Britanska dilema oko fosilnih goriva uoči COP26

Aktuelna situacija i izazovi naftne industrije

Kolebljive cene, logistički izazovi, političke igre, visoki profiti, izazovi i perspektive zelene agende, samo su neke od koordinata u kojima se kreće današnji petrolejski biznis.

Nafta u vrtlogu geopolitike

Nafta, sirovina bez koje danas nema života – ne samo zbog njene upotrebe kroz razne vidove derivata, već i zbog njene primene u širokom spektru industrija – posle istorijskog smanjivanja potrošnje i potražnje u prvim mesecima pandemije korona virusa, pred kraj prošle i u ovoj godini postala je ne samo vredna roba, već i veoma bitan geopolitički činilac na globalnom tržištu. Politika je, sa početkom ukrajinske krize, mnogo više nego u vreme američkih intervencija, doprinela da se trgovina “crnim zlatom” koristi kao oružje.

U paketu sa naftom je naravno i gas. Ali, ma koliko je aktuelna kriza sa energentima u fokus, posebno u Evropi, izbacila prirodni gas, evidentno je da se sve više priča o tome postoji li naftni imperijalizam.

Priča o asocijaciji OPEK – zapravo, o tome koji je značaj kartelskog udruživanja velikih proizvođača nafte je samo deo te teme. Posebno sa proširivanjem grupacije na OPEK+.

Rekordan prvi kvartal za naftaše

Velike zapadne naftne kompanije, uprkos sve očiglednijoj ekonomskoj krizi u svetu izlaze iz finansijskih problema koje im je donela stagnacija i smanjenje potrošnje nafte i naftnih derivata tokom pandemije COVID-19 i to se videlo po rezultatima za prvi kvartal ove godine.

Zahvaljujući konstantnom poskupljenju crnog zlata naftni gigant „Šel” je objavio prilagođenu zaradu od 9,1 milijardu dolara za prva tri meseca ove godine, što je najveći kvartalni profit ove kompanije od 2008. godine. Početkom maja CNBC izveštava da je i britanska naftna kompanija BP najavila planove za povećanje otkupa akcija nakon što je neto profit u prvom kvartalu skočio na najviši nivo u poslednjih 10 godina. Francuski „TotalEnerži”, norveški „Ekvinor” i američki naftni giganti „Ševron” i „Ekson Mobajl” takođe su podelili informacije o velikom profitu u prvom kvartalu zbog poskupljenja nafte i gasa.

Foto: AFP/Getty

Konstantna poskupljenja sirove nafte, derivata i prirodnog gasa učinila su profitabilnim poslovanje energetskih kompanija koja posluju u ovim sektorima. Ali, dok se akcionari raduju dividendama privreda počinje da “grca” zbog poskupljenja, a političari su sve više uplašeni kako će se visoke cene derivata odraziti na standard građana, odnosno, na njihovo nezadovoljstvo.

I pre aktuelne krize, još tokom 2021. godine, iz Vašingtona su stizali zahtevi OPEK-u da poveća proizvodnju nafte, kako bi ovaj energent pojeftinio na svetskom tržištu. Članice OPEK-a, inače, podmiruju oko 60 odsto svetskih potreba za naftom. Sama ta činjenica nedvosmisleno pokazuje koliki je uticaj kartela na svetsko tržište ovim resursom, pre svega po pitanju cena.

Praksa OPEK-a

Rusija nije članica kartela, ali je saradnju sa OPEK-om započela još 2017. godine stvarajući u globalnoj ekonomiji veoma moćan savez – OPEK+. Saradnja proširene naftaške asocijacije (Rusiji su se priključile još neke zemlje, koje nisu u OPEK-u) je započela kako bi se sinhronizovanim ograničavanjem proizvodnje nafte kontrolisale cene i tako zemljama proizvođačima garantovao prihod od prodaje.

Već na prvi pogled jasno je da je ovo udruživanje pojačalo monopol izvoznika nafte. Setimo se, samo situacije iz aprila 2020. godine.

