Oko 100 kilometara (60 milja) istočno od Danske i 75 kilometara severno od Nemačke i Poljske, dva gasovoda se tiho susreću u mračnim dubinama Baltičkog mora. Jedan ide iz Rusije u Nemačku, drugi iz Norveške u Poljsku.

Novoizgrađeni ruski gasovod Severni tok 2 je van iz upotrebe zbog sankcija Moskvi, uvedenih zbog rata sa Ukrajinom. Severni tok 1 i dalje snabdeva Evropu gasom, ali je Rusija smanjila protok kao odgovor na bojkot Zapada. Baltk Pajp, međutim, namerava da do oktobra počne da pumpa gas u Poljsku.

Insajderi iz industrije očekuju da će ruski izvoz u Evropu pasti sa trenutnih 200 milijardi kubnih metara na između 50 milijardi kubnih metara (bcm) i 75 milijardi kubnih metara do 2030. godine.

„Svi žele da se odmaknu od ruskog gasa, iako ćemo i dalje morati da sarađujemo sa Rusijom na duži rok“, rekao je za DW Torben Brabo, izvršni direktor Energinet Gas TSO — danskog nacionalnog operatera prenosnog sistema za električnu energiju i gas.

Krajem aprila, ruska državna gasna kompanija Gasprom je isključila Poljsku iz godišnje isporuke gasa od 10 milijardi kubnih metara. Ovo čini oko 45% domaće potražnje Poljske. To se dogodilo šest meseci pre isteka njenog dugoročnog ugovora. Poljski rezervoari za skladištenje gasa su najnapunjeniji u EU, sa skoro 96 posto popunjenosti. Međutim, Poljska već dugo govori da će svejedno raskinuti ugovor sa Gaspromom.

Baltik pajp i proširenje terminala za uvoz LNG-a

Baltik Pajp bi trebao da počne sa radom u oktobru, zajedno sa proširenjem terminala za uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u Švinujšču, severozapadna Poljska. „U ovim teškim vremenima, ovaj projekat se sprovodi na vreme“, rekao je Brabo.

Baltik Pajp je zajedničko ulaganje između poljske kompanije Gaz-Sistem i danske kompanije Energinet i procenjeno je da će koštati između 1,6 milijardi evra i 2,1 milijardu evra (1,9 milijardi i 2,5 milijardi dolara). To će biti deo postojećeg naftovoda Europajp II od Stavangera u Norveškoj do Dornuma u Nemačkoj, na dnu Severnog mora.

Gasovod zatim ide istočno od Evropajp II po dnu Severnog mora do kopna u blizini zapadnog danskog grada Varde. Zatim će prolaziti kroz Dansku, sve dok se ne vrati pod vodu u Baltičko more u blizini ostrva Zeland. Gasovod skreće na jug ka kopnu u Pogorzelice u Poljskoj, koje se nalazi 60 km istočno od Švinujšča, gde Poljska proširuje svoje kapacitete za uvoz LNG.

Ruske pretnje

Baltic Pajp dolazi usred rastućih tenzija oko isporuke ruskog gasa Evropi. Ruski gasni gigant Gasprom saopštio je prošle nedelje da ograničava snabdevanje podvodnim gasovodom Severni tok 1 sa 167 miliona kubnih metara dnevno na 100 miliona kubnih metara. Kompanija je okrivila odloženo vraćanje opreme koja je poslata nemačkoj kompaniji Simens na popravku.

Simens Enerdži je u utorak saopštio da se kašnjenje prilikom vraćanju opreme Gaspromu dogodilo zato što je oprema transporovana u Kanadu na zakazani remont. Nakon toga nije vraćena zbog sankcija koje je Otava uvela Rusiji.

Gasprom je u sredu povećao ulog u svom gasnom sporu sa Evropom. Saopšteno je da će dodatno smanjiti kapacitet isporuke gasa preko gasovoda Severni tok 1 na 67 miliona kubnih metara dnevno.

Robert Habek, nemački ministar ekonomije i zamenik kancelara, rekao je da je cilj ovog poteza da podigne cene. „Očigledno je da je to strategija za uznemiravanje i podizanje cena“, rekao je on i dodao: „Trenutno možemo kupiti potrebne količine sa tržišta, ali po višim cenama“.

Dva dana kasnije, danski ministar odbrane Morten Bodskov rekao je novinarima da Danska „mora prihvatiti da Baltičko more postaje područje sa visokim tenzijama“.

Pitanja koja treba rešiti

Jedan od problema je što poljski državni monopolista, Poljska kompanija za naftu i gas (PGNiG), navodno nije bila u mogućnosti da ugovori dovoljne količine gasa od norveških ili danskih partnera. Ona je rezervisala većinu kapaciteta Baltik Pajpa i sada pokušava da finalizuje komercijalne ugovore pre nego što se investicija pokrene.

Poljski državni operater gasne mreže Gaz-Sistem kaže da je kapacitet novog gasovoda popunjen do 80% i da ima dovoljno vremena da se poveća do 100%, pre nego što potražnja ponovo počne da raste u hladnoj sezoni. Izveštaji poljskih medija navode cifru od 50%.

Do 1. oktobra ove godine trebalo bi da bude spremno oko 75 posto godišnjeg kapaciteta od 10 milijardi kubnih metara, a 100 posto do januara, rekao je Torben Brabo iz Energineta.

PGNiG ima nekoliko koncesija za istraživanje na norveškom kontinentalnom pojasu i želi da pumpa 4 milijarde kubnih metara gasa, kao deo kapaciteta Baltik Pajpa koji je rezervisao. Ovo je izazvalo probleme u nekim delovima norveške gasne industrije.

Iz PGNiG su poručili da grupa „dosledno i uspešno nastoji da poveća obim sopstvene proizvodnje prirodnog gasa u Norveškoj“. Kompanija to želi da to postigne „akvizicijama i investicijama u depozite koji su već u vlasništvu“.

Cilj PGNiG-a je da 2022. iz Norveške izvuče 3 milijarde kubnih metara gasa, što je 112% više u odnosu na prethodnu godinu, kao i 4 milijarde kubnih metara 2027. Nedavna investicija u norveško gasno polje Orn ima za cilj da obezbedi dodatnih 0,25 milijardi kubnih metara „u narednim godinama“, navodi se u saopštenju, pošto je PGNiG odlučan da osigura da rezervisani kapacitet „bude u potpunosti iskorišćen“.

Alternative

Albreht Rotaher, bivši diplomata EU iz Nemačke, smatra da bi za EU bilo mnogo lakše da poveže Baltik Pajp sa gradom Lubminom na severoistoku Nemačke. U taj grad već stižu ruski Severni tok 1 i 2.

Lubmin je udaljen samo 62 km od Poljske i već je polazna tačka za gasovod Opal, koji ide od severne Nemačke do Češke i ima godišnji kapacitet od 36 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Opal povezuje Severni tok 1 sa kopnenim evropskim gasnim mrežama. Drugi, manji gasovod, NEL, takođe počinje u Lubminu i već povezuje Nemačku sa holandskim gasnim poljima.

„Oba kapaciteta su predviđena da prihvate zapremine Severnog toka 1 i 2“, rekao je Albreht Rotaher.

Izvor: DW