Talibani su stekli veliku finansijsku i geopolitičku prednost u odnosima sa najvećim svetskim silama dok militantna grupa preuzima kontrolu nad Avganistanom po drugi put. U izveštaju američkih vojnih stručnjaka i geologa iz 2010. godine procenjeno je da Avganistan, jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, poseduje skoro 850 milijardi evra rudnog bogatstva, zahvaljujući ogromnim rezervama gvožđa, bakra, litijuma, kobalta i retkih metala. Prema nedavnom pismu iz Pentagona, Avganistan raspolaže ogromnim rezervama litijuma.

Većina ovih resursa ostala je netaknuta zbog stalnog nasilja u zemlji. U međuvremenu je vrednost mnogih minerala naglo porasla, potaknuta globalnom tranzicijom na zelenu energiju. U izveštaju avganistanske vlade iz 2017. godine procenjuje se da bi novo mineralno bogatstvo Kabula moglo iznositi čak tri biliona dolara. Izveštaj uključuje i fosilna goriva. Litijum, koji se koristi u baterijama za električne automobile, pametne telefone i laptopove, ima izuzetnu potražnju. Trenutno je godišnji rast potražnje za litijumom je 20% u poređenju sa samo 5-6% pre nekoliko godina.

Pismo iz Pentagona

U pismu Pentagona Avganistan je nazvan Saudijskom Arabijom litijuma. Predviđeno je da bi rezerve mogle biti jednake Boliviji – jednim od najvećih na svetu. Cene bakra, metala koji Avganistan ima u najvećoj količini posle gvožđa, porasle su prošle godine za 43%. Više od četvrtine budućeg rudnog bogatstva Avganistana moglo bi se postići proširenjem rudarskih aktivnosti. Problem je što u ovoj zemlji trenutno nema infrastrukture.

Kao proizvođač skoro polovine svetske industrijske robe, Kina zadovoljava veliki deo globalne potražnje. Sada se smatra da će Peking, koji je već najveći strani ulagač u Avganistanu, voditi trku za pomoć zemlji u izgradnji efikasnog rudarskog sistema za podmirivanje nezasitnih potreba za mineralima.

Ranjiva Kina

„Preuzimanje vlasti od strane talibana dolazi u vreme kada dolazi do krize u snabdevanju ovim mineralima. Ovi minerali su Kini potrebni u skorijoj budućnosti „, rekao je za DV Michael Tanchum, viši saradnik Austrijskog instituta za evropsku i bezbednosnu politiku. Kina je već u poziciji da vadi ove minerale u Avganistanu. Nedavne izjave talibana i kineskih zvaničnika sugerišu da će „Kina igrati važnu ulogu u obnovi i ekonomskom razvoju Avganistana“. Kina želi da uključi Avganistan u svoju inicijativu „Pojas i put“ za transport Evrope. Međutim, a širenje nasilja u azijske zemlje učinilo bi mrežu naftovoda i gasovoda koji snabdevaju Kinu veoma ranjivom.

Jedan od rudarskih giganata azijske elektrane, Kineska metalurška korporacija (MCC), već ima 30-godišnji zakup za vađenje bakra u avganistanskoj provinciji Logar. Neki analitičari postavljaju pitanje da li će režim imati interes i nadležnost da eksploatiše prirodne resurse s obzirom na to da trenutno ostvaruje prihod od trgovine drogom. Budući da su ti resursi bili prisutni i devedesetih godina, pa se industrija nije razvila.

Izvor: Energetika-net