Arbitražom do crnogorskih gigavata iz Bilećkog jezera

Tokom rasprave u Skupštini Crne Gore o stanju u energetskom sektoru u poslednje tri godine, poslanici su poručili da mora da se odbrani pravo na udeo u Bilećkom jezeru i da nema potrebe da se beži od međunarodne arbitraže u rešavanju tog slučaja.

Udeo sliva Crne Gore u Bilećkom jezeru je 40 odsto. Studije su pokazale da Crnoj Gori treba da pripadne 448 gigavata, što je četvrtina proizvodnje Pive i Perućice, rečeno je iz poslaničke klupe, uz napomenu da je hidroelektrana na Bilećkom jezeru, koja strujom snabdeva Hrvatsku i BiH, izgrađena bez saglasnosti Crne Gore.

Posebno je naglašeno da „Crna Gora do danas nema ni novca ni energije od toga. Verovatno će biti neophodno da se pristupi međunarodno-pravnom rešavanju spora i ne treba bežati od toga, samo je neophodna dobra priprema, poručeno je, uz poziv institucijama da moraju da se uključe u rešavanje ovog pitanja.

Kako je istaknuto, u nedostatku dogovora, međunarodna arbitraža je rešenje.

Raspravi nisu prisustvovali poslanici opozicije.

Bez krovnih dokumenata

Predsednik Odbora direktora Regulatorne agencije za energetiku Branislav Prelević poslanicima je predstavio stanje u energetskom sektoru u poslednje tri godine, ukazujući da su 2020. i 2021. bile krizne godine kakve nisu zabeležene u dosadašnjoj istoriji energetike.

„U 2020. godini gubici u distributivnom sistemu su beležili pad u odnosu na 2019. Početkom 2021. potrošnja se oporavljala nakon kovida, dok je polovinom te godine nova kriza bila u najavi, i to je rezultiralo povećanjem cena struje”, naveo je Prelević.

Naglasio je da u zakonskom roku, do avgusta 2020. godine, nisu utvrđena dva krovna dokumenta u sektoru energetike – Opšte smernice energetske politike i Nacionalni klimatski energetski plan.

„U ovakvim situacijama investitori špekulanti će nas iskoristiti kao plen, a ozbiljni investitori će nas zaobići”, poručio je Prelević.

Pohvale za EPCG

Pohvale su upućene državnoj energetskoj kompaniji – EPCG, zbog toga što nije povećavana struja električne energije, čime je popravljen standard građana. Na taj način je, čulo se u Skupštini, „rukovodstvo EPCG učinilo da 650 miliona evra ostane u džepovima građana, a indirektne uštede su mnogo veće. Da su cene struje porasle, hleb bi koštao dva i po evra, a  inflacija bi bila izuzetno velika.

Prema toj računici, da su povećane cene struje – oni kojima je račun 30 evra, plaćali bi 135, a oni koji plaćaju 100 evra, plaćali bi 443.

Investicije u energetskom sektoru

Na ocenu poslanika da u Crnoj Gori u poslednjih 20 do 30 godina nije bilo investicija u energetskom sektoru reagovao je Predsednik Odbora direktora Regulatorne agencije za energetiku, ističući da je situacija drugačija u stvarnosti.

„Samo u poslednjih deset godina uloženo je 380 miliona evra u CGES i CEDIS, kompanije koje su 2012. vredele manje od tog iznosa. To su investicije u prenosnu i distributivnu mrežu. Kada je reč o investicijama u proizvodnju, dve nove vetroelektrane su puštene u rad u tom periodu, kao i nekoliko malih hidroelektrana”, dodao je Prelević.

Smatra da je prodaja EPCG dobar posao jer je to preduzeće prodato Italijanima za 420 miliona evra, a kasnije otkupljeno za 210 miliona.

Izvor: Pobjeda

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti