Ozelenjavanje gradova veoma je važno jer nas sve više okružuju zgrade, beton i asfalt. Parkovi polako gube bitku sa modernim građevinama, beton je u pojedinim ulicama „prošaran” sadnicama drveća, sve ređe i lejama sa cvećem. Travnjaci gube bitku sa parkinzima.

Svesni smo toga da postojeći parkovi ne mogu da se izbore sa tim građevinksim sivilom. Stručnjaci ukazuju da su stanovnici gradova, posebno onih velikih, suočeni sa problemima savremenog urbanizma koje im donose „gradska ostrva toplote”.

Kao reakcija na ove ekološke probleme gradova i Beograd je krenuo stopama, slobodno možemo reći svetskiog trenda ozelenjavanje zgrada, pa i solitera. Da bi to sprečili krovove mnogih zgrada u Evropi su ozeleneli još 60-ih godina prošlog veka. Tako se u Kopenhagenu, Čikagu i Štutgartu na krovovima većine zgrada nalaze ozelenjena igrališta. A danas u svetskim medijima sve češće gledamo slike solitera koji su oplemenjeni sadnjom trave, žbunasog rastinja, cveća pa i drveća na krovovima, ali i terasama. Te zgrade liče na zelena brda u sivoj svakidašnjici. Treba reći i to da ova moderna gradska arhitektura nema samo estetske već veoma bitne ekološke efekte.

Pozitivni efekti akcije Zeleni krov

Akcija Zeleni krov, koja se sprovodi u Beogradu, započela je pre nekoliko godina ali je, na žalost, slabo propraćena u medijima. Zaživela je ali, bez sumnje je moglo i bolje, odnosno, da bude masovnija. Čini se da se u nju nije uključila cela zajednica, posebno ne stanari, koji zapravo trpe najveće negativne efekte života u „gradskim ostrvima toplote”. Pri tome, nije reč o nekoj apatiji stanara sivih, ružnih i leti usijanih zgrada već o tome da do njih nisu doprle informacije da bi mogli svoju životnu sredinu učiniti lepšom, a sam život u postojećim stanovima ekološki i energetski efikasnijim.

Sa profesorkom dr Jasminom Madzgalj, podsekretarkom u Gradskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine u današnjoj emisiji Energija Sputnjika razgovaramo o samoj ideji akcije Zeleni krov, šta je do sada učinjeno, šta Grad Beograd planira.

Pitamo je koji su pozitivni efekti akcije Zeleni krov na klimatske promene, koje donosi urbanizacija grada, koji su ekološki i efekti energetske efikasnosti . Kao veoma bitnim stručnjaci ističu i značaj zelenih krovova za vizuelne efekte ali i termo i hidroizolaciju.

Pitanje je i kako moderne tehnologije mogu pomoći podizanju ove zelene infrastrukture tj. zelenih krovova, kako da se u celu akciju uključe i sami stanari ali i privreda, kako da se ova zelena epidemija preseli i u druge gradove u Srbiji.