Ako reke imaju prava, može li drvo postati izbeglica?

Drvo Jotoba se probilo kroz kapije norveške ambasade u Braziliji kao klimatska izbeglica. Norveška je 2016. godine postala prva zemlja koja je zvanično „zabranila krčenje šuma“. Cilj aktivista je bio da skrenu pažnju na norvešku zabranu, pozivajući na šire bojkote robe koja doprinosi krčenju šuma u Brazilu. U različitim delovima sveta, aktivisti se bore da se delovi prirode prepoznaju kao živa bića, odnosno lica, čime bi dobili pravnu zaštitu.

Dok su svetski lideri punili sale Generalne skupštine UN-a u utorak, u Braziliji se drvo Jatoba probilo kroz kapije norveške ambasade kao klimatska izbeglica. Domorodački aktivisti iz Udruženja domorodačkih naroda Brazila (APIB) doneli su drvo iz Amazona u ambasadu i zatražili status izbeglice. Ovo je znak protesta zbog konstatntnog krčenja šuma u amazonskoj prašumi. Time su pokrenuli teme za tekući razgovor o tome koja prava i zakonsku zaštitu ljudi duguju svojoj planeti.

Hiljadama milja daleko, u Njujorku te nedelje, brazilski predsednik Žair Bolsonoro pričao je o obećanim naporima zemlje da obuzda krčenje šuma. Njegovi komentari su mnogim aktivnostima zvučali prazno i licemerno zbog njegovih zapisa o masovnom krčenju šuma. Kao jedan od najmoćnijih i najistaknutijih poricalaca klimatskih promena u svetu, on je nadgledao gubitak više od 10.000 kvadratnih milja amazonske šume. Za razliku od toga, Norveška je postala prva zemlja koja je zvanično „zabranila krčenje šuma“ 2016. Godine. Norveška je tada usvojila politiku koja je uklonila robu koja se dovodi u vezu sa masovnim krčenjem šuma u zemlji porekla robe, koja je u lancu snabdevanja.

90% krčenja šuma u Brazilu je ilegalno

Cilj aktivisti APIB -a je bio da skrenu pažnju na norvešku zabranu, pozivajući na šire bojkote robe koja doprinosi krčenju šuma u Brazilu. „Danas je Amazon postao ratna zona; 90% krčenja šuma je ilegalno ”, rekla je liderka AIPIB -a i poznata politička aktivistkinja Sonia Guajajara. Izjavu je dala u sredu dok je stajala s drvetom u ambasadi.

Norveška ambasada u Braziliji je potvrdila sledeće: „Mi ćemo se brinuti o drvetu koje je sada posađeno na tlu ambasade. U isto vreme ćemo nastaviti sa naporima da pomognemo smanjenju krčenja šuma u Brazilu“. Norveška ambasada ima istoriju projekata zaštite Amazona u Brazilu.

Dodali su: „Norveškoj ambasadi se često dostavljaju pisma i peticije brojnih aktera, u kojima nas obaveštavaju o svojim stavovima. Primanje pisma koje je pratilo drvo Jatobu je bilo u skladu sa našim uobičajenim diplomatskim aktivnostima. Pristupačni smo i otvoreni za dijalog sa širokim spektrom zainteresovanih strana.“

Uprkos tome koliko je ova pojava bila „u skladu sa normalnim diplomatskim aktivnostima“, ona ponovo otvara raspravu o tome koja zakonska prava i zaštite pripadaju ekološkim subjektima. Ekvador je prva zemlja koja je 2008. godine priznala ustavna prava prirode. Novi Zeland je 2017. bio prva država koja je pravno dodelila reci status lica (reka Vanganui); kasnije te godine Kolumbija i Indija su sledile primer u davanju zakonskih prava rekama u svojim zemljama. Od tada je nekoliko drugih zemalja i opština ponovilo ove akcije, pružajući pravnu zaštitu vodnim putevima. U skoro svakom slučaju, domorodački aktivisti su predvodili napore da se delovi prirode prepoznaju kao živa bića.

Priroda ima ličnost i zaslužuje zaštitu i poštovanje

U intervjuu za NPR, Monti Agiri iz International Rivers -a je objasnio da mnoge starosedelačke zajednice prepoznaju prirodu kao objekat koji ima ličnost i koji zaslužuje zaštitu i poštovanje. Ne posmatraju je kao robu nad kojom treba da ostvare imovinska prava.

Ipak, iako ovi napori odstupaju od komoditeta, teško je zaboraviti da je reka sveta, zbog svoje jasne upotrebne vrednosti. Voda je život, kako kažu domorodački aktivisti. Vodeni putevi omogućavaju život zajednicama (i ljudskim i ostalim) koje ih okružuju. Nije ni čudo što je želja da se voda zaštiti toliko duboka. Odobravanjem izbegličkog statusa stabla je veliki poticaj za istinsko prepoznavanje urođene vrednosti prirodnih entiteta.

U ovom slučaju treba da se prepozna značaj šume kroz jedno drvo. Važna je hitna i održiva zaštita radi obuzdavanja širokog krčenja Amazonije.

Odobravanje zaštite drveću kišnih šuma poput Jatobe neće samo očuvati bogati biodiverzitet neljudske prirode, već će takođe obezbediti preko potreban prostor za ugljenik, održavajući emisije ugljenika i globalne temperature na nivoima pogodnim za život. Stope krčenja šuma tokom 2020. godine u ​​brazilskoj Amazoniji su bile najviše u deceniji.

Erin O’Donnell, autorka knjige o pravima reka je objasnila da nematerijalno imenovanje, poput dodeljivanja prava reci ili stablu Jatobe status izbeglice, „menja način na koji razmišljamo“. A ta promena perspektive je ono što može prerasti u stvarnu akciju i održivu praksu.

Izvor: Forbes

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti