Evropska unija je među vodećim svetskim proizvođačima motornih vozila, ulažući svake godine oko 60 milijardi evra u istraživanje i razvoj automobila. Automobilska industrija čini više od 7% BDP-a EU, omogućavajući radna mesta, direktno ili indirektno, u proizvodnji, prodaji, održavanju, građevinarstvu, transportu i transportnim uslugama, za 14,6 miliona Evropljana.

Poslednjih godina automobilski sektor prolazi kroz veliku strukturnu transformaciju. To uključuje evoluciju čistih i digitalnih tehnologija, posebno, prelazak sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na tehnologije sa niskim i nultim emisijama i sve više povezana vozila.

Četvrtina emisija CO2 od saobraćaja

Naime, procenjuje se da je saobraćaj odgovoran za jednu četvrtinu svih emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU, a drumski saobraćaj čini 70% te količine. Standardi emisije CO2 za putnička i laka komercijalna vozila su ključni faktori za smanjenje emisije CO2 u ovom sektoru.

Evropski zeleni dogovor je dugoročna strategija rasta EU sa ciljem da stari kontinent učiniti klimatski neutralnom do 2050. Omogućavanje nulte emisije svih novih automobila i kombija do 2035. smatra se ključnim da Evropa postane prvi klimatski neutralni kontinent do 2050. godine. Zakonodavni alati su postavljeni da ispune ciljeve dogovorene u Evropskom zakonu o klimi i suštinski transformišu našu ekonomiju i društvo za pravednu, zelenu i prosperitetnu budućnost.

Ova poruka Evropske unije zapravo je putokaz za razvoj automobilske industrije u narednom periodu.

Krajem septembra ove godine, Kompanije za eMobilnost pozvale su EU da ne menja cilj emisija do 2035. godine.

Zabrinutost proizvođača EU

Šta je dovelo do ovakvog apela proizvođača automobila? Pre nekoliko meseci, platforma za elektromobilnost je izrazila veliku zabrinutost zbog izjava kojima se poziva nova Evropska komisija da poništi već dogovorene standarde o CO2 za automobile i kombije.

„Cilj automobila sa nultom emisijom 2035. je najjasnija evropska industrijska strategija za električna vozila koja donosi vitalne investicije evropskim kompanijama”, poručili su proizvođači električnih automobila.

Podsećanja radi, da se ukratko osvrnemo na utemeljenje regulatornog osnova za postizanje navedenog plana – nulte emisije svih novih automobila i kombija do 2035. godine.

Zakonodavni okvir

U cilju postavljana zakonodavnog okvira, Evropska komisija je u julu 2021. godine, u okviru paketa Fit for 55, predstavila zakonodavni predlog za reviziju standarda performansi emisije CO2 za nova putnička i laka komercijalna vozila. To je učinjeno, kako je obrazloženo, s namerom da se doprinese EU klimatskim ciljevima 2030. i 2050.godine, pruži koristi građanima i stimuliše inovacije u tehnologijama sa nultom emisijom, smanjenjem emisije CO2 iz automobila i lakih komercijalnih vozila.

Kako je navedeno, da bi se doprinelo ukupnom povećanom nivou ambicija za 2030. i cilju klimatske neutralnosti do 2050. godine, poželjna opcija je da se od 2030. godine, pa nadalje, značajno povećaju ciljevi za CO2 za celu flotu Unije – za automobile i laka komercijalna vozila.

Krajem oktobra 2022. godine Parlament i Savet su postigli privremeni sporazum o revidiranim ciljevima smanjenja emisije CO2 za nova putnička i laka komercijalna vozila.

Prema obrazloženju na portalu European Parliament, pregovarači EU postigli su sporazum sa državama članicama o prvobitnom predlogu Komisije da se postigne mobilnost puteva sa nultom emisijom do 2035. (cilj za celu flotu EU za smanjenje emisije CO2 koju proizvode novi putnički automobili i laka komercijalna vozila za 100%). To je prvi dogovor iz paketa Fit for 55 i, kako je navedeno, jasan signal da je EU ozbiljna u pogledu usvajanja konkretnih zakona kako bi se postigla ambicioznije ciljeve postavljene u zakonu EU o klimi.

Metodologija za procenu

Parlament je uveo metodologiju za procenu i izveštavanje podataka o emisiji CO2 tokom celog životnog ciklusa automobila i kombija koji se prodaju na tržištu EU.

Objašnjeno je da će Komisija ovu metodologiju predstaviti do 2025. godine, zajedno sa zakonskim predlozima gde je to potrebno.

Takođe, rečeno je i da će Komisija objaviti izveštaj do kraja 2025. i svake dve godine nakon toga, kako bi procenila napredak ka putnoj mobilnosti sa nultom emisijom. Izveštaj će obuhvatiti uticaj na potrošače i zapošljavanje, napredak u energetskoj efikasnosti i pristupačnosti vozila sa nultom i niskom emisijom, kao i informacije o tržištu polovnih vozila.

Na listi aktivnosti Komisije je i praćenje i godišnje izveštavanje o neusklađenosti između graničnih vrednosti emisije i stvarnih podataka o potrošnji goriva i energije, sa ciljem da prilagodi prosečne specifične emisije CO2 proizvođača od 2030. godine.

Prema sporazumu, postojeća sredstva EU trebalo bi da budu usmerena na prelazak na vozila sa nultom emisijom i srodne tehnologije, a posebno ka malim i srednjim preduzećima duž lanca snabdevanja automobilom i ranjivim regionima i zajednicama.

Prekretnica za automobilski sektor

Zatim, krajem marta 2023. godine, kako je na portalu Evropske komisije objavljeno, evropska klimatska politika je stigla do nove prekretnice. Naime, države članice EU su konačno usvojile predlog Evropske komisije da od 2035. godine svi novi automobili i kombiji registrovani u Evropi budu bez emisije štetnih gasova.

Sporazum, koji su Evropski parlament i Savet postigli u oktobru 2022. godine, sada je mogao da stupi na snagu.. Ova prekretnica, kako je navedeno, označava prvi korak u usvajanju zakonskih predloga Fit for 55 koje je Komisija predstavila u julu 2021. za postizanje Evropskog zelenog dogovora.

Kreiranje nove klime u automobilskom sektoru EU dovelo je do izuzetnog rasta proizvodnje električnih automobila posle 2020. godine. Inače, slične planove EU da se nakon 2035. prodaju samo novi automobili bez emisija postavile su i Velika Britanija, Kalifornija, Kanada i Čile.

Iz drugog ugla

Međutim, postoje i drugačiji pogledi na postavljene ciljeve. Kako je portal Euractiv pisao, neki konzervativni političari su tokom predizborne kampanje za EU obećavali biračima da neće zabranjivati njihove automobile, u duhu toga da se cilj EU 2035. ukine. Neistomišljenici su zaključili da bi takav preokret u pravilima naštetio klimi, evropskoj automobilskoj industriji i samim vozačima.

U prilog tome navedeno je da pravila o automobilima sa nultom emisijom 2035, zajedno sa privremenim ciljevima za 2025. i 2030. godinu, donosi oko 4Gt uštede CO2 – skoro 15% od ukupnog paketa za klimatizaciju Fit for 55. konstatovano je i da je, pored obnovljivih izvora, električna baterija jedna od retkih tehnologija koja je komercijalno spremna da se brzo primeni kako bi se smanjile globalne emisije ugljenika.

Sledeće, kada je reč o automobilskoj industriji, Euractiv je podsetio i na tvrdnje da je zabeležen trend usporavanja električnih automobila, što onemogućava postizanje ciljeva emisije. Međutim, kako portal navodi, linearni godišnji rast prodaje koji su predviđali neki prognostičari uvek je bio u skladu sa planom.

Ključna nacionalna politika

Smatra se da je usporavanja sa električnim vozilima rezultat stani-kreni prirode pravila EU o emisiji izduvnih gasova iz automobila. Ciljevi postaju stroži svakih pet godina, što rezultira zatišjem u periodu između tih rokova. Time je delimično objašnjeno i neispunjenje ciljeva EU u prvom kvartalu ove godine. Proizvođači automobila odlažu neke prodaje i lansiraju nove modele bliže 2025. godini –  narednom periodu poštovanja propisa.

Zaključuje se da, zapravo, nacionalna politika igra veliku ulogu u tome koliko dobro funkcioniše tržište električnih vozila. Prodaja električnih vozila u Nemačkoj opala je za 16% u 2024. godini, nakon naglog povlačenja subvencije za električna vozila. U Italiji, gde je vlada prilično otvoreno protiv električnih automobila, odloženi ili loše dizajnirani podsticaji za EV objašnjavaju skoro nulti rast.