Ministri energetike OPEK-a i grupa nezavisnih proizvođača “crnog zlata”, predvođenih Rusijom najverovatnije tada su razgovarali kako da spasu svoj petrolejski biznis jer je cena barela pala na oko 20 dolara, što nikome od njih nije odgovaralo. Da bi se prevazišla ova naftna kriza tada su se u priču pored ministara energetike uključili i lideri SAD, Rusije i Saudijske Arabije. Nova strategija dogovarana je u direktnim razgovorima predsednika Rusije Vladimira Putina sa tadašnjim predsednikom SAD, Donaldom Trampom, i Mohamedom bin Salmanom, saudijskim princom prestolonaslednikom.

Ove tri zemlje su najveći svetski proizvođači nafte. Rusija je početkom ove godine zauzimala treće mesto u svetu po proizvodnji nafte, iza Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije.

I pre otpočinjanja aktuelne krize i uvođenja novih sankcija energetskom sektoru Rusije cene ovih energenata, kao i električne energije (još od sredine prošle godine) drastično rastu. Nafta je po usvajanju šestog paketa sankcija EU Rusiji čak i premašila cenu od 120 dolara za barel. To ne treba da čudi jer Rusija izvozi oko pet miliona barela sirove nafte (795 miliona litara). Konkretno, do 1,5 miliona barela nafte dnevno iz luka na Baltičkom moru, oko 400.000 barela dnevno sa terminala na Crnom moru u Novorosijsku i do 800.000 barela dnevno naftovodom Družba u srednju i istočnu Evropu. Pri tome, više od polovine ruske nafte stigne u Evropu.

Zahtevi za još većom proizvodnjom

Prema pisanju magazina NEDELJA, Nacionalnog naftnog komiteta Srbije, procenjivano je da će potrošnja sirove nafte u 2022. godini dostići 99,53 miliona barela dnevno, u odnosu na 96,2 prošle godine. To bi bilo nešto malo manje od dnevne potrošnje tokom 2019. godine, kada je potrošeno 99,55 miliona barela.

Krajem prošle godine analitičari su ukazivali da će pojačana tražnja za naftom izvršiti pritisak i na OPEK i na američku industriju škriljaca da zadovolje potražnju nakon pandemije korona virusa. Sa uvođenjem sankcija na izvoz nafte iz Rusije čule su se procene da bi Saudijska Arabija, Kuvajt i Irak teško uspeli da pokriju manjak u ponudi nafte u slučaju opšte blokade izvoza iz Rusije. Iz SAD, koje (kako pišu mediji sredinom juna) uvoze rusku naftu a razmišljaju i o tome da popuste sankcije na uvoz nafte iz Venecuele, zemlje koja je ranije bila najveći izvoznik nafte u Ameriku 19. juna je stigao novi apel.

Naftna platforma u Norveškoj

Američka administracija poziva proizvođače nafte i gasa iz celog sveta, uključujući OPEK, da povećaju eksploataciju kako bi snizili rekordne cene goriva.

„Predsednik SAD Džo Bajden zatražio je od svih dobavljača širom sveta da povećaju proizvodnju. To uključuje OPEK i naše domaće proizvođače nafte i gasa“, izjavila je ministarka energetike SAD Dženifer Grenholm u intervjuu za CNN, prenosi Sputnjik.

Grenholm je najavila da će se sastati sa liderima američkih naftnih i gasnih kompanija sa kojima će razgovarati o problemu deficita prerađivačkih kapaciteta.

Na ovu odluku Bajdenova administracija se odlučila zbog evropskih zbrana uvoza nafte i derivata iz Rusije, ali i otvaranja kineskog tržišta, na koje je, na primer počela da stiže nafta iz Venecuele – u velikim količinama. Jednostavno rečeno, uplašeni su zbog visoke cene nafte, rekordnih cena goriva u SAD (galon benzina je pet dolara) i zbog toga što su uvideli da sankcije Rusiji nisu dale očekivane efekte.

