Članovi Evropskog parlamenta su u aprilu ove godine skoro jednoglasno glasali za do sada neviđenu uredbu protiv krčenja šuma. Od 2026. godine pa u buduće, palmino ulje, goveda, soja, kafa, kakao, drvo, guma i njihovi nusproizvodi ne mogu se prodavati u EU ako potiču sa pošumljenog ili degradiranog zemljišta, piše Euroaktiv.

Međutim, postavljaju se pitanja kako će se zabrana, koja će obuhvatiti i lokalnu i uvezenu robu, primenjivati na trgovinska partnerstva EU.

Evropska unija se 2019.godine u principu dogovorila sa Merkosurom, ekonomskom zajednicom koju čine četiri južnoameričke zemlje, Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Od tada Komisija čeka da sve zemlje članice odobre sporazum. Francuska, Holandija i Austrija su među onima koje to tek treba da urade.

„Koje će biti konkretne posledice ove zabrane na sporazume o slobodnoj trgovini koji su zaključeni ili o kojima se pregovara, posebno između EU i Merkosura“ upitao je Evropsku komisiju Džordan Bardela francuski poslanik krajnje desničarske Nacionalne partije (ID).

Odgovarajući na Bardelino pitanje, evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis rekao je da je propis o krčenju šuma „sastavljen u skladu sa međunarodnim obavezama EU“.

„Ova uredba je nezavisna od bilo kakvog trgovinskog sporazuma i stupiće na snagu kao autonomni instrument EU“, rekao je Dombrovskis za Euroaktiv Francuska.

Sumnja francuskih zakonodavca

Međutim, to nije bilo dovoljno da ubedii francuske zakonodavce koji su, kako u Francuskoj, tako i na nivou EU, podneli međustranačku rezoluciju kojom se svaki dogovor „uslovljava poštovanjem Pariskog sporazuma“, želja koju je izrazio i predsednik Emanuel Makron.

Drugim rečima, poslanici traže od Francuske da ne ratifikuje sporazum između EU i Merkosura bez uveravanja da neće kršiti klimatske obaveze iz Pariskog sporazuma iz 2015. godine.

Prema tvrdnjama francuskih poslanika, suočena sa ovim zahtevima, Evropska komisija je jednostavno ćutala.

„Izvršna vlast EU bi želela da organizuje priliku za fotografisanje za potpisivanje sporazuma tokom samita između EU i zemalja Latinske Amerike, zakazanog za 18. jul u Briselu“, rekla je Mathilde Dupre, kodirektorka istraživanja javnih politika Veblen instituta, prenosi Euroactiv Francuska.

Francuski poslanik Marion Piere Vedren, potpredsednik parlamentarnog odbora za međunarodnu trgovinu (INTA), rekao je za Euroaktiv Francuska da za one koji žele brzu ratifikaciju, poput „nekih kolega, posebno Španaca i Portugalaca u grupama EPP i S&D pravo je vreme, politički i ekonomski. Ali to je pre svega totem i simbol.”

Rešenja

Kodirektorka Dupre je upozorila da propis o krčenju šuma nije „tako ambiciozan kao što je Evropski parlament prvobitno zagovarao“ u pogledu obuhvata, uprkos klauzulama o reviziji koje bi mogle proširiti njen materijalni i geografski obim.

Tu je i „veliko pitanje sledljivosti proizvoda, čija efikasnost još nije sigurna“, primetila je Dupre.

Nevladine organizacije su sredinom marta, objavile neobavezujući dopunski akt Komisije, kojim je predloženo uvođenje ekoloških i socijalnih garancija u sporazum.

Dok su neke zemlje Merkosura odložile konačne zaključke jer je dopunski akt previše strog, njegovi kritičari preko okeana smatraju ga previše labavim. Evropski poslanik Vedren, na primer, ne vidi „kako ovo dovodi do opipljivih promena u krčenju šuma i socijalnoj jednakosti“.

„Komisija nije jasna u svojim odgovorima“, rekao je Vedren. „Poslanici Evropskog parlamenta nikada nisu imali pristup dopunskom aktu u komitetu INTA, već samo na bilateralnim sastancima“, dodao je on i upozorio da bi „bilo šteta dati populistima slobodan prolaz“, nagoveštavajući da bi ignorisanje zabrinutosti i proguravanje ratifikacije bilo krajnje nedemokratski.

Pored toga, pregovori o sporazumu EU i Merkosura su zatvoreni pre konačnog izveštaja o proceni uticaja na životnu sredinu, preokret događaja koji je evropski ombudsman okarakterisao kao slučaj „loše administracije“ bez presedana 2021 godine.

Prekidanje dogovora da se zaobiđe jednoglasnost

Komisija je takođe kritikovana jer želi da raskine sporazum na način koji bi zaobišao jednoglasnost koju traže zemlje članice.

Uprkos kritikama, ta mogućnost bi još uvek mogla da bude na stolu, rekao je Dupre, iako su se države članice tome usprotivile 2018. godine. Na kraju, „rizici (ratifikacije sporazuma kakav on sada) su i dalje veoma, veoma visoki“, rekao je on .

Za brzu ratifikaciju, Španija će 1. jula 2023. preuzeti šestomesečno predsedavanje Savetom EU. To će preuzeti od Švedske, još jednog pobornika brze ratifikacije.