Akademik: Kolateralna šteta protesta – kolektivna delegitimizacija rudarstva

Profesor Rudarsko geološkog fakulteta i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladica Cvetković izjavio je da rudarstvo ima potencijal da bude jedan od razvojnih resursa Srbije, a da ekološki protesti, koji su, kako kaže, u velikoj meri ispravni kada žele da uzdrmaju Aleksandra Vučića, nisu ispravni kada ne paze na kolateralne štete - a to je kolektivna delegitimizacija rudarstva i geologije kao struke. Cvetković ističe da je to nedopustivo.

„Negiraćete potencijal koji je vredan 200 milijardi…Po tim procenama od dva posto BDP-a išli bi na pet. Znamo koji su naši sirovinski kompleksi, znamo ih u detalje, pa sada ne možemo zbog neke političke igre da ih napustimo“, rekao je Cvetković u emisiji „Iza vesti“ TV N1.

Povodom izjave predsednika Srbije da projekat Jadar neće biti povučen i sa druge strane zahteva ekoloških udruženja koja poručuju „Rio Tinto, marš iz Srbije“, akademik Cvetković kaže da taj kontrast pokazuje da kao društvo nismo ni blizu dijaloga, a da je dijalog potreban za svaki društveni problem. „Nijdan problem se neće rešiti bez razgovora, bez dijaloga i poverenja ne može ni da se okreči stan, a kamoli da stotine hektara obradive površine zamenite rudnikom“, rekao je profesor.

Ipak, dodaje da je u pitanju izjava predsednika za koju ne može reći da ga je iznenadila. „Nema elemenata za veliko iznenađenje ali ne pridajem joj ni veliki značaj jer će ovaj problem s Rio Tintom ići drugim putem, koji ne uključuje naglo prekidanje. Nije veliko iznenađenje ni sa stanovišta zdravog razuma jer tako veliki projekat ne može tako lako da se prekine“, rekao je profesor Cvetković.

Transparentnost projekta Rio Tinto

Na konstataciju voditeljke da sa druge strane imamo zahtev ekoloških organizacija koje traže da Rio Tinto ode iz Srbije i pitanje šta bi bilo rešenje, kaže:

„Solucija bi podrazemevala razgovore eksperata, pa tek onda razmišljanje da li su potrebni protesti. Protesti su krenuli bez uvida šta taj projekat nosi u detaljima“.

Cvetković ističe i da je netransparentnost vlasti o projektu jedan od razloga koji su doveli do ove situacije.

„Kod nas ništa ne donosi jedan uzrok, ovde kao uzrok vidim i to što imamo urušeno obrazovanje decenijama unazad, ali definitivno da – početna bolja transparentnost mogla je nešto da predupredi. Ali ovde je uviđena šansa da se Vučić dobro uzdrma putrem Rio Tinta, Rio Tinto je tu kao neki topuz. Protiv toga nemam ništa, to je legitimna borba, ne bi mi smetalo i da Vučić padne za stvari za koje je manje odgovoran, mada sam video ranije mnogo ponižavajućih stvari, pa nismo izlazili na ulice. Da prekinem o politici -, voleo bih da o ovom češće pričaju eksperti“, rekao je profesor.

Na pitanje voditeljke kako da učestvuju eksperti kada je SANU, čiji je Cvetković član, poslao analizu uticaja poslovanja Rio Tinta na životnu sredinu vlastima, ali da nisu dobili nikakav odgovor, profesor kaže da mora i vlast da se natera da se svi validni podaci koji stoje u ministarstvima otvore i da se o njima priča, i da iako nije uspeo apel akademika, to ne može da se ostvari „preko noći“.

Problem je, dodaje Cvetković i što nema poverenja u državu da će u ovom slučaju sve kontrolisati jer, kako dodaje, ona prethodno nije uspela da objasni ko je srušio pola grada i koliko košta spomenik…

Zašto nijedan glumac nije ustao u odbranu urušenog obrazovanja?

„Mi smo zemlja jeftine radne snage i ova vlast je za mene kriva jer je dozvolila urušavanje obrazovanja i što će ljudi koji otvaraju fabrike radnicima davati uz to i pelene i narednih decenija“, kaže Cvetković.

„Mi smo na skupu u SANU pre dva meseca dokazali da obrazovanje ne može da bude razvojni resurs Srbije. Imamo publikaciju koja to dokazuje, ali nema fidbeka nikakvog od ministarstva. Da li se neko od javnog mnjenja podigao zbog toga? Da li je neki glumac ili glumica uzeo megafon i stao ispred neke grupe da kaže – ‘Ovo je propast Srbije’?“, zapitao je akademik.

