Energetski sektor se nalazi na prekretnici, a pred energetskim kompanijama i njihovim vlasnicima stoje brojna pitanja i odgovornosti u vezi sa budućnošću energetske bezbednosti, dekarbonizacije i održivog razvoja, izjavio je Dušan Živković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije na Simpozijumu energetike EPCG NET 2025.
„Nalazimo se u vremenu dubokih promena, nametnutih i energetskom krizom i globalnim političkim i tržišnim okolnostima. U regionu danas imamo oko 6.000 megavata instaliranih kapaciteta na ugalj koje ćemo, u bliskoj budućnosti, morati da zamenimo. To je izuzetno veliki i tehnički i finansijski izazov, ali i prilika za definisanje novog modela razvoja“, istakao je Živković.
Na panelu „Primena CBAM mehanizma i EU ETS sistema trgovine emisijama“ Živković je naglasio da region nikada nije bio odlučniji da sprovede energetsku tranziciju, ali da je jasno da Jugoistočna Evropa nije spremna za primenu Mehanizma prekograničnog usklađivanja ugljenika i da bi najteže posledice njegovog uvođenja trpele energetski intenzivne industrije.
„Ako domaća industrija ne može da izdrži cenu energije opterećenu CBAM-om, njena konkurentnost na evropskom tržištu biće ozbiljno ugrožena. Velike kompanije već sada postavljaju pitanje – da li je potrebna različita cena električne energije za određene sektore, kako bi se sačuvala njihova održivost i poslovanje“, naveo je.
Živković je podsetio da je nedavno ENTSO-E (Evropska mreža operatora prenosnog sistema električne energije) predložio Evropskoj komisiji da odloži primenu CBAM- a do 1. januara 2027. godine. Konkretno, da još jednom analizira mogućnost izuzimanja operatora prenosnog sistema.
„Rekao bih da Energetska zajednica, shvatajući da CBAM mehanizam kao taksa ne stvara uslove za održivost regiona i razvoja OIE prepoznaje i potrebu traženja nekog drugog puta“, izjavio je prvi čovek EPS.
Zaključivši da je neophodno da svaka energetska kompanija definiše svoj put razvoja, ali uz obavezu očuvanja finansijske stabilnosti, održivosti i socijalne pravde Živković je poručio da „bez jasne podrške vlasnika i države, energetska tranzicija ne može biti uspešna, jer ako se očekuje da garantujemo energetsku bezbednost. Na vlasniku je da obezbedi uslove da je energetske kompanije zaista i mogu garantovati“.
