Povećanje produktivnosti koje omogućava veštačka inteligencija dovodi do većeg zagađenja koje zagreva planetu kroz korišćenje fosilnih goriva nego što se emisija može izbeći njenom primenom u obnovljivim izvorima energije, pokazala je jedna studija.
Istraživači su modelirali tehnički potencijal veštačke inteligencije za povećanje proizvodnje čiste energije, kao i projekcije o tome kako AI može da doprinese proizvodnji uglja, nafte i gasa. U 64 scenarija utvrđeno je da bi neto godišnje emisije ugljenika porasle za 0,47 do 1,8 gigatona, što odgovara približno 1–5% godišnjih emisija energetskog sektora.
Studija je prva koja kvantifikuje klimatski uticaj veštačke inteligencije u čitavom elektroenergetskom sektoru. Prethodna istraživanja uglavnom su se bavila indirektnim klimatskim koristima AI – poput smanjenja perioda neaktivnosti obnovljivih izvora i optimizacije elektroenergetskih mreža – dok su zanemarivala dodatno zagađenje koje nastaje povećanjem produktivnosti pri bušenju naftnih bušotina i eksploataciji gasa.
„Većina dosadašnjih studija… upoređivala je potrošnju energije data centara sa uštedama emisija koje omogućava AI. Potpuno su izostavljale mogućnost da AI istovremeno dovede do povećanja emisija“, rekla je Lynn Kaack, vanredna profesorka računarstva i javne politike na Hertie School, koja je dala komentare na nacrt istraživanja.
Istraživači su utvrdili da bi se neto emisije smanjivale samo u scenarijima u kojima AI ne bi povećavala produktivnost u sektoru fosilnih goriva. Ukoliko bi postrojenja za proizvodnju čiste i fosilne energije usvajala AI približno istom brzinom, povećanje produktivnosti u sektoru obnovljivih izvora moralo bi da bude najmanje četiri puta veće od onog u sektoru fosilnih goriva kako bi se emisije izjednačile.
Holly Alpine, jedna od autorki studije i bivša zaposlena u Microsoftu, koja je napustila kompaniju i sa još nekoliko ljudi osnovala grupu Enabled Emissions, rekla je da je istraživački tim koristio konzervativnu pretpostavku da će se AI podjednako brzo primenjivati u sektoru fosilnih goriva i obnovljivih izvora energije.
„Primena u sektoru fosilnih goriva već se odvija u velikim razmerama – postoje stvarni ugovori, stvarna primena i dokazi kompanija iz industrije i finansijskih analitičara. Primena u obnovljivim izvorima energije još je uglavnom u fazi pilot-projekata ili akademskih istraživanja – mnogo je spekulativnija i više zavisi od rešavanja prepreka kao što su izdavanje dozvola i priključenje na mrežu“, rekla je ona.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da bi AI mogla da poveća količinu tehnički dostupnih rezervi nafte i gasa za 5% i smanji troškove dubokovodnih projekata na moru za 10%. Naftne i gasne kompanije sa velikim entuzijazmom prihvataju dodatne količine goriva koje im AI omogućava da pronađu, a njen sve veći uticaj već su opisale kao „novi bum frakiranja“.
Izvor: Guardian
