Agrarne kartice za dizel gorivo, čije je uvođenje država inicirala kod NIS-a, ugrožavaju vlasnike malih benzinskig stanica u u seoskim područjima – ruralnim krajevima. Od 1.560 benzinskih stanica u Srbiji gotovo 50 odsto se nalazi se u seoskim područjima. Mali vlasnici ove 103 firme, sa oko 800 benzinskih stanica upozoravaju državu da je sa uvođenjem NIS-ovih agrarnih kartica, sa cenom od 179 dinara za litar dizel goriva, što je često niža cena od veleprodajne cene koju oni plaćaju NIS-u njihovo poslovanje ugroženo. Situaciju pogoršava to što se te kartice često zloupotrebljavaju, pa uz njih jeftinije gorivo namenjeno poljoprivrednicima sipaju vlasnici malih i srednjih preduzeća, prevoznici i taksisti.

Traže da država hitno preduzme odgovarajućih mera. U suprotnom će, kako kažu u svom saopštenju upućenom nadležnim ministarstvima (Ministarstvu rudarstva i energetike, Ministarstvu finansija, Ministarstvu poljoprivrede…) u najskorije vreme biti prinuđeni da zatvore svoje benzinske stanice. A to znači da će morati i da otpuste oko 4.000 radnika. Ističu da će tako bez prihoda ostati isto toliko porodica u ruralnim krajevima, gde je, inače, teško naći zaposlenje.

Saopštenje vlasnika benzinskih stanica u ruračnim krajevima prenosimo u celini:

Mi gore navedeni „MALI“ vlasnici benzinskih stanica (BS) obraćamo se nadležnim državnim organima da hitno preduzmu odgovarajuće mere s ciljem prevazilaženja trenutno prisutnih problema vezanih za promet naftnih derivata (dizel goriva), a koji nas, gotovo sigurno, u najskorije vreme vode ka zatvaranju naših BS i otpuštanje radnika.

Naime, od ukupnog broja 1.560 BS u Srbiji gotovo 50 odsto se nalazi u ruralnim – seoskim područjima. Samim tim, po prirodi stvari, naša ciljna grupa – kupci su poljoprivredni proizvođači.

Da napomenemo da je broj zaposlenih kod nas negde između 3.500 i 4.000, što će reći da je otprilike toliki broj porodica vezan za plate ovih radnika. Odnosno, da egzistencija tolikog broja porodica zavisi od njihovog zaposlenja – napominjemo, u ruralnim područjima nije lako naći zaposlenje.

Poznato je da nam je najveći dobavljač naftnih derivata NIS. Dakle, velika većina nas malih vlasnika BS snabevamo se kod njih, te našu politiku nabavke i prodaje usklađujemo sa njima. Ovaj poslovni odnos funcionisao je sasvim korektno, gde smo u takvoj politici i mi mali imali dovoljno prostora da možemo redovno poslovati uz izmirenje svih nam obaveza.

Uvođenjem NIS-ovih agrarnih kartica sa cenom od 179 dinara za litar dizel goriva ulazimo u jedan period gde nam se sve manje iz korena. Kao rezultat toga uveliko počinje zatvaranje malih BS, svakako pre svega onih koji su u seoskim područjima, a u prometu im je zastupljeno veliko učešće derivata. Dakle, one nemaju pratećih sadržaja (kafić, prodavnica, menjačnica…).

Sledeći na redu smo, ukoliko se NIS-ove agrarne kartice ne ukinu, čak i svi mi koji imamo po neki od tih sadržaja, pošto nam to samo odlaže agoniju.

Da pojasnimo šta je suština, da budemo potpuno jasni.

Uvođenjem NIS-ove agrarne kartice svi oni (poljoprivredni proizvođači) koji je imaju mogu na NIS-ovim BS da kupe dizel po ceni od 179 dinara za litar. Na drugoj strani mi, mali vlasnici, koji kupujemo taj isti dizel na veliko kod NIS-a, u najboljem slučaju plaćamo 179 dinara. To se desilo kada je maloprodajna cena bila 194 dinara.

Nije teško shvatiti da u toj situaciji mi radimo bez razlike u ceni, dakle, sa nulom (0).

Na današnji dan, 7. februara 2024. godine nabavna cena dizela za nas male vlasnike je 185 dinara. Dakle, u startu imamo gubitak na supstanci jer, treba da gorivo prodajemo po ceni za šest dinara jeftinije nego što smo ga platili.

Ima li ovde ekonomske logike?

Jasno je da nema.

Drugi, ništa manji problem je zloupotreba NIS-ovih agrarnih kartica.

Naime, kako veliki broj poljoprivrednih proizvođača nije solventan (likvidan) a dizel sa karticom se mora platiti gotovinom, oni nisu u prilici da koriste agrarne kartice.

Zloupotrebe

I, šta se dešava?

Uz određenu naknadu oni te kartice ustupaju malim, srednjim preduzećima, prevoznicima i taksistima. Znači, agrarna kartica u najvećem6 broju slučajeva ne služi svojoj svrsi, niti je benefit za veliki broj poljoprivrednih proizvođača, kako je zamišljeno.

Ona je, dakle, veća šteta za nas, kako za nas male vlasnike BS, za državu pa čak i za NIS, a od nje nemaju korist ni poljoprivredni proizvođači.

Molimo Vas da hitno razmotrite ovaj problem, te da predložite NIS-u da ukine agro kartice, kako bi ponovo sve BS, i one u sistemu NIS-a i mi, koji smo van njega, mogli poslovati pod približno jednakim uslovima. Ovo bi doprinelo da sačuvamo BS, oko 4.000 radnih mesta, odnosno, slobodno možemo reći toliko seoskih porodica.