Predsednik SAD Džo Bajden je na globalnom klimatskom samitu COP26 u ponedeljak rekao da „imamo samo kratak prozor pred sobom“ da smanjimo emisije iz sagorevanja nafte, gasa i uglja koje predstavljaju „egzistencijalnu pretnju“ čovečanstvu. Ali, samo nekoliko dana ranije, pozvao je najveće svetske proizvođače nafte da pumpaju više fosilnih goriva, koja zagrevaju planetu.

Nepodudarnost je bila u centru pažnje kako na globalnom klimatskom samitu, koji se trenutno održava u Škotskoj, tako i u Rimu prošlog vikenda, tokom okupljanja lidera iz 20 najvećih svetskih ekonomija. Predsednikovi komentari su istakli političku i ekonomsku realnost sa kojom se suočavaju političari, dok se bore sa klimatskim promenama. I oni su naglasili složenost procesa udaljavanja od fosilnih goriva, koja podržavaju globalnu ekonomsku aktivnost od industrijskog doba.

„Na površini, to izgleda kao ironija. Ali, istina je, svi ste znali; svi to znaju, da ideja da ćemo preko noći moći da pređemo na obnovljivu energiju jednostavno nije racionalna“, rekao je Bajden na konferenciji za novinare u nedelju.

Klimatska kriza

Bajdenove reči izazvale su vatru energetskih stručnjaka i klimatskih aktivista, koji kažu da svet ne može sebi priuštiti povećanje proizvodnje nafte i prirodnog gasa ako želi da spreči katastrofalne nivoe zagrevanja. Grupe za zaštitu životne sredine intenzivno posmatraju kako predsednik SAD namerava da do kraja ove decenije ispuni svoj ambiciozni cilj, da prepolovi emisiju štetnih gasova u zemlji, u poređenju sa nivoom iz 2005. godine.

Nedavni izveštaj Međunarodne agencije za energetiku pokazuje da zemlje moraju odmah da zaustave novi razvoj nafte, gasa i uglja – ako se nadaju da će zadržati porast prosečne globalne temperature od 1,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa. To je prag iznad kojeg naučnici kažu da se Zemlja suočava sa nepovratnom štetom. Planeta se već zagrejala za 1,1 stepen Celzijusa.

„Mi smo u klimatskoj krizi. Nema mesta da leva i desna ruka rade različite stvari. Nije verodostojno reći da se borite za 1,5 stepeni, dok pozivate na povećanu proizvodnju nafte“, rekla je Dženifer Morgan, izvršna direktorka Greenpeace International.

Pošto su cene benzina porasle iznad 3,30 dolara po galonu širom SAD Bajden je tokom vikenda pozvao velike zemlje proizvođače energije sa slobodnim kapacitetom da povećaju proizvodnju. Ova nejgova poruka je deo većeg napora da se izvrši pritisak na zemlje OPEK-a i Rusiju da povećaju snabdevanje naftom. Njemu se pridružio i Emanuel Makron iz Francuske, čija je zemlja bila domaćin sastanka u Parizu 2015. godine. Istog onog na kome se 200 zemalja složilo da se kolektivno pozabave globalnim zagrevanjem.

Amerika igra dvostruku igru

U završnom govoru samita Grupe 20 u nedelju, koji se završio uzvišenom retorikom o klimi, ali sa manje konkretnih akcija nego što su se aktivisti nadali, Bajden se osvrnuo na ironiju. Prelazak na izvore energije sa nižim emisijama trajao bi godinama, a u međuvremenu je važno osigurati da ljudi mogu sebi priuštiti da voze svoje automobile i greju svoje domove, rekao je američki predsednik na konferenciji za novinare.

„Na površini izgleda nedosledno. Ali, nema nimalo nedoslednosti u tome što niko nije očekivao da ćemo ove godine – ili čak sledeće godine – biti u poziciji da ne koristimo naftu ili gas; da se nećemo baviti nikakvim fosilnim gorivima. Prestaćemo da subvencionišemo ta fosilna goriva. Napravićemo značajne promene. I to samo predstavlja argument da bi trebalo brže da pređemo na obnovljivu energiju – na vetar i solarnu energiju“, rekao je predsednik SAD.

Bajdenov plan klimatskih i socijalnih troškova, koji je na čekanju u Kongresu, ne eliminiše vladine subvencije za fosilna goriva, za koje se procenjuje da iznose oko 20 milijardi dolara godišnje.

Ovi komentari su usledili dok se predsednik i njegovi pomoćnici bore da pariraju napadima republikanaca, koji povezuju njegovu ekonomsku agendu sa rastućom inflacijom, uključujući veće cene benzina, koje pomažu da se smanji njegov rejting.

Cena nafte – Bajdenova bolna tačka

Bajden je pokazao visoku osetljivost na politiku cena nafte. On je više puta odbijao napore republikanskih senator, ranije ove godine, da podignu federalne poreze na benzin. Ovaj potez ekonomisti kažu da bi obeshrabrio potražnju za naftom. A Bajden je povećanje poreza odbio zbog zabrinutosti da bi oni postavili neopravdani teret na Amerikance srednje klase. Time bi prekršio svoje obećanje da neće povećavati porez stanovništvu koje zarađuje manje od 400.000 dolara godišnje.

Amerikanci srednje klase „moraju da dođu do svog posla. Moraju da uđu u automobil, da okrenu ključ, da odvezu svoju decu u školu. Školski autobusi moraju da voze “, rekao je Bajden na konferenciji za novinare ističući da jednostavno nije realna ideja da ne postoji mogućnost da uđete u svoj automobile – da se to neće dogoditi.

