Evropljanima preti energetsko siromaštvo

Afrika u klimatskom obračunu sa bogatim nacijama

Afrički lideri kažu da bi industrijalizovane zemlje trebale da plate troškove spašavanja planete, a ne da očekuju da će se sirimašni odreći razvoja nafte i gasa. Afričke nacije shvataju opasnost od fosilnih goriva. „Glad će nas brže ubiti“, rekao je Mantaše je rekao na konferenciji u Kejptaunu ovog meseca

Kada je senegalski predsednik Meki Sal sazvao samit o prilagođavanju klimatskim promenama u Africi prošlog meseca u Roterdamu, ideja je bila da se okupe zemlje kojima je potrebna pomoć da se prilagode planeti koja se zagreva, kao i industrijalizovane nacije čije emisije zagađuju Zemlju i izazivaju te promene. Pojavili su se, međutim, samo afrički lideri.

Jedini zvaničnici koji su prisustvovali iz bogatih nacija, koje su napredovale skoro dva veka na račun Zemlje, bili su Krizula Zaharopulu, francuski ministar razvoja i Frans Timermans, šef Evropske komisije za klimu. Čak je i Mark Rute, premijer Holandije, zemlje domaćina sastanka, stigao samo za fotografisanje.

Uz podršku Ujedinjenih nacija, skup u Roterdamu trebalo je da pripremi teren za najnoviju rundu međunarodnih pregovora o klimi, poznatu kao COP27, koja će se održati u Egiptu sledećeg meseca. Domaćin je, dakle, jedne afrička zemlja. A ovogodišnji pregovori trebalo bi da se fokusiraju na zahteve zemalja u razvoju, koje su malo doprinele istorijskim emisijama gasova koji zagrevaju planetu, da im se pomogne u finansiranju borbe sa sve jačim olujama, sušama i poplavama.

Međutim, sve je dublja provalija između bogatih i siromašnih.

„Maki Sal je pozvao sve svoje zapadne kolege. Oni nisu došli na tu zabavu. COP27 biće katastrofa ako im se ne osigura finansijska pomoć“, rekao je Patrick Verkooijen, glavni izvršni direktor holandskog Globalnog centra za adaptaciju (Global Center on Adaptation), međunarodne organizacije fokusirane na posredovanje rešavanja klimatskih promena.

Siromašni traže odštetu zbog klimatskih promena

Toplotni talasi bez presedana, koji su ove godine zahvatili planetu, zajedno sa otapanjem glečera i sve izraženijim poplavama i olujama, pokazuju svi opravdanost zahteva za odštetu zemalja u razvoju. Iako je malo verovatno da će sporazum biti postignut, sporno pitanje – prisiljavanja bogatih nacija da nadoknade siromašnijim zemljama ekonomske gubitke izazvane globalnim zagrevanjem – po prvi put će, verovatno biti na zvaničnom dnevnom redu COP27.

Finansiranje prilagođavanja je manje kontroverzno – više je fokusirano na pomaganje siromašnijim zemljama da zaštite svoju infrastrukturu i ljude od klimatskih promena. Ideja je da što više ulažete u ublažavanje i prilagođavanje. Cilj je, na prvom mestu, manje gubitaka i štete.

Afrika najnerazvijenija i najugroženija

Afrika, koja možda ima mnogo veće zahteve od drugih, ne dobija ni jedno ni drugo.

Ovaj kontinent je najnerazvijeniji na planeti i proizvodi samo 4% globalnih emisija gasova staklene bašte – ali će trpeti neke od najgorih posledica sve ekstremnijih vremenskih uslova.

Nigerija i Čad su trenutno izloženi poplavama koje su odnele stotine ljudskih života. Ali, katastrofe jedva da su dospele na naslovne strane, dok je prekid izvoza gasa u Evropu, koji je usledio, dominirao izveštavanjem. Afrički rog je, usred svoje najveće suše u poslednjih 40 godina, koja preti glađu milionima ugroženih ljudi. Madagaskar i Mozambik su pogođeni nizom ciklona, a više od 400 ljudi je poginulo kada su obilne kiše natopile južnoafrički grad Durban.

Za razliku od Evrope i SAD, afričke nacije imaju malo resursa da se zaštite od takvih nesreća ili da se nose sa njima.

Africi do 2030. treba 579 milijardi dolara za borbu protiv klimatskih promena

Verkooijenova organizacija, zajedno sa Afričkom razvojnom bankom, razvila je Program za ubrzanje prilagođavanja Africi, pokušavajući da obezbedi 25 milijardi dolara za finansiranje programa koji bi pomogli da se kontinent ojača izgradnjom kvalitetnijih puteva, mostova i bedema koji treba da štite od porasta nivoa mora.

Novac bi, takođe, bio potrošen na uspostavljanje sistema za navodnjavanje i a za vremenske prognoze, kako bi se poljoprivrednicima pomoglo da se izbore sa sve češćim sušama.

