništa se tiču svih nas i u najboljem je interesu je svih da saznamo više o važnosti ovih neverovatnih ekosistema, da proširimo vest i pružimo podršku svima koji ih čuvaju i obnavljaju.

Svetski dan vlažnih staništa 2021. idealna je prilika da počnemo da stvaramo promene u budućnosti sredozemnog biodiverziteta i ljudi na svim nivoima.

Organizacije članice projekta: „Poboljšanje očuvanja obalnih vlažnih staništa u Sredozemnom basenu“
BirdLife International; CZIP; Euronatur; Hyla; IUCN ECARO; IUCN Mediterranean Centre; MEDSEA Foundation; MedWet Initiative; Mediterranean Small Islands Initiative (PIM); MSJA; Nature Trust Malta-FEE; Terra Cypria – The Cyprus Conservation Foundation; Tour du Valat; Vertigo Lab; WWF Adria; WWF Greece; WWF North Africa; WWF Spain; WWF Turkey; Wetlands International

Napomene:

Projekat: „Unapređenje očuvanja obalnih vlažnih staništa u sredozemnom basenu“ okuplja više od 30 partnera u 10 zemalja, uz finansijsku podršku fondacije MAVA i ima sledeće ciljeve:

• Da se obnove obalna vlažna staništa i učini da funkcionišu kao prirodna rešenja za ublažavanje klimatskih uticaja u regionu
• Da podstakne održivu upotrebu vode i smanji vodozahvat
• Da smanji pretnje koje utiču na obalna vlažna staništa i srodna morska staništa
• Da stvori nove socio-ekonomske mogućnosti zasnovane na obalnim vlažnim staništima

Svetski dan vlažnih staništa ima za cilj da skrene pažnju i pokrene akciju o značaju vlažnih staništa za biodiverzitet i ljudski život na Zemlji. Takođe obeležava usvajanje konvencije o vlažnim staništima RAMSAR, koja ove godine slavi 50. godišnjicu. U Sredozemlju, sprovođenje Svetskog dana vlažnih staništa je poseban mandat Sredozemne inicijative za vlažna staništa (the Mediterranean Wetlands Initiative (MedWet) koja okuplja 27 država potpisnica konvencije Ramsar. Zahvaljujući podršci OFB – Francuske kancelarije za biodiverzitet, Medwet je uključio više od 300 sredozemnih aktera oko same organizacije Wordl Wetlands Day.

Izvor: Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN)