Dugi niz godina je nemački koncern Vinteršel Dea (Wintershall Dea) važio je kao jedan od najvažnijih partnera ruske energetske kompanije Gasprom u Nemačkoj, a time i najvažniji partner ruske vlade, odnosno Vladimira Putina. Ta BASF-ova ćerka-firma od Rusa je kupovala jeftin gas za nemačku industriju, a zauzvrat radila je na promociji dobrih rusko-nemačkih odnosa.
Nemačka kompanija je sve do početka rata održavala kontakt s Putinovim režimom, godinama je ulagala mnogo novca u marketing i bila naklonjena Rusiji, što je na kraju i rezultiralo naivnom nemačkom zavisnošću od Gasproma.
No, sa ruskom agresijom na Ukrajinu „pala“ je odluka da Nemačka više ne zavisi od ruskih energenata, a Vinteršel Dea mora da redefiniše svoje poslovanje. Energetski biznis sa Rusijom je sada stvar prošlosti.
„Nastavak našeg poslovanja sa Rusijom je neodrživ“, rekao je još u januaru šef Uprave firme, Mario Meren.
Argentina kao ključna zemlja
Nakon prekinutih odnosa sa Rusijom, nemečki koncern Vinteršel pokušava da se poslovno preorijentiše i kao sledeću zemlju za saradnju izabrao je Argentinu. Za to postoje i osnove jer je Vinteršel Dea jedan je od najvažnijih proizvođača gasa u toj zemlji“, potvrdio je Frank Mejer, portparol kompanije na pitanje DW.
Primarni cilj Argentine je da u prvoj fazi postane nezavisna od uvoza energenata, a potom da se kasnije i etablira kao izvoznik energije na svetskom tržištu. Trenutno, Argentina se dobro pozicionirala kao važan regionalni snabdevač energijom, a glavni cilj je globalno širenje poslovanja sa energentima.
„Napravljen je četvogodišnji plan, gde bi Nemačka trebalo da uloži oko 450 miliona evra u svoje projekte na Ognjenoj zemlji i u Neukenu“, najavljuje Mejer.
Područje oko Neukena, koje je određeno za ekspoataciju energenata naziva se Vaca Muerte (Mrtva krava). Eksplatacija na tom području pomogla bi Argentini da postane energetski autonomna zemlja, pa nakon toga može da počne sa izvozom gasa. Svoj energent može da pokuša da proda i u Evropi. Ako u tome ne uspe, argentinska ponuda bar može da pomogne da se na srednji rok relaksira situacija na svetskom tržištu, napominje portparol nemačke kompanije.
Feniks iz Ognjene zemlje
Jedan od trenutno najvažnijih projekata u budućnosti je, prema navodima nemačke firme, razvoj gasnog ofšor-polja Feniks kod obale Ognjene zemlje. Feniks je deo najjužnije svetske koncesije za eksploataciju gasa CMA-1 (Cuenca Marina Austral 1), čija ukupna proizvodnja trenutno pokriva oko 15 odsto argentinskih potreba za gasom. Nemačka kompanija Vinteršel Dea u ovom projektu ima suvlasnički deo od 37,5 odsto. S planiranom proizvodnjom od deset miliona kubika gasa dnevno, Feniks bi od početka 2025. trebao da isporučuje značajne količine gasa. A to može da potraje duže od 15 godina.
Šansa za obe strane
Intenzivnija saradnja između ove dve zemlje nudi dobre perspektive, mišljenje je Karla Mozesa, nemačkog ekonomskog konsultanta. On već godinama radi u Buenos Ajresu i u razgovoru za DW kaže: „Loši ekonomsko-politički odnosi već godinama koče investicije, čak toliko da Argentina ne može sama da u dovoljnoj meri snabdeva svoje tržište energenata, već mora da uvozi skup tečni gas (LNG) i to naveliko“.
Vlada, dodaje Mozes, strogo reguliše tržište energenata, država između ostalog, definiše i cene. Međutim, Vlada je u poslednje vreme, ipak, rešila da izađe u susret proizvođačima energije, kada je reč o delimičnoj relaksaciji deviznih ograničenja, odnosno kod definisanja cena.
„Što se tiče kvaliteta i količine gasa iz škriljaca, Argentina bi bez sumnje mogla da bude tehnički u stanju da na svetskom LNG-tržištu postane podjednako značajan igrač kao na primer SAD“, uveren je sagovornik DW.
Potrebne reforme
Emilio Apud iz fondacije „Sloboda i napredak“ (Libertad y Progresso) iz Buenos Ajresa ima određeno iskustvo što se tiče politike i preduzeća. Na osnovu toga, on se zalaže da se, nakon izbora u ovoj godini, pokrenu nove poslovne inicijative u Argentini.
„Buduća vlada će dobiti priliku da sprovede duboke strukturne reforme, uključujući i monetarnu, kako bi trajno i uverljivo liberalizovala devizne kurseve i tok kapitala, a s ciljem sticanja poverenja u pravnu sigurnost u zemlju. To bi onda omogućilo privlačenje novih investicija“.
Izvor: DW