Rudarstvo – razvojni resurs Srbija

On je istakao da rudarstvo ima potencijal da bude jedan od razvojnih resursa Srbije.

„Imamo veliku tradiciju rudarsva, od despota Stefana Lazarevića, i tada se vodilo računa da ne može po Srbiji bilo ko da ide i kopa kako stigne“, rekao je profesor Cvetković.

Rudarstvo ne mora da bude razbojništvo, a mi ga sve više prikazujemo kao razbojništvo, rekao je profesor i dodao da iako ono nije transparento i može da bude transparentnije, ne možemo da ga nazovemo razbojništvom.

„Neko je mogao da anticipira da će ovaj projekat ovako da uđe u teškoće u zemlji u kojoj o svemu odlučuje jedan čovek“, istakao je profesor i dodao da je Vučiću bilo lako da svoje oponente „oblati“ ili spinuje njegov doprinos što su plate i penzije redovne, ali da mu sada ide teže kada bi trebalo da ubedi građane da je projekat Jadar za njih dobar.

„Ali on nije naučio ovaj narod da razgovara“, ističe profesor.

On je ukazao i na činjenicu da je vazduh u Srbiji zagađen decenijama unazad, a da se Vučiću danas spočitava što vazduh nije čist, kao i na onu drugu činjenicu – da nas trenutno ne može niko da ogreje osim prljavog uglja.

„I ostala industrija, ništa od toga nije zlatno. Hoću da kažem da je veliki posao rešiti te probleme i Vučić ne može sam da ih reši…Ono što njega pogađa je dijaloški ambijent koji je stvorio“, rekao je profesor i dodao da je „ljude lako podići kad su fizički ugroženi“- oni traže čist vazduh i ne razmišljaju mnogo ko je krivac za to.

Neophodni razgovori i poverenje za rešavanje problema

Akademik ocenjuje da je atmosfera koja je stvorena nastala zbog situacije nepoverenja u društvu i da ta atmosfera može da se promeni tako što oni koji donose odluke moraju da smiruju situaciju i da ne prave veće konflikte, ali i da druga strana, koja protestuje, mora da pripazi da li je to što radi društveno korisno.

„O tome moramo da razmišljamno u tolerantnijoj atmosferi, a nije tolerantna atmosfera ako imate poruke – marš i beži“, rekao je Cvetković i dodao da ne ne treba da ulazimo emotivno u priču o inženjerskom projektu.

„Imate velike brane i na njima se dešava da neko pogine. Da li je moguće odgovoriti na pitanje da li je vrednija brana li nečiji život? Retorika ekoaktivista brzo sklizne na to…Šta da komuniciram ako kažete – hoćete da potrujete našu decu?“, zapitao je profesor.

Istakao je i da vođe ekološkog pokreta kažu da ih ne zanima studija o izvodljivosti i da ni po kakvoj viziji ne mogu da zamisle rudnik u Jadru. „To su isključivi stavovi koji nisu deo razgovora o rudarskom projektu“, naglasio je akademik.

Na pitanje da li ima razloga za strah meštana koji se pojavio zbog rudarenja na Homolju i eksploatacije zlata cijanidom, on je rekao da tamo definitivno ima dosta zlata. „Koja tehnologija će se primenjivati ne znam, ali parlalele s Jadrom su besmislica. Mnogo je veliki jaz između litijuma i zlata, to je totalno neuporedivo“, rekao je Cvetković.

Na pitanje da li je projekat na Homoljskim planinama vredan budući da je najavljeno da će se iskopavati 4,3 grama po toni rude, on kaže i da je jedan gram zlata po toni ekonomski isplativ.

Izvor: N1

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

One Response

  1. PROSJECNOM GRADJANINU SE MOZDA I MOZE OPROSTITI DEFICIT ZNANJA O DEMOKRATSKIM PROCEDURAMA,ALI AKADEMIK BI PRVO TREBAO DA UOCI DA PRAVA ADRESA ZA VODJENJE EKONOMSKE POLITIKE JE PO USTAVU I ZAKONU VLADA I NADLEZNI MINISTRI. MOGLA BI SRBIJA DA PRODJE POPUT CAVEZOVE VENECUELE,DRZAVA BOGATA RESURSIMA A STANOVNISTVO GLADUJE ZBOG POLTRONSKOG KULTA LICNOSTI PREMA VUCICU.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti