Što se crni u gori zelenoj? Al’ je vetar, al’ su solari? Da je vetar, već bi utihnuo, solar, već bi zašao. Nit’ je vetar, nit’ je solar, već je kraj dogovora zelenoga. On boluje u ranama ljutim, obilazi ga investitora grupa, a bankari od stida ne mogli.

Već prvog dana svog novog mandata u Beloj kući, novi-stari Predsednik SAD, u svom stilu, potpisuje niz izvršnih naredbi uključujući i nekoliko vrlo bitnih iz oblasti energetike, na taj način otvarajući jedno potpuno novo poglavlje u ovoj oblasti ne samo „preko bare” već u globalnim razmerama.

Naime, odmah nakon inaguracije Donald Tramp je potpisao povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi, uz pismo koje će poslati Ujedinjenim nacijama u kojem objašnjava povlačenje. Biće veoma zanimljivo pročitati navedeno pismo – zasigurno. Tramp je Pariski sporazum nazvao „podmetanjem“ tokom govora u Capital One Areni u Vašingtonu, posle polaganja zakletve.

Podsećanja radi, Tramp se prvi put povukao iz Pariskog sporazuma 2017. godine.

Fokus: domaća proizvodnja energije

Dalje, Bela kuća je objavila „nacionalnu energetsku vanrednu situaciju”, navodeći niz promena koje će preokrenuti američke klimatske propise i povećati proizvodnju nafte i gasa. Potpisao je izvršnu naredbu pod nazivom „Oslobađanje vanrednog resursnog potencijala Aljaske“, koja se bavi naftom i gasom i drugim prirodnim resursima. Obećao je da će nemilosrdno „bušiti, dušo, bušiti“ kako bi američkom narodu i industriji obezbedio jeftiniju energiju. Takođe ima za cilj da ukloni ograničenja za istraživanje energije, posebno fokusirajući se na domaću proizvodnju energije.

„Snizićemo cene, ponovo napuniti naše strateške rezerve, pravo do vrha, i izvoziti američku energiju širom sveta“, rekao je prisutnima.

Novi predsednik je, takođe, obećao da će SAD krenuti u novo doba istraživanja nafte i gasa: „Ponovo ćemo biti bogata nacija, a to je tečno zlato pod našim nogama, koje će pomoći da to učinimo”.

Inače, od 2016. godine proizvodnja američke nafte je porasla za 70%, a SAD su sada dominantni proizvođač i izvoznik u svetu. Slično, izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) je porastao sa skoro nule u 2016. godini, da bi SAD postale vodeći svetski izvoznik.

Kao deo izvršne uredbe o energetici, Tramp je zaustavio takozvani „zeleni dogovor”, niz mera Bajdenove administracije koje su bile usmerene na podsticanje zelenih poslova i ograničavanje industrije fosilnih goriva. Takođe je naredio agencijama da zaustave sredstva koja se izdvajaju kroz dva zakona, Zakon o smanjenju inflacije i drugi zakon o infrastrukturi i zapošljavanju.

„Ne” električnim vozilima – „Da” američkoj automobilskoj industriji

Predsednik je rekao da će, takođe, otkazati napore da se poveća udeo električnih vozila, kako on naziva Bajdenov „mandat EV“, i da će pojačati napore da spase američku automobilsku industriju.

Primetno je da su prethodni napori predsednika Trampa da povuče SAD iz Pariskog sporazuma poslužili su kao poklič za okupljanje mnogih Amerikanaca, koji su bili uplašeni ovim napuštanjem. Na međunarodnom planu, povlačenje SAD je, takođe, bilo ujedinjujuća sila za zemlje. Ovog puta, međutim, povlačenje može biti daleko štetnije za globalne napore zelenih, pošto su klimatske promene pale sa liste prioriteta za mnoge vlade širom sveta.

Postoje, takođe, i druge zemlje, poput Argentine, koje bi mogle krenuti stopama SAD. Zemlje u razvoju tveoma su besne posle COP29 u Azerbejdžanu, gde su pokušale bogatijem delu planete da ukažu ko je krivac i ko bi trebalo da snosi najveći trošak za ublažavanje do sada učinjene globalne ekološke štete – ali, bez nekih većih rezultata.

