Arktik ključan za klimatske promene u Rusiji – i drugde

Od sibirskih požara do poplava na Dalekom istoku prirodne katastrofe u Rusiji izazivaju ogromne ekonomske štete. Prošle godine je sa hladnoćom došlo i do najjačih snežnih padavina koje su zabeležene u poslednjih 25 godina. Rusija je jedna od zemalja najosetljivijih na klimatske promene, jer se značajan deo njene teritorije nalazi na Arktiku, koji se zagreva više nego duplo brže od ostatka sveta.

Stanovnici Irkutska, jednog od najhladnijih ruskih regiona, navikli su se na oštre zime. Međutim, kada je temperatura prošlog januara pala na negativnih 60 stepeni Celzijusa (-76 Faranhajta), čak su i oni morali da se prilagode novonastaloj situaciji. Guverner Igor Kobzev je na svom istagram profilu napisao „Molimo vas da, ukoliko nije neophodno, ostanete kod kuće“.

Sa hladnoćom je došlo i do najjačih snežnih padavina koje su zabeležene u poslednjih 25 godina. Padavine su prekrile Sibir, Daleki Istok i centralnu Rusiju. Kada su temperature počele da rastu krajem marta, Ministarstvo za vanredne situacije upozorilo je da topljenje snega može prouzrokovati opasne poplave.

„Nestabilan klimatski sistem vodi od sve većih ekstrema i porasta broja vremenskih anomalija, uključujući opasne događaje“, rekla je Ana Romanovskaia (Anna Romanovskaya), direktor Yu. A. Izraelskog instituta za globalnu klimu i ekologiju, koji se nalazi u Moskvi.

 

Zakon o klimi

Ekonomska cena prirodnih katastrofa u Rusiji skoro se udvostručila u poslednje dve decenije. Foto: Savezna služba za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine

Rusija je jedna od zemalja najosetljivijih na klimatske promene. Značajan deo njene teritorije nalazi se na Arktiku, koji se zagreva više nego duplo brže od ostatka sveta. Ovo se odrazilo neobično visokim temperaturama u Sibiru tokom 2020. godine, druge uzastopne godine rekordnih šumskih požara i odmrzavanja večnog leda – smrznutog tla koje prekriva ogromne delove zemlje.

Katastrofe su prouzrokovale veliku štetu. Broker za osiguranje Aon Benfield procenio je da su junske poplave u blizini ruske granice sa Kinom 2019. godine naciju koštale više od 460 miliona dolara. Ukupno te godine samo su velike katastrofe mogle koštati Rusiju nešto manje od milijardu dolara, navodi se u izveštaju.

„Toplotni talas u Sibiru 2020. godine i šumski požari nastali kao odgovor na ovaj talas konkretan su dokaz klimatskih promena. Sa zabrinutošću posmatramo odmrzavanje večitog leda, što pojačava globalno zagrevanje ispuštanjem metana“, rekao je Ernst Rauh (Rauch), glavni naučnik za klimu i geologiju u globalnoj osiguravajućoj kompaniji Munich Re.

Klimatski alarm

Neprilike izazvane vremenskim uslovima u Rusiji su u porastu. Foto: Savezna služba za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine. Neprilike izazvane vremenskim uslovima isključuju suše, poplave i morske oluje.

Rusija nije razvila sveobuhvatan sistem za procenu gubitaka povezanih sa vremenskim uslovima. Jedan od najboljih klimatskih naučnika u Federalnoj službi za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine i u dokumentu iz 2019. godine navodi da vodeće baze podataka beleže samo događaje sa registrovanom štetom. Dokument, takođe, ukazuje na to da su podaci o gubicima uglavnom samo opisni, dok su novčane procene retke. Zahtevi za poverljivošću i nedostatak razvijenog sistema osiguranja navode se kao ključne prepreke za procenu ekonomske štete države od prirodnih katastrofa. Nedostatak podataka znači da se trenutne procene godišnje ruske ekonomske štete od strane osiguravača, istraživača i vladinih tela veoma razlikuju.

Munich Re, kompanija koja već skoro 50 godina prikuplja procene gubitaka izazvanih prirodnim katastrofama širom sveta, ima samo ograničene informacije o godišnjoj šteti u Rusiji izazvanoj vremenskim nepogodama.

„Kvalitet podataka za Rusiju nije na zadovoljavajućem nivou“, navodi Bloomberg pozivajući se na neimenovani izvor.

Ruski naučnici koji se bave klimom u svom radu iz 2019. godine predstavili su matematički model za procenu gubitaka baziran na samo četiri vremenska uticaja: jak vetar, letnje kiše, zimski sneg i kiše i mraz. Prema modelu, događaji su 2017. rezultirali novčanim gubicima od čak 234 milijarde rubalja (četiri milijarde dolara).

Romanovskaia iz Yu. A. Izraelskog Instituta kaže da bi proračuni trebali da se nadograde i uključe ne samo direktne, već i sporedne ekonomske gubitke, poput štete po zdravlje stanovnika i životnu sredinu. Ona procenjuje da su ukupni ruski gubici koji se tiču vremenskih prilika za 2019. godinu iznosili oko 850 milijardi rubalja, što znači da su zaposleni građani ovo platili skoro 10.000 rubalja ponaosob. To je „vrsta klimatskog poreza“, rekla je.

Ruska vlada i dalje ostaje optimistična u pogledu uticaja klimatskih promena. Rusija je najveći svetski izvoznik energije i četvrti po veličini emiter emisija gasova sa efektom staklene bašte koji zagrevaju planetu. Bloomberg ističe da i dalje zaostaje za nacijama u preduzimanju koraka za smanjenje zagađenja. Ali, takođe i podseća da se Rusija obavezala da će do 2030. godine smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za čak 70 posto u odnosu na nivo iz 1990. godinu. Navodno, Rusija je to učinila pod pretpostavkom da će njene ogromne šume apsorbovati najveću moguću količinu ugljen-dioksida. Bloomberg dalje komentariše da je taj „cilj toliko nizak da ga je Rusija ispunila godinama ranije i da do sada nije izrazila želju da postavi ambiciozniji cilj“.

Licenca za emitovanje

Ruske emisije ugljen-dioksida u milionima tona u poređenju sa ciljevima, 1990-2030.

Rusija radi na nacionalnoj klimatskoj strategiji koja treba da bude usvojena ove godine, a nedavni komentari zvaničnika ukazuju da država želi da razvije ekonomiju sa niskim udelom ugljenika u narednim decenijama, a ne da postigne potpunu ugljeničnu neutralnost.

Prema mišljenju Juri Varakina (Yury Varakin) šefa situacionog centra Rosgidrometa, u međuvremenu će zagrevanje Arktika nastaviti da izaziva veće vremenske neravnoteže na severnoj hemisferi. Poslednjih nedelja naučnici su povezali povišene temperature na Arktiku sa hladnoćom koja se preselila čak na jug do Teksasa, isključujući elektrane i ostavljajući stanovnike bez struje.

Varakin je rekao da se vazdušne mase češće kreću od severa ka jugu ili od juga ka severu, nego u cirkulaciji zapad-istok koja je dominirala tokom 20. veka. To znači da zagrevanje Arktika može relativno brzo doći do južnih regiona, a mediteranska vrućina može brzo da se preseli u severna područja.

„Ovaj trend će se samo nepovratno povećavati u narednih 10 do 15 godina“, što će dovesti do divljih promena u vremenu, rekao je Varakin.

Izvor: Blommberg Green

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti