Mera za sprečavanje malverzacija u BH-Gasu

Bajden, Rusija i energetika Evrope

Malo ko u svetu je očekivao ovako brzu ekspanziju ruskog LNG-a na evropskim i azijskim tržištima, nakon što je sve ukazivalo na ekskluzivno pravo SAD-a, Katara i Australije na širenje upravo tog segmenta biznisa. Rusija, gotovo neprimetno i u tišini, paralelno sa svojim kopnenim gasovodima razvija i svoje LNG projekte velikih kapaciteta i perspektiva. Gas jeste politika, ali je prevashodno biznis.

Iako Sjedinjenje Američke Države proteklih meseci uporno upozoravaju „slobodnu“ Evropu na „opasni i maligni“ ruski gas i na iste takve energetske projekte, koji će samo dodatno povećati njenu zavisnost od Rusije, kao i od gazda u Kremlju, ukazujući na evropsku potrebu njegove zamene uvoza sa „proverenim“ i „savezničkim“ američkim ili nekim nedefinisanim tečnim naftnim gasom (drugim rečima, potreba je vlade u Vašingtonu da poveća sveukupnu evropsku zavisnost od SAD, jer ona više ne bi bila samo vojne i bezbedonosne prirode, već i energetske), iz sveta energetike, ipak, stižu vrlo zanimljive vesti, koje demantuju američka upozorenja (naravno i NVO, jer, nije Evropa bitno drugačija od Srbije) a učestalo i otvorene pretnje (poput one usmerene na gotovo završeni gasovod „Severni tok 2“) o opasnosti energetske saradnje sa Moskvom.

Malo ko u svetu je očekivao ovako brzu ekspanziju ruskog LNG-a na evropskim i azijskim tržištima, nakon što je sve ukazivalo na ekskluzivno pravo SAD-a, Katara i Australije na širenje upravo tog segmenta biznisa. Već je odavno svima bilo jasno da konkurisati Rusiji u izvozu prirodnog gasa kroz kopnene i pomorske gasovode nije moguće. Odjednom, ozbiljna ruska konkurencija stiže i kroz LNG biznis. Neprihvatljivo za liberalnu Ameriku !!!

Kako navodi britanski Rojters, Rusija je 2018. preskočila SAD na najprivlačnijem i najvećem tržištu za tečni naftni gas, na onom azijskom. Rusija je prošle godine u Azijsko-Pacifički region izvezla 20 % više LNG-a, od SAD. Prvo mesto na tom tržištu zauzima Australija, a drugo Katar, dok je na trećem mestu Malezija.

Ukupno gledano, isporuke LNG-a u svetu su se 2018. povećale za 8,3%. Pri tom se izvozom LNG-a bavi 20 država, a uvozom njih 42. Povećanje proizvodnje LNG-a ostvareno je u Australiji, SAD-u i u Rusiji.

Kako SSSR nikada nije koristio energetske ugovore za političke uticaje i zbog toga zatvarao Zapadnoj Evropi gasne ventile, veoma je otežano sada, u post hladnoratovskom periodu, objasniti da će kapitalistička Rusija upravo to da čini, jer biznis ionako pronalazi svoje putove ukoliko su oni popločani profitom. A ovde su profiti veliki, dugoročni i sigurni.

Tokom 2018. godine Rusija je počela izvoz tečnog naftnog gasa sa svog arktičkog mega LNG projekta „Yamal LNG“ i odmah zauzela drugu poziciju po količinama izvoza LNG-a u „neprijateljskoj“ Velikoj Britaniji. Bezuslovni lider u isporukama gasa na britansko tržište ostao je Katar, odakle je isporučeno najviše gasa. Iako odnosi između Rusije i Velike Britanije nikada nisu bili lošiji, još od vremena hladnog rata, katarske su se isporuke smanjile za 50 %, a važnu ulogu u tome imao je upravo novi ruski gas sa Jamala.

Isporuke gasa sa „Yamal LNG“, prema ocenama agencija, promenile su energetski izgled Evrope. Osetno povećanje uvoza LNG iz Rusije i SAD od strane Velike Britanije, poslednjih nekoliko godina dovelo je do oštrog smanjenja uloge Katara. Katar je zauzimao 1. mesto u isporukama LNG-a Velikoj Britaniji dugi niz godina, a 2017. udeo katarskog gasa u toj je zemlji je iznosio čak 87 %. Tokom 2018. godine taj se udeo smanjio na 39 %, a od početka 2019. on je već pao na 34% (Izvor Reuters https://uk.reuters.com/article/uk-britain-lng-imports-graphic/surging-lng-imports-drive-down-british-wholesale-gas-prices-idUKKCN1QZ1J4)

Ono što je ključno je da su Isporuke gasa iz drugih zemalja omogućile smanjenje njegove tržišne cene za britanske potrošače, a tim principom su počele da se vode i druge države (ovde napominjem države, ne zemlje poput Ukrajine i Baltičkih zemalja, koje cenom energenata plaćaju tuđe ratove).

Kako ruski mediji pišu, prema rezultatima iz 2019. godine, zahvaljujući razvoju projekta „Yamal LNG“ (a vlada u Kremlju razvija i „Yamal LNG 2“) Rusija je uspela da zauzme prvo mesto u isporukama LNG-a u Evropu, čime, zapravo, potvrđuju pisanje Rojtersa o ruskom uticaju na energetsko tržište Evrope.

I tako, dok se SAD i EU, pre svega Nemačka i njoj odane članice saveza, sukobljavaju (do nivoa opasnog narušavanja strateškog NATO saveza) oko projekta gasovoda „Severni tok 2“, koji će po drugi put (posle „Severnog toka !“) povezivati Rusiju i Nemačku po dnu Baltičkog mora, Rusija, gotovo neprimetno i u tišini, paralelno sa svojim kopnenim gasovodima razvija i svoje LNG projekte velikih kapaciteta i perspektiva. Ono što je interesantno je da su rusko kineski mega projekti tipa gasovoda „Snage Sibira“ (Istočna i Zapadna ruta, tj. dva velika nezavisna gasovoda) i gasovoda Sahalin-Habrovsk-Vladivostok gotovo ostali neprimećeni.

U protekloj godini, usled pandemije Kovid-a, potražnja za gasom je pala za 4 %. U ovoj godini se očekuje progresivan oporavak potražnje. To će, pre svega, zavisiti o povratku potražnje na pretkrizni nivo na razvijenim tržištima, dok se na tzv. novim tržištima očekuje povećanje zbog ekonomskog oporavka i nižih cena prirodnog gasa. Prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku (IEA) očekivana godišnja stopa rasta u idućih pet godina trebala bi da iznosi 1,5 %.

Najveća potražnja, predviđa se, biće u azijsko-pacifičkoj regionu, koja bi trebala da preuzme polovinu svetske potrošnje gasa. Vodeće dve države su Kina i Indija, a koliko će oni povećati potražnju zavisiće će od smeru njihove politike oporavka nakon krize. Zasad u obe zemlje gas ima jaku političku podršku, a prema postojećim reformama njegova uloga još bi trebala da  ojača. Gledajući realno, košmarni scenario za Evropu, koja je još uvek u centru dešavanja i slabo (nikako) se privikava na novonastalu situaciju, premda je na evropskom novou potrošnja gasa smanjena, uvoz LNG-a u zadnje tri godine porastao je čak 55 %, dok je uvoz prirodnoga gasa putem gasovoda u istom periodu pao za 5,5 %. Međutim, ovogodišnji pad cene gasa nije imao veze sa uvozom preko LNG terminala, nego isključivo sa zastojem privrede.

Puno veća opasnost po interese stare Evrope od same energetike verovatno je politička dimenzija američke „posvećenosti“ novim članicama EU na njenom istočnom krilu, koja dominantnim evropskim centrima (pre svega Berlinu i Parizu) izbija iz ruke mogućnost autonomnog spoljnopolitičkog delovanja, zbog otpora istočnih članica, koje će uvek radije da slušaju direktive iz Vašingtona nego iz Brisela ili Berlina, iako od njih dobrano ekonomski zavise. Ali, to je već neka druga tema, koja se odnosi na prethodnu nepromišljenu politiku ubrzanog širenja EU na istok, bez bilo kakvih dubinskih analiza – što će ona sa sobom da donese, odnosno mržnja prema Rusiji. Pohlepa i profit za zauzimanjem novih tržišta i njegovu eksploataciju uzeli su svoj danak koji se upravo sada naplaćuje.

Što se tiče nove Bajdenove administracije oni su svesni činjenice da nije potrebno naglašavati kako će gas iz gasovoda i u buduće biti jeftiniji od onog komprimovanog, naročito kroz činjenicu da se na azijskom LNG tržištu postižu puno veće cene (a one su sada upravo rekordne) nego na evropskom, pa će biti zanimljivo pratiti koliko će uopšte američki proizvođači biti zainteresovani za njegov plasman u Evropu, gde bi bili u obavezi da smanjuju cene sa obzirom na postojeću konkurenciju sa drugim dobavljačima, koji gas ovde plasiraju, pre svega na Rusiju i njene azijske satelite, koji preko Rusije izvoze gas u Evropu.

Gas jeste politika, ali je prevashodno biznis.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.