Kako će se kretati cena

Naime, sankcije su samo napravile preraspodelu na tržištu. Pri tome, OPEK je ranije odbio da drastično poveća proizvodnju i plasman svoje nafte. Teško da će i sada to učiniti. Ostali proizvođači crnog zlata, mada su neki najavili povećana ulaganja u istraživanje i otvaranje novih bušotina teško da će (pogotovo u kratkom roku) moći (pa i hteti) mnogo toga da urade. Uostalom, dosadašnja apeli američke administracije nisu dali skoro nikakav efekat.

 A Rusija je, reagujući na to što su se neki evropski kupci njihove nafte već okrenuli drugim prodavcima primenila već oprobani trgovački trik. Svoju robu nude jeftinije. To već uveliko koriste mnoge zemlje, veliki potrošači i kupci nafte. Indija, pa sve više i Kina.

Treba imati u vidu da te cene za ruske izvoznike nafte ni u kom slučaju nisu nepovoljne.

Glavni izvršni direktor „Rosnjefta“ Igor Sečin je na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu objasnio da je već primetno kretanje ka novoj konfiguraciji naftnog tržišta, gde se formiraju dva tipa cena: „za prijateljske i neprijateljske zemlje“.

Ono što je sigurno je da u svim ovim geopolitičkim prepucavanjima profitiraju naftne kompanije. Ako su im vlasnici države (kao što je slučaj sa Rusijom) u njihove budžete se sliva fantastična dobit. Ali, uglavnom profitiraju privatni vlasnici akcija.

Treba reći da je ovaj trend krenuo još u vreme pandemije. U farmaceutskom prehrambenom i  energetskom sektoru milijarderi povećavaju svoje bogatstvo za milijardu dolara svakih 30 sati, dok cena osnovnih dobara u svetu raste brže nego što je to bilo decenijama, objavila je krajem maja 2022. godine u Davosu međunarodna konfederacija humanitarnih organizacija „Oksfam“, koja se bavi suzbijanjem siromaštva. Iz ove organizacije preporučuju oštrije oporezivanje bogataša.

Izveštaj nazvan „Profitiranje na bolu“ („Profiting from Pain“) objavljen je na početku Svetskog ekonomskog foruma – ekskluzivnog skupa globalne elite.

 Izveštaj pokazuje da su tokom pandemije 573 osobe u svetu postale novi milijarderi – po jedan na svakih 30 sati.

S druge strane „Oksfam“ predviđa da će ove godine još 263 miliona ljudi u svetu pasti u ekstremno siromaštvo, po stopi od milion ljudi na svaka 33 sata.

Bogatstvo milijardera je poraslo više u prva 24 meseca kovida nego za prethodne 23 godine ukupno. Ukupno bogatstvo svetskih milijardera sada je iznosi 13,9 odsto globalnog BDP-a. To je trostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu, kada je iznosilo 4,4 odsto svetskog BDP-a, piše Beta.

Bogati još bogatiji

Novo istraživanje „Oksfama“, takođe, pokazuje da korporacije u energetskom, prehrambenom i farmaceutskom sektoru – gde su monopoli posebno česti, ostvaruju rekordno visoke profite, čak i kada se plate jedva pomeraju, a radnici se usred pandemije bore s cenama koje su decenijama visoke.

Bogatstvo milijardera u hrani i energetici poraslo je za 453 milijarde dolara u poslednje dve godine, što je po milijardu dolara svaka dva dana. Pet najvećih energetskih kompanija (BP, „Šel“, „TotalEnerži“, „Ekson“ i „Ševron“) zajedno ostvaruju profit od 2.600 dolara svake sekunde.

Danas u svetu ima 2.668 milijardera – 573 više nego 2020, poseduje 12,7 hiljada milijardi dolara, što je povećanje za trećinu (3,78 hiljada milijardi dolara).

Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 odsto čovečanstva – 3,1 milijarde ljudi.

Iz „Oksfama“ poručuju da je „ekonomski razumna mera da države konačno oporezuju bogatstvo milijardera“. Konkretno, državama preporučuju i da profitiranje od krize „prekinu uvođenjem privremenog poreza na višak profita od 90 procenata, kako bi se uhvatili neočekivani profiti velikih korporacija u svim industrijama“.

“Oksfam” je procenio da bi takav porez na samo 32 superprofitabilne multinacionalne kompanije mogao da generiše 104 milijarde dolara državnog prihoda.

Državama „Oksfam“ preporučuje i da uvedu trajne poreze na bogatstvo da bi obuzdale ekstremno bogaćenje i monopolsku moć, kao i prevelike emisije ugljenika koje nastaju aktivnošću superbogatih.

Naftne kompanije nastavljaju da zarađuju

Ova preporuka odjeknula je u svetskoj javnosti. U nekim zemljama, Velikoj Britaniji i Italiji je već uveden „porez na višak profita“, a za to je i Evropska komisija. I u Nemačkoj su počele ozbiljne političke, kao i rasprave u javnosti o tome da li „ratni profiteri“ treba da plaćaju veći porez.

Dojče vele piše da naftne kompanije trenutno zarađuju mnogo novca. Posle Levice i Zelenih o tome sada razmišlja i SPD. Lider nemačkog SPD-a Lars Klingbajl kaže da je „porez na ratni i krizni profit instrument koji je na stolu. Naravno da se i mi u Nemačkoj moramo pozabaviti time”.

Levica i delovi Zelenih već sedmicama traže uvođenje „poreza na višak profita”. Liderka Zelenih Rikarda Lang pojasnila je da je takav porez logičan korak „kada naftne kompanije očigledno koriste trenutnu krizu kako bi ostvarile ogroman profit”.

 Međutim, ministar finansija Kristijan Lindner odbacuje „porez na višak profita“. To bi „takođe pogodilo proizvođače vakcina, vetro i solarnih elektrana ili poluprovodnika“, tvrdi političar FDP. „Oni ostvaruju profit jer koriste svoje znanje da eliminišu nestašice. Ne želim da im oduzmem impulse da proizvode više“, reko je još nemački ministar.

Italija je jedan od pionira u uvođenju „poreza na višak profita“ – u martu je uvela takav porez energetskim kompanijama. U početku je iznosio deset odsto, a sada 25, ukoliko je promet bar deset odsto veći nego u istom periodu prethodne godine i iznosi više od pet miliona evra. Prema procenama, u državnu kasu će se tako dodatno sliti oko šest i po milijardi evra.

I Mađarska je ostvarila dobit od energetskih kompanija i banaka naplatom zbog dodatnog ratnog profita. One će tokom ove i naredne godine državi morati plaćati posebne takse. Vlada u Budimpešti se nada prihodu većem od dve milijarde evra. „Mi ne oduzimamo profit, nego njegov višak“, rekao je Marton Nađi, ministar za ekonomski razvoj.

Odluka o zelenoj agendi

S obzirom na visoke cene energenata, vlada SAD razmatra uvođenje posebnih poreza za proizvođače nafte i gasa kako bi taj novac dala siromašnijim građanima.

„Postoji niz zanimljivih predloga i mogućnosti za porez na višak profita“ rekao je Barat Ramamurti, zamenik direktora Nacionalnog ekonomskog saveta. „Sve ih pažljivo ispitujemo i u pregovorima smo s Kongresom o načinu njihove izrade”. Međutim, nejasno je da li takve mere mogu dobiti većinu u Kongresu SAD.

Postoje doduše, i neki bogataši, koji se sami javljaju I pozivaju države da ih oporezuje –  zbog ekstra profita koje njihove firme ostvaruju.

 To je već posebna priča.

Za očekivati je da će države, koje po pitanju nafte vode dvoličnu politiku, deklarativno se zalažu za takozvanu zelenu agendu, a ne planiraju ozbiljno da prestanu sa korišćenjem ugljovodonika, ipak, morati da se opredele.

A, kako sada stvari stoje, teško da će ugasiti jednu tako dobru industriju, kao što je petrolejska.

Izvor: Kvartalni bilten NNKS

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti