Trend rasta cena naftnih derivata u Crnoj Gori ne jenjava, iako globalno posmatrano, na berzi nije došlo do preteranih skokova cena goriva. Od početka godine, Crna Gora beleži deveto poskupljenje, a postoje najave da će cene goriva ponovo porasti. Takve okolnosti našle su se na meti kritika, kako građana, tako i Udruženja naftnih derivata. O tome zbog čega se sve to dešava na crnogorskom tržištu i koja rešenja država treba da ponudi, govori ekonomski analitičar Oleg Filipović.

Kako kaže, postoji više razloga za rast cena goriva koje je država prepoznala kao potencijal da ostvari veću zaradu.

Prilika za zaradu

„Prvi razlog je to što je sezona i raste potrošnja goriva, pa je to prilika da država i naftne kompanije ostvare veću zaradu. To je osnovni razlog. Zato imamo u ovom momentu jedno od najskupljih goriva u Evropi. Mi znamo da imamo izuzetno visoke akcize, dok s druge strane, ako pitate naftne kompanije zašto je toliko visoka cena goriva, reći će – zbog akciza. Veliki igrači koji kupuju sirovu naftu i prerađuju naftu, reći će da je to zbog povećanja cena, smanjenja proizvodnje, zbog gubitka na nafti s aspekta proizvodnje nafte i zbog povećanih cena transporta i troškova itd“, ocenjuje Filipović koji veruje da će za nekoliko sedmica doći do smanjivanja cena jer jednostavno, kako navodi, takva je politika.

Kako ističe, siguran je da će do smanjenja cena doći do sredine septembra, kada se završi sezona. Kao razlog za to navodi potrebu da se budžet popuni što je više moguće, ali i da je to razumljivo i normalno.

Upitan kako država treba da reaguje da bi spriječila takav trend, koji naizgled nepovoljno deluje na njene građane, Filipović odgovara da je potrebno da Crna Gora vodi akciznu politiku i ponudi još kreativnih rešenja.

Akcizna politika

„Neophodno je da država vodi jednu akciznu politiku. To radi svaka država, a treba da vidimo kolike te akcize mogu da budu, da ne bi, jednostavno, gušile domaće mini kompanije koje su faktički bile napuštene iz tog razloga. S druge strane, država mora da ima drugi koncept kada su generalno u pitanju, ne samo nafta, već i neki drugi berzanski proizvodi. Smanjene akciza, međutim, nije jedno rešenje. Samo je pitanje kako država želi da se postavi. Uvek postoje kreativna rješenja“, objašnjava Filipović.

Dodaje da, naročito mala država kao što je Crna Gora, mora da krene u potpuno drugačiju politiku i potpuno drugačije kreiranje sistema. To je potrebno zato što postojeći sistem, ne samo na tom tržištu, nego na svakom tržištu, nije odgovarajući sistem za Crnu Goru, kao ni za veličinu njenog stanovništva.

„Država mora da nađe način da relaksira domaće kompanije. Da bi se to moglo desiti, mora da uradi i reformu zakona o komercijalnim bankama, tako da omogući da manje kompanije neko prati, a da banke daju one finansijske usluge koje daju u svojim domicijalnim zemljama, kao što je projektno finansiranje i investiciono finansiranje. Mora da se uradi smanjivanje poreskog sistema, kao i da se napravi drugačiji način pristupa ka neophodnim strateškim proizvodima“, tvrdi ekonomski analitičar.

Nerealan apel

Filipović, pak navodi, da apel Udruženja naftnih kompanija upućen Vladi i resornom ministarstvu da izmene Uredbu o cenama goriva i smanje akcize na naftne derivate, u ovom trenutku nije realan.

„U ovom trenutku ne izgleda realno, iz razloga što će zakon da pokupi deo profita. Sada je momenat da se puni budžet, upravo zbog turističke sezone, povećane prodaje goriva na pumpama. Tako, mislim da u ovom momentu nije realno, a pitanje da li se mora raditi nešto po pitanju akciza i po principu zaštite domaćih kompanija, jer je ovde reč o, prevashodno, domaćim kompanijama koje su u tom udruženju, mislim da apsolutno treba i da se mora naći neki zajednički jezik između njih i države“, objašnjava sagovornik.

Za ukidanje monopola

Iz Udruženja naftinih derivata su, takođe, skrenuli pažnju na ukidanje monopola na tržištu koji, prema rečima Filipovića nije dobro da postoji.

„Više mislim da su dogovorene cene. Monopol nije nikad dobar kad postoji. Kada je u pitanju specifičnost tržišta, potrebno je da prvo gledamo kontrolu kvaliteta goriva, jer mi to nemamo. Većina zemalja u okruženju ima kontrolu kvaliteta goriva. To je pod broj jedan. Ja sam uvek apsolutno za slobodno formiranje cena. Ali, kako ćete vi uleteti nekoj drugoj velikoj kompaniji ukoliko vam je tržište malo i neinteresantno? Država mora da obezbedi uslove kao neposredni regulator na tržištu, da smisli način kako će da privuče kompanije. Ista situacija je manje više na svim tržištima. I na tržištima u kojima nema nekog izraženog monopola, imate jednu dogovorenu cenovnu politiku koja se vodi, na primer na tržištu osnovnih životnih namirnica“, smatra ekonomski analitičar.

Isti pristup svim tržištima

Poenta svega je, kako navodi Filipović, da se stabilizuje sveukupno tržište u Crnoj Gori, ne samo naftno tržište, jer trendovi su u svim granama isti.

„Kada bismo gledali pojedinačno svako tržište, iste su situacije, isti su trendovi i problemi, pa na isti način treba pristupiti. Jednostavno, previše smo postali zavisno -uvozno tržište. Gorivo i namirnice, nažalost, utiču jedno na drugo, jer opet, kao zavisno-uvozno tržište, zavisimo od distributera, a oni imaju tu dogovorenu politiku. Bez sumnje dolazi do povećavanja cena kada dođe do povećanja cena naftnih derivata, iz prostog razloga što uvozno tržište uvek može da vam kaže – porasle su cene transporta“, kaže ekonomski analitičar Oleg Filipović, ističući da se i tu javljaju pitanja kako regulisati cene i držati ih u nekom normalnom nivou, voditi računa o kvalitetu proizvoda, jer ne postoji nivelacija kvalitetnih proizvoda.

Izvor: Dnevno