Francuska – dobar primer

Sa druge strane, tržišta koja podržavaju okvire ove politike doživljavaju kontinuirani rast. Navedena je Francuska sa svojim stabilnim poreskim sistemom bonus-malus i novom šemom jeftinog lizinga, zatim, Belgija gde su korporativni kupci podstaknuti da se okrenu električnoj energiji, kao i Velika Britanija, gde mandat ZEV-a počinje ove godine.

Zagovornici politike – automobili sa nultom emisijom 2035 – poručuju da bi pozivi da se ukine ovaj cilj doveli do gubitka investicija i ostavili bi evropsku automobilsku industriju manje konkurentnom i podalje iza svetskih rivala. To bi, takođe, lišilo evropske vozače pristupačnih čistih modela potrebnih za ostvarenje klimatskih ciljeva.

Stav proizvođača električnih vozila

I da se vratimo na nedavni poziv kompanija za e-Mobilnost Evropskoj uniji da ne menja cilj emisija do 2035. godine.

Direktori 50 kompanija, kao što su Volvo Car, Iberdrola i Uber, pozivaju EU da se cilj nulte emisije za automobile i kombije ne otvori ponovo. Umesto toga, traže da se napori usredsrede na sprovođenje onoga što je već dogovoreno, što uključuje konkretnu industrijsku politiku, preneo je Mobility Portal Europe.

U saopštenju koje je objavila Evropska federacija za transport i životnu sredinu (T&E), rukovodioci iz celog lanca vrednosti automobilske industrije, čistih tehnologija, transporta i energetike, uključujući lizing kompaniju Aivens, tvrde da je cilj koji je postavila EU izvodljiv i neophodan.

Neophodna transformacija

„Cilj do 2035. pruža jasan pravac koji će omogućiti kompanijama, zajedno sa svim ostalim zainteresovanim stranama, da se usredsrede na sprovođenje neophodne transformacije.Takođe pruža preko potrebnu investicionu sigurnost kada je reč o budućnosti automobilske industrije u Evropi“, naveli su rukovodioci automobilskih kompanija.

Uz kompanije Volvo Car, Iberdrola i Uber , proizvođači električnih vozila Polestar i Rivian takođe su potpisali izjavu, kao i britanska trkovačka kompanija Tesco i najveća franšiza Ikee, Ingka.

U Španiji, pored energetske kompanije Iberdrola, još sedam kompanija kao što su Zunder, Vallbok i Circontrol pridružilo se izjavi.

Posvećenost klimatskim ciljevima EU

Potpisnici izjavljuju svoju čvrstu posvećenost cilju EU o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine i napominju da su mnogi od njih uložili značajna ulaganja kako bi to ostvarili.

„Zato apelujemo na kreatore politike da ne otvaraju ponovo nedavno odobrene standarde CO2 za automobile i kombije za 2026. i da zadrže cilj od 100% automobila sa nultom emisijom do 2035. godine“, navodi se u saopštenju.

Kompanije takođe ističu da je cilj nulte emisije za 2035. dobio demokratski mandat od vlada EU i poslanika u Evropskom parlamentu u martu 2023.

Kompanije se zalažu da, umesto ponovnog otvaranja već dogovorenog zakonodavstva, napori treba da budu usmereni na implementaciju onoga što je već dogovoreno, što uključuje specifičnu industrijsku politiku i investicionu podršku za održivi lokalni lanac vrednosti baterija, uvođenje infrastrukture za punjenje i čisto snabdevanje električnom energijom, ozelenjavanje korporativnih voznih parkova i prekvalifikacija radnika za elektrifikaciju privrede.

S tim u vezi, u dokumentu podsećaju da emisije iz automobila i kombija predstavljaju preko jedne osmine (13 odsto) ukupne emisije gasova staklene bašte u EU.

„Sa ili bez evropskih proizvođača automobila, svet se brzo okreće struji. Sada, kada su izborni slogani iza nas i počinje težak zadatak preokretanja Evrope ka zelenoj industriji, slabljenje politike koja vodi ka tom cilju, je, najblaže rečeno, pogrešno“, smatraju proizvođači električnih automobila EU.