Svet u paklu dugova zbog klimatskih promena

Amazonske prašume moraju se obnoviti

Kišne šume Amazona izgleda pogoršavaju klimatske promene. Naučnici upozoravaju da Amazon zagreva zemljinu atmosferu, umesto da je hladi - kao nekada. Prema prognozama, ovaj zabrinjavajući efekat biće sve veći a jedino rešenje, i za kišne šume u Amazonskom basenu i za celu planet je prestanak uništavanja i obnavljanje prašume.

Ekosistem amazonske prašume vekovima se smatra najvećim „usisivačem” ugljenika na našoj planeti, jer iz atmosfere hvata milijarde tona ugljen-dioksida (CO2) i pretvara ga u kiseonik. Međutim, sa sve većom upotrebom fosilnih goriva tokom godina, tropska prašuma je pod ogromnim pritiskom i njeno trenutno stanje može biti mnogo gore nego što bi se moglo pomisliti.

Prvo istraživanje ove vrste, koje je sprovelo više od 30 naučnika, dalo je do sada najtemeljniju procenu uticaja Amazonskog basena na globalnu klimu. Ispostavilo se da Amazon sada umesto da ublažava klimatske promene, najverovatnije, daje dodatni doprinos zagrevanju Planete. Naučnici upozoravaju da Amazon zagreva zemljinu atmosferu, umesto da je hladi – kao nekada. Prema prognozama, ovaj zabrinjavajući efekat biće sve veći.

Zbog požara, suša i raščišćavanja zemljišta… tropske šume oslobađaju sve više gasova, koji povećavaju globalno zagrevanje, umesto da ih skladište u biljkama i zemljištu. Istraživanje, koje je podržalo Nacionalno geografsko društvo, o ovim saznanjima objavljeno je u časopisu Frontiers in Forests and Global Change.

„Seča šume ometa njenu apsorpciju ugljenika. To je problem“, rekao je vodeći autor Kristofer Kovej (Kristofer Covey), profesor studija životne sredine na njujorškom Skidmor Koledžu, za National Geographic poručujući da je, „kada pogledate ove ostale faktore, uporedo sa CO2, teško videti koliki je stvarni neto efekat Amazona u celini, kako utiče na globalno zagrevanje i promenu klime."

Na primer, emisije azot-oksida, gasova sa efektom staklene bašte, mogu se povećati sušenjem močvara i sabijanjem tla od seče. Takođe, požari zbog čišćenja zemljišta, koje pale poljoprivrednici, oslobađaju crni ugljenik, koji se sastoji od čistog ugljenika u nekoliko povezanih oblika. Shodno tome, krčenje šuma menja obrasce padavina, a poplave, uzgoj stoke i radovi na izgradnji brana oslobađaju metan. Otprilike 3,5 procenta celokupnog metana, koji se oslobađa u svetu prirodno, dolazi od amazonskog drveća, objašnjavaju autori u National Geographic.

To ranije nije bio problem, jer je Amazonova sposobnost da upije ugljenik bila mnogo veća nego sada, pa je mogao da neutrališe svoje emisije metana. Kako su ljudi krivi za smanjenje kapaciteta šuma, nameće se zaključak da je čovek glavni krivac i za umanjenje efekta hlađenja koji sudo sada postizale Amazonske prašume.

„Imali ovaj system, na koji smo se oslanjali, da bismo ispravili naše greške. A sada smo, zaista, premašili kapacitet tog sistema i zloupotrebili njegov doprinos“, rekla je koautorka Fiona Soper, docent na Univerzitetu McGill.

Ipak, prema istraživačima nije sve beznadežno. Jedina logična stvar bila bi, kako za Amazon, tako i za dobrobit planete, zaustaviti globalne emisije od korišćenja uglja, nafte i prirodnog gasa. Ovo bi pomoglo da se uspostavi ravnoteža. Takođe, krčenje šuma Amazona treba kontrolisati i, istovremeno, uložiti više napora da se ponovo zasadi drveće. A izgradnju brana treba smanjiti. Nastavak krčenja zemljišta, sadašnjom dinamikom neće doneti ništa dobro ni nama, ni planeti.

Izvor: Interestingengineering.com

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.