Beograd ozbiljno kreće u korišćenje geotermalnih resursa na kojima leži

Početkom juna JKP Beogradske elektrane raspisale su tender za treću fazu naučne studije geotermalnog potencijala podzemnih vodenih resursa na teritoriji toplana i kotlarnica u sastavu ovog preduzeća. U prve dve faze studije mapirane su tri toplane Beogradskih elektrana za korišćenje geotermalnih voda - Batajnica, Borča i Dunav. Očekuje se da bi korišćenjem geotermalne energije u batajničkoj toplani više od 80 odsto potrošnje gasa bilo zamenjeno obnovljivim izvorom energije.

Vest da je termalni izvor star 36.000 godina, temperature 41 stepen, pronađen dok se gradio luksuzni stambeni kompleks na Novom Beogradu, iznenadila je, tada, mnoge. Stručnjaci, su međutim, odmah rekli da to nije nikakva novost, da veliki deo Beograda leži na toplim izvorima vode i da taj prirodni potencijal nije dovoljno iskorišćen. Još pre više od decenije, kada je na jednoj od konferencija o geotermalnim potencijalima u prestonici rečeno da su ovi toplotni izvori u Beogradu nedovoljno iskorišćeni, iako je potencijal veliki, stručna javnost, ali i domaćinstva koja se, pre svega, greju preko toplana, pitali su zašto ne koristimo tu toplu vodu?

Možda bi nas grejanje jeftinije koštalo, utoliko pre što bi se termalni izvori zimi koristili za grejanje, a leti za rashlađivanje.

Od tada do danas još mnogo puta je ponovljeno da prestonica ima geotemalni potencijal, ali i dalje ga ne koristi. Plan je bio da do 2020. Srbija proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, jer su uz hidropotencijal, solarnu energiju i energiju vetra, geotermalni izvori još jedan od načina da se taj postavljeni cilj ispuni. Ono što je učinjeno je da je prestonica otišla najdalje i napravila katastar geotermalnih izvora i već 200 objekata greje pomoću toplovoda. Kao primer navodio se Konjarnik, jer tamošnja toplana greje iz tih izvora. Prema dostupnim podacima ukupni potencijal na teritoriji Beograda je 2.300 megavata, što je blizu instalisane snage koje su 2016. godine imale termoelektrane.

Beogradske elektrane raspisale tender za treću fazu naučne studije

Početkom juna JKP Beogradske elektrane raspisale su tender za fazu tri naučne studije geotermalnog potencijala podzemnih vodenih resursa na teritoriji toplana i kotlarnica u sastavu ovog preduzeća. U prethodnom periodu, u fazi jedan, sagledana je perspektivnost eksploatacije geotermalnih resursa na dvadeset dve odabrane toplane i kotlarnice, shodno procenjenoj dubini zaleganja geotermalnih rezervoara, temperaturi i procenjenim količinama geotermalnih voda.

Govoreći o tome da li će se ovaj potencijal konačno iskoristiti i mogu li toplane odmah da preuzimaju ovu toplu vodu, iz Javnog komunalnog preduzeća Beogradske elektrane za Energiju Balkana ističu da su rekonstrukcijom svih većih toplana i kotlarnica u njihovom sistemu stvoreni uslovi za uključivanje obnovljivih izvora energije, naročito geotermalne energije, u sistem daljinskog grejanja. U skladu sa evropskim tendencijama ka kreiranju daljinskih sistema grejanja bez emisije ugljen-dioksida (CO2), u cilju ostvarivanja ušteda u potrošnji uvoznih fosilnih energenata, preduzeće je u saradnji sa Rudarsko-geološkim fakultetom realizovalo prve dve faze naučne studije o mogućnosti korišćenja geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja.

„Položaj Beograda u geografskom i geološkom smislu je veoma povoljan. Grad se nalazi na obodu južnog Panonskog basena. Na različitim lokacijama već je potvrđeno da je Panonski basen, koji se prostire na teritoriji više evropskih država, veoma povoljno područje za upotrbu geotermalne energije. U prethodne tri godine, u okviru prve dve faze studije istraženo je 18 kompleksa toplana i kotlanica i utvrđeno je da na sedam lokacija može da se koristi geotermalni potencijal”, kažu u Beogradskim elektranama napominjući da to ne znači da se na ostalim ne može primeniti tehnologija za upotrebu geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja, već da je to tehnički i ekonomski zahtevnije.

Tri lokacije su mapirane kao najperspektivnije, a to su toplane Batajnica, Borča i Dunav.