Stop vetroelektranama

Tramp će, takođe, prekinuti davanje federalnog zemljišta i voda u zakup „masivnim vetroelektranama, koje degradiraju naš nacionalni pejzaž“.

Američki predsednik Donald Tramp izdao je izvršnu naredbu, kojom se zaustavlja zakup na kopnu i na moru od strane investitora u vetar, kao i na spoljnom kontinentalnom pojasu SAD (OCS) i nalaže preispitivanje prakse zakupa i dozvola savezne vlade za projekte vetra, uopšte. Nalog, takođe, sprečava sve relevantne agencije da izdaju dozvole, odobrenja, bilo nova ili obnovljena, za projekte vetra na kopnu i na moru, dok se celokupna provera svih projekata ne završi.

Prema odeljku 1 dokumenta, povlačenje OCS područja prema Nalogu ne primenjuje se na lizing koji se odnosi na druge svrhe, uključujući naftu, gas, minerale i očuvanje životne sredine. Uz to ne utiče na prava po postojećim zakupima u povučenom oblasti.

Međutim, za postojeće zakupe, Izvršna naredba nalaže federalnim ministarstvima da izvrše „sveobuhvatnu reviziju ekonomske i ekološke neophodnosti raskida ili izmene bilo kojih postojećih zakupa, identifikujući sve pravne osnove za takvo uklanjanje i podnese izveštaj sa preporukama predsedniku, preko pomoćnika predsednika za ekonomsku politiku”.

Odeljak 2 Izvršne naredbe obustavlja izdavanje novih ili obnovljenih odobrenja, prava prolaza, dozvola, zakupa ili zajmova za projekte vetra na kopnu i moru dok se ne završi „sveobuhvatna procena i revizija saveznih praksi zakupa vetra i dozvola“.

Buši, dušo, buši!

Dok Tramp preuzima dužnost sa agendom preokretanja zelene politike SAD, koja se posmatra kao deo „probuđene (woke)“ agende, kojoj su njegovi prethodnici težili, analitičari i posmatrači očekuju da glavno tek dolazi.

Sa druge strane banke, fondovi i industrijske grupe već su krenule sa brzim prilagođavanjem novonastaloj situaciji i već su preduzeli korake, kako bi se brzinom svetlosti približili javnoj politici budućeg predsednika ogledanoj u maksimi „buši, dušo, buši“.

Ključni savez privatnog sektora za klimu, Finansijska alijansa u Glazgovu za neto nula emisiju (GFANZ) odustala je od zahteva da njeni članovi moraju biti usklađeni sa Pariskom sporazum. Nakon toga je usledila mreža fondova i investitora u zelene projekte, koja je obustavila rad i izbrisala sa svoje veb stranice svoju izjavu o obavezama koju članovi moraju da usvoje, nakon što je BlackRock, najveći od svih, napustio ovaj savez.

Pokrenut uz pompu na Cop26 u Škotskoj pre tri godine, GFANZ je trebalo da bude generator saradnje na nivou celog sektora kako bi se „mobilisali bilioni dolara neophodnih za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma“.

BlackRock, koji upravlja fondovima vrednim 11,5 triliona dolara, napustio je inicijativu Net Zero Asset Managers (NZAM), rekavši da je njeno članstvo „izazvalo zabunu u vezi sa BlackRockovim praksama i podvrglo nas pravnim istragama raznih javnih zvaničnika“. Gotovo odmah, NZAM je suspendovao svoje praćenje napretka članova u ispunjavanju obaveza i najavio reviziju „kako bi se osiguralo da NZAM i dalje odgovara svrsi u novom globalnom kontekstu“.

Zelena agenda u dalekoj, a nama sada mentalno bližoj Americi više nije ni na aparatima, ona je mrtva i za njom kao što se iz priloženog vidi, nema ko ni da žali. Dok se američka antiteza sa početka ovog teksta nemilosrdno nastavlja, nama, malom evropskom narodu, slovenskog porekla ostaje samo da pomno pratimo i po potrebi reagujemo, ne bismo li iskoristili barem tračak pameti koja ovaj put stiže od „preko bare”.