Zbog sve veće količine ambalažnog otpada, Evropska unija želi da smanji njegovu potrošnju za 15 odsto per capita po članici do 2040. godine. Oko revizije relevantnog zakonodavnog okvira na sastancima Veća za životnu sredinu u Briselu vode se žustre rasprave. Između ostalog, aktuelna verzija predloga Uredbe veliku prednost daje biokompostabilnoj plastici i ograničava upotrebu drugih vrsta ambalaže, iako su u potpunosti reciklabilne.
„Plastika na biološkoj osnovi, biorazgradiva i ona koja se može kompostirati, sve češće se pojavljuju kao alternativa konvencionalnoj plastici. Međutim, naziv bio kod potrošača stvara percepciju da je takva plastika dobra za životnu sredinu, što je samo donekle istina. Takva plastika je dizajnirana za razgradnju samo u određenim uslovima, nekada i isključivo industrijskim. Hrvatska privredna komora (HGK) će sa kompanijama raditi na izmenama uredbe koja uzima u obzir nacionalne specifičnosti, tehnološke mogućnosti i, prvenstveno, pravo na izbor materijala koji su 100 odsto reciklabilni“, rekla je Gordana Pehnec Pavlović iz Sektora za industriju i održivi razvoj HGK.
Industrijsko kompostiranje
S obzirom na značajan uticaj na poslovanje kompanija, radna mesta i potrebna inovativna ulaganja, Predstavništvo HGK u Briselu i Sektor za industriju i održivi razvoj HGK organizovali su online predstavljanje Predloga Uredbe o ambalaži i ambalažnom otpadu, koje je održala predstavnica Evropske komisije iz Opšte uprave za životnu sredinu Nataša Kačić-Bartulović.
Članice HGK pozdravljaju predlog nove Uredbe i njene ciljeve, ali izražavaju suprotstavljene stavove određenim člancima, kao što je zamena reciklabilnih kapsula od aluminijuma s ambalažom od biokompostabilne plastike. Kompanije smatraju da nije potrebno da se ograničava upotreba ambalaža ukoliko su 100 odsto reciklabilne, kao što je, na primer, fleksibilna folija. Nema potrebe ni za obavezom ugradnje reciklata u svu ambalažu jer to u nekim slučajevima nije tehnološki moguće, saopšteno je iz HGK.
Zabrinjavajući delovi predloga Uredbe
„Trenutni predlog Uredbe uveliko se oslanja na tehnologiju industrijskog kompostiranja i infrastrukturu, čiji je domet trenutno ograničen i ne postoje jasni dokazi o tome da kompostiranje postiže bolje rezultate od recikliranja“, rekla je Pehnec Pavlović.
Posebno zabrinjava i deo uredbe koji omogućava korišćenje otpada u ponovnoj proizvodnji ambalaže za hranu, s obzirom da to otvara prostor za zagađenje, a proces koji bi to sprečio – hemijska reciklaža – nije još usavršen.
Strože obveze
HGK će okupiti sve zainteresirane kompanije u radnu grupu, kako bi zajedno kreirali stanovište Hrvatske prema predlogu nove Uredbe koje će Ministarstvo privrede i održivog razvoja (MINGOR), kao glavni pregovarač, dostaviti Briselu.
Konačni sadržaj Uredbe je od vitalnog je značaja za buduće poslovanje kompanija. Njen uticaj bi se odnosio i na proizvodne i na uslužne delatnosti – proizvođače i korisnike ambalaže, kao i na trgovinu i ugostiteljstvo. To bi značilo strože obveze za proizvođače i korisnike ambalaže, odnosno pronalazak alternativnih rešenja za ponovno korišćenje ambalaže, kao i za korišćenje reciklata u ambalaži.
Problem za ugostitelje i hotelijere
Za ugostitelje to znači da u svom prostoru neće smeti da koriste jednokratnu ambalažu, za hranu i piće kao ni za začine, konzerviranu hranu i umake, pavlaku za kavu. Takođe, u hotelima neće smeti da se koristiti minijaturna ambalaža za jednokratnu upotrebu.
Predlaže se i proširenje povratne naknade, pa se postavlja pitanje gde će se to odvijati, s obzirom na to da su trgovine i sada u problemu zbog prikupljanja boca od pića i napitaka.
U okviru Evropskog zelenog plana i Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju, Evropska komisija je u novembru prošle godine usvojila predlog revizije relevantnog zakonodavstva. Očekuje se da će Evropska komisija predstaviti Parlamentu uskoro predlog nove Uredbe, pa će nakon toga započeti formalni postupak njenog usaglašavanja sa nadležnim Odborima.
Izvor: Energetika-net