„Dubina na kojoj se nalazi topla voda i temperature podzemnih voda na te tri lokacije omogućavaju primenu tih resursa u sistemu daljinskog grejanja. Na pojedinim lokacijama su utvrđene znatno više temperature vode. Ali, tu je topla voda na mnogo većim dubinama, pa su ulaganja u takvu investiciju, kao i troškovi eksploatacije visoki”, ističu u Beogradskim elektranama.

Treća faza kreće u Batajnici

Dodaju da je u toku ove godine planirano da u kompleksu toplane Batajnica bude započeta treća faza istraživanja, odnosno radovi na projektu istražne bušotine. U okviru postupka bušenja biće obavljeno ispitivanje dobijenih uzoraka i na taj način prikupljene informacije (temperatura i hemijski sastav vode, dubina, kapacitet…) biće smernica za dalju eksploataciju geotermalnih resursa. Očekuje se da bi korišćenjem geotermalne enrgije u toj toplani više od 80 odsto potrošnje gasa bilo zamenjeno obnovljivim izvorom energije.

Za Beogradske elektrane geotermalna energija je najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije, koji može biti implemetiran u postojeća postrojenja, uz izvesna investiciona ulaganja. Proizvodna postrojenja preduzeća su ograničena prostrom i svim postojećim infrastrukturnim priključcima, bez mogućnosti za povećanje njihovog kapaciteta. Zbog toga je geotermalna energija najadekvatniji obnovljivi izvor energije, koji može biti upotrebljen u sistemu daljinskog grejanja Beogradskih elektrana.

Lokacija Ljig je trebalo da bude pilot projekat za primenu geotermalne energije iz bušotina manjih dubina. Nažalost, projekat nije realizovan zbog promene vlasničke strukture nad zemljištem i objektom koji je trebalo da koristi geotermalnu energiju.

Iskorišćena topla voda se vraća u zemlju

Sad se projekat realizuje u kompleksima toplana javne komunalne namene koje su u vlasništvu grada Beograda. Planirano je da te bušotine budu mnogo većih dubina, uvek u paru – napojni i povratni bunar, bez izlivanja bunarske vode u površinske vodotokove ili sisteme otpadnih voda. Na taj način geotermalni izvor vode, za koju se očekuje da bude temperature blizu 100 stepeni Celzijusa, biće samo termičko iskorišćen.

Ekonomski i ekološki efekti

Primena geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja Beograda obezbedila bi smanjenje emisije štetnih materija i ugljen-dioksida (CO2), koji se emituju prilikom sagorevanja fosilnih energenata, pretežno prirodnog gasa kao glavnog energenta. Pored smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu, očekuju se i značajne ekonomske uštede.

Smanjenje troškova proizvodnje toplotne enrgije bila bi osnova za smanjenje cene grejanja za krajnje korisnike. U ovom trenutku nije zahvalno licitirati koji procenat pojeftinjenja bi mogao da se očekuje, jer to zavisi od trenutne cene grejanja iz fosilnih energenata iz postojećih postrojenja, krajnjeg investicionog troška uvođenja geotermalne energije u sistem daljinskog grejanja i količine energije koja će se dobijati iz geotermalnih izvora. Eksploatacija geotermalne energije obezbedila bi smanjenje zavisnosti od uvoznih energenata, kao i konstantan i stabilan izvor energije, navode u Beogradskim elektranama.

Benefiti

Kako je više puta na ovu temu objasnio prof. dr Dejan Milenić  sa Rudarsko-geološkog fakulteta, potrošnjom jednog kilovat-časa (1kWh) električne energije koji utroši ovaj sistem, dobijemo šest kWh toplotne energije. Benefiti su ogromni. Ovaj sistem grejanja danas je najisplativiji i najefikasniji. A cena energenta će se pozitivno odraziti u računima potrošača.

Ono što je važno je da održavanje ne pravi nikakav trošak. Nije potreban, ili retko kada treba da se obavlja remont. A za eksploataciju nije potrebno da neko stalno bude tu. Sve se automatski radi.

„Ovi sistemi se u svetu koriste još od 80-ih godina prošlog veka. U Švajcarskoj ga ima skoro svaki novi objekat, a u Nemačkoj jedna četvrtina modernih zgrada. Procena je da je potrebno tri do pet godina da bi se početni trošak isplatio. ,Pri tome, oprema može da se nabavi na kredit. Ako pričamo o čistom vazduhu i dugoročnoj uštedi i koristi, ovaj sistem će se svakako isplatiti”, istakao je prof. Milenić.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti