Američki genetičar o novoj tehnici u poljoprivredi: Proizvodićemo hranu bez „hemije“

U vremenu ubrzanih klimatskih promena, kao i onih geopolitičkih i ekonomskih, koje uveliko utiču na globalnu proizvodnju hrane, nauka ima rešenje da našu hranu učinimo hranljivijom, naše okruženje održivijim i naš svet sigurnijim.

Tim povodom, naš sagovornik bio je jedan od vodećih američkih genetičara sa fokusom na genetiku biljaka dr. Bing Yang, koji je prošle nedelje boravio u Bosni i Hercegovini kako bi domaćim stručnjacima predstavio revolucionarne tehnologije koje je razvio u saradnji sa svojim timom i koje obećavaju promenu načina na koji smo se do sada bavili poljoprivredom.

Yang, koji je relativno malo poznat na našim prostorima, je profesor na Odseku za biljne nauke na Univerzitetu Missouri – Columbia, a ujedno je glavni istraživač u Donald Danforth Plant Science Center u St. Louisu s doktoratom iz patologije biljaka. Fokus njegovog istraživanja je razvoj i primena alata za uređivanje gena za osnovno razumevanje biologije bolesti useva, kao i za genetski inženjering biljnih useva s poboljšanim osobinama.

Uređivanjem genoma do novih otpornih sorti

Na radionici u Institutu za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB) Univerziteta u Sarajevu, koju je finansijski podržao američki State Department, a implementaciju programa omogućilo Ministarstvo poljoprivrede SAD-a i Udruženje genetičara u BiH Yang je, između ostalog, predstavio svoje istraživanje o otpornosti biljke domaćina na baterijsku infekciju, kao i korišćenje alata kojim se, uređivanjima genoma, mogu stvoriti sorte koje bi bile otporne na bolesti.

U Ambasadi SAD-a u BiH sa Yangom smo razgovarali o mogućnostima moderne biotehnologije koja bi mogla da dovede do značajnog napretka u poljoprivredi i poboljšanja proizvodnje hrane. Takođe, Yang nam je pojasnio i benefite, kao i potencijalne rizike, a pre svega napravio je jasnu razliku između genetički modifikovanih organizama (GMO) i istraživanja koje provodi njegov tim.

Stvaranje otpornosti kod biljaka na biljne bolesti

„GMO je nešto što se zasniva na nečemu što se zovu transgeni. Radi se na ubacivanju gena iz drugog izvora u genom nekog drugog useva. Ova tehnika se ne zasniva na tome, radi se o nečemu sasvim drugom, a odnosi se na ubrzavanje onoga što smo smatrali tradicionalnim pristupom oplemenjivanja i stvaranja novih sorti. Dakle, nema ubacivanja gena iz jednog u drugi usev. Ova tehnika slična je onome što nazivamo mutacijsko oplemenjivanje, koje se inače koristi za stvaranje novih sorti“, kazao je na početku razgovora Yang.

Prvenstveno, kaže Yang, ovo se odnosi na stvaranje otpornosti kod biljaka na biljne bolesti, što bi konačno moglo da rezultuje proizvodnjom bez korišćenja herbicida, insekticida i ostale „hemije“.

“ U stvari, ovo je suštinski cilj, razviti useve kombinovanjem novih tehnika i klasičnog oplemenjivanja koji će u suštini imati prirodnu odbranu protiv bolesti i štetočina. Ukoliko to uspe, te će se osobine naslediti kod potomaka tako da će se i oni moći da se bore protiv istih bolesti i insekata, što smanjuje ili čak isključuje potrebu za tradicionalnim hemijskim sredstvima odbrane. To smo već uradili na pšenici, koja je otporna na jedan tip gljivičnog oboljenja koji je jako zastupljen u proizvodnji, a može se primeniti na bilo koji poljoprivredni usev„, dodao je Yang.

Otpornosti na sušu, toplotu i poboljšanje nutritivnih vrednosti

Konkretna primena ove tehnike, ističe Yang, je široka i može se koristiti za stvaranje otpornosti na sušu, toplotu i poboljšanje nutritivnih vrednosti, a sve to zavisi od gena na koji se tehnika primenjuje.

„Dakle, ova tehnika koristila bi se prvenstveno za razumevanje biologije i genetike biljaka i načina da biljke nasleđuju određene osobine. Znači tehnika radi na principu da vi vidite kako su povezani geni s osobinama i kako mogu pružiti osobine koje su korisne za biljku u borbi protiv negativnih učinaka koje nose globalne klimatske promene. Isto tako ovo vam daje tehnike i alate za stvaranje novih sorti, sa novim karakteristikama koje se mogu uzgajati u uslovima koji nisu najpodobniji. Što se tiče primene tehnike na unapređenje poljoprivredne proizvodnje ona omogućuje da se tradicionalne metode ubrzaju, a jedini nedostatak, trenutno, je što je relativno neistražena i zahteva velika ulaganja u cilju produbljivanja znanja o efektima pojedinih procesa koji se koriste“, ističe Yang.

Što se tiče sigurnosnog pitanja, tj. uticaja na okolinu, ali prvenstveno na zdravlje ljudi Yang kaže da se još uvek ne može apsolutno reći da je sve 100 posto sigurno, ali ni daje 100 posto nesigurno.

Potreban je dobar regulatorni okvir

„To je nešto što mora da se za svaki proizvod posebno ispita i uspostavi odgovarajući zakonski okvir. Onda kreću procedure koje se koriste za ispitivanje potencijalnog rizika. Ono što je važno jeste da procena bude bazirana na nauci i istraživanju. Trenutno ne postoji ni jedan slučaj gde ovako poboljšan usev škodi zdravlju. Treba uzeti u obzir da je ovo nova i komercijalna tehnika i treba postaviti dobar regulatorni okvir. Istovremeno, ovo je tehnika koja može biti potencijalno skupa za kreiranje novog asortimana. U SAD-u već postoji zakonski okvir koji reguliše ovo kao i smernice koje onda kompanije koje se bave razvojem useva treba da prate. Kada je reč o BiH, mislim da je bila dobra ideja da se stupi u kontakt s državama koje već imaju razvijen okvir sa smernicama“, zaključuje američki stručnjak.  

Izvor: Klix.ba

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.