Izuzetnim naporima zaposlenih, pre svega, u proizvodnji uglja i električne energije, Elektroprivreda Srbije uspela je da stabilizuje poslovanje tokom 2022. godine i spremna je za zimu. A počela je povremeno i da izvozi struju. EPS je u decembru izvezao električnu energiju vrednu 16,4 miliona evra, rekao je dr Vladimir Šiljkut, savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem.

Ukazujući da je izvoz uz ovakve cene na tržištu veoma značajan i za saniranje finansijskih prilika u EPS, koje su zbog okolnosti iz decembra 2021. godine bile prilično lose Šiljkut podseća da je u 2022. godini bila i nezapamćena suša u poslednja tri veka, odnosno loša hidrološka godina.

„Dunav je bio na najnižem nivou za 32 godine, pa su hidroelektrane EPS-a tokom cele godine imale lošiju proizvodnju od očekivane i prosečne. Proizvodnja iz HE bila je i 30 odsto manja. Sa trenutnom boljom hidrologijom i hidroelektrane rade na zadovoljavajućem nivou”, rekao je savetnik direktora EPS-a za poslovni sistem.

Nastavak stabilizacije

Šiljkut ističe da će EPS u 2023. godini nastaviti sa daljom stabilizacijom, a pre svega kada je reč o održavanju proizvodnje uglja i električne energije. Govoreći o dugoročnijim merama i planovima EPS-a, on kaže da je EPS dužan da sprovodi državnu politiku i ima usaglašene planove sa njom, kao i da ne sme da izgubi iz vida dalju perspektivu.

„Naši eksperti, sopstvenim snagama, u junu su napravili projekciju razvoja EPS-a, imajući u vidu i preuzete evropske obaveze o smanjenju emisija štetnih materija. U dokumentu Zeleni put EPS-a predviđeno je koliko ćemo kapaciteta na ugalj morati da ostavimo do 2035. godine, koje će od starih elektrana biti povučene iz pogona i kako će izgledati investicije EPS-a u zelenu energiju. Bez izvora kao što je buduća reverzibilna hidroelektrana Bistrica, ne može biti zelenog puta EPS-a. Taj projekat je u drugoj fazi razvoja investicione tehničke dokumentacije. Očekujemo da do kraja 2023. godine to bude završeno. Uslediće izrada dokumentacije za projektovanje, a zatim će moći da se gradi i da RHE Bistrica bude na mreži najkasnije 2031. godine”, navodi Šiljkut.

Kostolac B3 od septembra na mreži

Šiljkut kaže da je u toku izgradnja vetroparka Kostolac, koji će imati snagu 66 megavata. A za isto područje planiraju se i vetroparkovi Stiško polje 1 i 2, svaki od po 500 megavata. Takođe su planirane solarne elektrane na pepelištima termoelektrana Kolubara A i Morava, kada one budu zatvorene, kao i za pojedine kasete pepelišta TE Nikola Tesla. Prva koja će biti završena je mala solarna elektrana u kostolačkom području od 10 megavata. Do juna 2023. očekuje se da novi B3 blok TE Kostolac B počne probni rad, a da od septembra bude na mreži.

„To je blok od 350 megavata. Imamo obezbeđen energent i biće novi kapacitet za sledeću zimsku sezonu, za koju mnogi smatraju da će biti kritičnija od ove”, rekao je Šiljkut.

Šiljkut je objasnio i da je osnovan Naučni savet EPS kako bi predstavnici akademske stručne javnosti, fakulteta i instituta pomogli da se na zelenom putu sagleda šta je strateški primenjivo u Srbiji, a Stručni savet EPS je od povremenog postao stalno telo. Formiran je i Naučni odbor za tehničke inovacije, koji će se baviti konkretnim inovativnim rešenjima.

Neophodna pravedna tranzicija prema radnicima Kolubare i Drmna

Da je situacija u EPS-u daleko bolja nego pre godinu dana, ali da treba još puno raditi da bi bio na čvrstim nogama ocenio je i Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa u konsultantskoj kući Dilojt Srbija.

„Primena kratkoročnih mera, koje je sprovelo novo rukovodstvo EPS-a dovelo je do stabilizacije ove kompanije. Uvozom uglja poboljšao se kvalitet proizvodnje. EPS bolje upravlja sistemom i trgovinom, zbog čega je u decembru bio i izvoznik struje. Stabilnosti su doprinele i gasne elektrane, a cena gasa bila je povoljnija u odnosu na cenu električne energije na tržištu”, rekao je Marković.

Marković očekuje da će v. d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević nastaviti da održava obećanje i da će se raditi u smeru da se situacija još poboljša i bude još stabilnija.

Govoreći o tome da tokom 2023. treba sprovesti restrukturiranje EPS-a, poboljšati efikasnost i smanjiti troškove poslovanja Marković napominje da su među dugoročnim merama razvoj novih investicija i orijentacija ka obnovljivim izvorima energije. Govoreći o budućnosti termokapaciteta na ugalj, Marković kaže da je EPS započeo rad na otkrivkama novih polja i poboljšanju efikasnosti termoelektrana. Ističe da Srbija mora da ima strategiju, kako da to uradimo u narednih 20 do 30 godina na najbolji način. Posebno ističe da tranzicija treba da bude pravedna prema radnicima na kopovima u Kolubari i Drmnu, kako ne bi bili njene žrtve.