Poskupljenje gasa i nafte može imati talasne efekte na širu ekonomiju, povećavajući troškove za industrije povezane sa transportom, kao što je saobraćaj. To, zauzvrat, povećava troškove svega što treba da se otpremi, podižući cene robe. A, ako potrošači troše veći deo svog prihoda da napune automobile i zagreju svoje domove, oni imaju manje novca da potroše na tu robu.

Demokrate traže otklon od nafte i gasa

Predsednikove odgovore na neki način su ponovili rukovodioci nekoliko velikih naftnih i gasnih kompanija, koji su svedočili prošle nedelje pred panelom Predstavničkog doma, koji je istraživao ulogu njihove industrije u dezinformacijama koje imaju za cilj usporavanje prelaska na vetar, solarnu i drugu čistu energiju. Dok su demokrate u komitetu pokušavale da izvuku obećanja od rukovodilaca da će postepeno ukinuti razvoj nafte i gasa, republikanci su primetili da Bajden traži od kompanija da povećaju proizvodnju.

„Nafta i gas će i dalje biti neophodni u doglednoj budućnosti. Trenutno nemamo adekvatne alternativne izvore energije“, rekao je Daren Vuds, izvršni direktor kompanije Ekson Mobajla (Exxon Mobile).

I dalje se planiraju velika ulaganja u OIE

Zakonodavna agenda Bajdenove administracije nastoji da ubrza migraciju od nafte na nekoliko načina. Velika količina novčanih sredstava, koja je na čekanju u Kongresu, uključuje 550 milijardi dolara u klimatskim inicijativama, uglavnom koncentrisanim na poreske kredite za podsticanje solarne energije, električnih automobila i drugih tehnologija namenjenih smanjenju štetnih emisija. Poseban zakon, dvopartijski zakon o infrastrukturi, uključuje učešće u Bajdenovom cilju izgradnje nacionalne mreže stanica za punjenje električnih vozila.

Ali, te inicijative još nisu prošle. A čak i ako se to desi, mogle bi proći godine dok ne počnu da odvajaju orijentaciju američkih potrošača od vozila na benzin. To je zaostajanje koje zvaničnici administracije više puta navode kao argument, objašnjavajući Bajdenovo nastojanja da se poveća proizvodnja nafte u kratkom roku.

„Kada bi od njih tražio da povećaju proizvodnju tokom pet godina, ja bih dao otkaz. Ali nije. Traži od njih da povećaju proizvodnju u ovom trenutku“, rekao je novinarima u nedelju Džon Keri, specijalni predsednički izaslanik Bajdena za klimu.

Keri je tvrdio da će svet, šireći energiju vetra i sunca i ulažući u nove prenosne mreže za prenos te zelene struje do kuća i preduzeća „osloboditi“ zemlju zavisnosti od fosilnih goriva.

„Ali ne možete jednostavno ugasiti svačiju ekonomiju širom planete i reći: U redu, nećemo koristiti naftu. Ili bilo šta drugo”, rekao je Keri.

Neki energetski analitičari su se složili da, iako bi tajming Bajdenovog zahteva za povećanje proizvodnje nafte mogao biti nezgodan, to odražava ekonomsku realnost.

„Postoji razlika između sveta koji imamo danas i sveta koji želimo u budućnosti“, rekao je Džejson Bordof iz Columbia Climate School na Univerzitetu Kolumbija.

„Savršeno je logično da Bajdenova administracija istovremeno nastoji da obezbedi adekvatnu i pristupačnu energiju za domaćinstva danas, a da u isto vreme preduzme najagresivnije mere u istoriji SAD da podstakne elektrifikaciju vozila i prevaziđe naftu u budućnosti“, rekao je Bordof.

Borci za ekologiju se ne slažu sa Bajdenom

U svojoj mapi puta, koja detaljno opisuje kako smanjiti globalnu emisiju ugljen-dioksida do sredine veka, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je pozvala da se obustavi prodaja novih vozila na benzin do 2035. godine. Sledeći zahtev je postepeno gašenje, do 2040. godine, elektrana koje sagorevaju ugalj, naftu i gas bez hvatanja njihovih emisija. A cilj stvaranje globalnog energetskog sektora, zasnovanog, uglavnom, na obnovljivim izvorima energije do 2050. godine.

IEA, takođe, upozorava da emisije i dalje rastu i da svet i dalje ide u pogrešnom pravcu, ne uspevajući da shvati ogromnu transformaciju globalnog energetskog sistema potrebnu da bi planeta bila bezbedna.

Svetska meteorološka organizacija izvestila je prošlog meseca da je količina gasova staklene baste, koji zadržavaju toplotu u atmosferi dostigla rekordni nivo u 2020. godini, uprkos usporavanju privrede izazvanom pandemijom, i da ponovo raste ove godine. U međuvremenu, Kina proširuje proizvodnju i uvoz uglja, kao odgovor na nestašice struje u poslednjih nekoliko meseci.

Džastin Gaj, direktor globalne strategije projekta Sunrise, neprofitne grupe koja se zalaže za globalnu tranziciju od nafte, gasa i uglja, rekao je da Sjedinjene Države i druge nacije moraju odmah da zaustave proizvodnju novih fosilnih goriva.

„Neto nula živi ili umire. Sve zavisi od toga da li idemo dalje od fosilnih goriva. To počinje trenutnim zaustavljanjem ekspanzije uglja, nafte i gasa. Ne sledeće godine ili sledeće decenije. Odmah“, rekao je Gaj.

Izvor: NYtimes