Tih 25 milijardi dolara, koje afričke nacije pokušavaju da obezbede, samo je delić onoga što je potrebno. Vlade redovno dostavljaju UN-u ažurirane planove Nacionalnog razvoja (Nationally Developed Contributions – NDC), pokazujući šta žele da urade u borbi protiv klimatskih promena. Sve skupa, NDC-ovi 51 afričke zemlje pokazuju potrebu ulaganja vrednih 579 milijardi dolara u projekte prilagođavanja klimatskim promenama do 2030. godine, procenjuje Globalni centar za adaptaciju. Kontinent je dobijao godišnje, u proseku 11,4 milijarde dolara za finansiranje mera prilagođavanja klimatskim promenama između 2011. i 2020. godine, navodi se u izveštaju.

Bogati obećali pa zaboravili

Sve to je daleko manje od 100 milijardi dolara godišnje, koliko su bogate zemlje obećale da ulože za finansiranje otklanjanja posledica klimatskih promena i u kapacitete za proizvodnju čiste energije u siromašnijim zemljama u deceniji do 2020. Cilj, od kada je produžen, nikada nije ispunjen. A finansijska pomoć, koja je „stavljena na raspolaganje“ uglavnom je otišla na projekte ublažavanja, poput izgradnje postrojenja obnovljivih izvora energije. To je važno, ali možda ne i glavni prioritet, kada se ima u vidu mali doprinos kontinenta globalnim emisijama ugljenika.

Na prošlogodišnjem COP26 u Glazgovu preuzete obaveze da se i finansijska pomoć udvostruči – na 40 milijardi dolara godišnje do 2025. godine. Ali, svetska ekonomija je posle ruske invazije na Ukrajinu, koja je preokrenula globalna tržišta energije i žitarica, skrenula sa kursa brige o klimi.

Bogati zaboravili na klimu – vratili se fosilnim gorivima

Ne samo da obećanog finansiranja nije bilo, već su evropske nacije koje se oslanjaju na Rusiju za gas ponovo pustili u rad elektrane na ugalj i nuklearne elektrane kako bi izbegle zimsku energetsku krizu i, zajedno sa SAD, izvršile pritisak na saveznike koji proizvode naftu da povećaju isporuke.

Taj razvoj događaja je u srži afričkih frustracija međunarodnom klimatskom politikom. Iako ne uspevaju da ispune sopstvene obaveze u pogledu finansiranja i ciljeva sprečavanja emisija gasova sa efektima staklene bašte, najbogatije zemlje sveta vrše pritisak na afričke zemlje da ne razvijaju svoje prirodne resurse. Sve sa preporukom da je to neophodno da bi se očuvala prirodna staništa i izbeglo buduće zagrevanje planete.

Podele su najoštrije u basenu Konga, gde se nalazi druga najveća prašumska na svetu i potopljeno područje tresetišta, koje skladišti ugljenik koji je ekvivalentan trogodišnjim globalnim emisijama.

Čak 600 miliona Afrikanaca bez struje

U junu, Demokratska Republika Kongo objavila je planove za otvaranje ogromnih područja za istraživanje nafte i gasa, ugrožavajući sporazum o zaštiti šuma vredan 500 miliona dolara i izazivajući kritike Džona Kerija, specijalnog izaslanika američkog predsednika za klimu, koji ju je pozvao da obustavi nadmetanje za blokira u najosetljivijim oblastima.

Predsednik Konga, Feliks Čisekedi, popeo se na podijum na prošlomesečnoj Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, odbacujući taj pritisak. Tako je svoj glas dodao afričkim liderima, koji poručuju najzagađijim zemljama sveta da očiste svoja (ne)dela pre nego što traže od Afrikanaca da se odreknu mnogo toga. -potreban razvoj za veće dobro.

„Afrika, kontinent, koji najmanje zagađuje i koji najviše zaostaje u procesu industrijalizacije, trebalo bi da iskoristi svoje raspoložive resurse da obezbedi osnovnu energiju. Više od 600 miliona Afrikanaca i dalje živi bez struje“, rekao je Sal u UN.

Senegal, Mozambik i Tanzanija napreduju sa planovima za razvoj nalazišta gasa na moru. Nigerija je ponovo pokrenula razgovore o transsaharskom gasovodu. Italija se udvara Alžiru da obezbedi isporuke gasa. Namibija i Uganda, takođe, razvijaju nalazišta nafte.

Južnoafrički ministar energetike Gvede Mantaše ne samo da nastavlja sa planovima za TotalEnergies SE – razvijanje nalazišta gasa na obalama zemlje – on upozorava na zatvaranje elektrana na ugalj u okviru jednog od nekoliko konkretnih sporazuma o financiranju projekata za sprečavanju klimatskih promena.

Raspravu komplikuje činjenica da je u mnogim afričkim zemljama loše upravljanje dovelo do toga da bogatstvo izvorima nafte nije dovelo do  većeg razvoja, pa donatori oklevaju da predaju podršku za sprečavanje klimatskih promena – osim ako ne znaju kuda ona ide.

Afričke nacije shvataju opasnost od fosilnih goriva. „Glad će nas brže ubiti“, rekao je Mantaše je rekao na konferenciji u Kejptaunu ovog meseca.

Izvor: Bloomberg

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti