Švajcarski glečeri nastavljaju da se smanjuju alarmantnom brzinom ove godine, dok je nagomilavanje snega na najvećem ledniku u Alpima dostiglo rekordno nizak nivo, pokazuje godišnja studija o stanju glečera, koju jeobjavila Švajcarska akademija nauka, prenosi AFP.

Iako 2020. godina nije bila godina ekstrema, glečeri u švajcarskim Alpima i dalje se konstantno smanjuju, izgubivši puna dva procenta svog obima samo tokom ove godine. To je u skladu sa prosekom u poslednjih 10 godina, ali brojevi su i dalje „veoma zabrinjavajući“, rekao je za AFP autor izveštaja Matias Hus, zadužen za mrežu za nadgledanje glečera (GLAMOS).

„Oni su nešto niži u odnosu na poslednje tri godine, kada smo imali izuzetno visoke temperature, ali lednici su ipak izgubili puno mase“, rekao je Hus, dodajući da je gubitak od dva odsto godišnje „zaista mnogo“.

U proteklih 60 godina švajcarski glečeri izgubili su dovoljno vode da popune veliko Bodensko jezero, koje se proteže preko švajcarsko-nemačko-austrijske granice, na 63 kilometra, navodi se u izveštaju.

Naučnike najviše zabrinjava ovogodišnje otkriće da je količina snega na moćnom Aleču – najvećem glečeru u Alpima – dostigla svoj najniži nivo ikad zabeležen. Tačka merenja, blizu vrha na švajcarskoj planini Jungfrau od 3.466 metara nadmorske visine, toliko je visoko da neprekidno pokazuje kako lednik dobija na masi.

„Loš znak“ Ali otkako su tamo počela merenja pre više od jednog veka, „ove godine to je bila najmanja nakupina snega ikad“, rekao je Hus. „Gore je hladno, ali bilo je vrlo malo snega koji se zadržao čak i na ovoj visini, a to je naravno loš znak za najveći glečer u Alpama.“

Ovaj glečer se prostire na 86 kvadratnih kilometara i procenjuje se da sadrži oko 11 milijardi tona leda, ali već se primećuje kako mu se jezik povukao za oko jedan kilometar od početka veka. Aleč je jedan od najvećih od 4.000 glečera – ogromnih, drevnih rezervi leda – koji se prostiru širom Alpa, pružajući sezonsku vodu milionima ljudi i formirajući neke od najneverovatnijih evropskih pejzaža.

U studiji objavljenoj prošle godine tehnički univerzitet ETH u Cirihu ukazuje da će oko 21 odsto tih glečera nestati do 2100. godine ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne kontrolišu. Čak i ako bi svet ubrzao i u potpunosti primenio Pariski sporazum iz 2015. godine, koji zahteva ograničenje globalnog zagrevanja znatno ispod dva stepena Celzijusa, u ovoj studiji se prognozira da će verovatno biti izgubljene dve trećine alpskih glečera.

„Ali bar bi nam ostalo još glečera kojima bismo se mogli diviti“, rekao je Hus.