Arbitražni sud u Cirihu u Švajcarskoj doneo je odluku po kojoj su BH-Gas i kompanija Energoinvest dužni da mađarskom transporteru FGSZ plate 11,16 miliona dolara zbog promene trase snabdevanja Bosne i Hercegovine gasom iz Rusije, navodi se u zajedničkom saopštenju Energoinvesta i BH gasa od 22. aprila, ove godine.

Mađarski FGZS je u septembru 2021. godine pokrenuo spor u kojem je od BH entiteta, Federacija Bosne i Hercegovine potražuje više od 21 milion dolara.

Pored Energoinvesta, tuženi su Vlada Federacije BiH i BH gas, čiji je osnivač entitetska Vlada.

Prelazak na Turski tok

Federacija BiH je od 1. aprila 2021. godine promenila rutu snabdevanja ruskim gasom i prešla na takozvani Turski tok.

To je učinjeno, uprkos tome što je ugovor sa mađarskim FGSZ trebalo da bude na snazi do 2023. godine.

Bosna i Hercegovina je do 2021. godine dobijala ruski gas gasovodom koji je išao preko Ukrajine, Mađarske i Srbije.

Nakon odluke Energoinvesta da potpiše aneks ugovora sa ruskom kompanijom Gasprom Exsport, koja je promenila trasu i odabrala gasovod Turski tok, usledile su međusobne optužbe u Federaciji BiH tadašnjih rukovodstava kompanija. BH gas i Energoinvest.

U međuvremenu, Energoinvest je podneo protivtužbu Arbitražnom sudu.

„Pokretanjem vlastitog postupka protiv FGSZ-a, BH-Gas i Energoinvest su uspešno uspeli postići smanjenje štete koju je tadašnja uprava BH-Gasa izazvala za 50 odsto prihvatanjem enormne ugovorne kazne. Svi zahtevi FGSZ-a protiv Vlade FBiH bili su odbijeni u celosti”, navodi se u saopštenju.

FGSZ je, međutim, prema podacima Arbitražnog veća, u periodu od 1. januara 2019. do 31. marta 2021. godine za transport gasa naplatio 19,09 miliona dolara, što je 8,94 miliona više nego što je mađarski prevoznik imao pravo.

„Ukupna šteta za BH-Gas iznosi 9,96 miliona dolara, a Arbitražno vijeće je naložilo FGSZ da ove iznose isplati BH strain”, navode iz Energoinvesta i BH gasa.

BiH zavisi od ruskog gasa

Bosna i Hercegovina je u potpunosti zavisna od uvoznog gasa iz Rusije, koji u zemlju ulazi gasovodom u mestu Šepak kod Zvornika, na granici Bosne i Hercegovine i Srbije.

Nadležni tvrde da su zainteresovani da pronađu druge izvore i pravce za nabavku gasa, posebno u vreme evropske krize i nestašice energenata izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu, koja je počela 24. februara 2022. godine.

Predviđena je izgradnja gasovoda

Gasovod Južna interkonekcija, vredan 196 miliona konvertibilnih maraka (oko 100 miliona euva), jedna je od najčešće spominjanih alternativa ruskom gasu u Bosni i Hercegovini.

Predviđena je izgradnja gasovoda u dužini od 180 kilometara, a trebalo bi da poveže sadašnji transportni gasovod BiH sa hrvatskim gasovodnim sistemom na potezu Zagvozd-Imotski-Posušje-Novi Travnik, sa krakom za Mostar.

Izgradnju tog gasovoda planira Vlada Federacije BiH, ali tekst zakona koji bi to omogućio još nije prošao parlamentarnu proceduru u tom entitetu Bosne i Hercegovine.

Bosna i Hercegovina nema zakon o gasu i električnoj energiji na državnom nivou koji bi regulisao ovu oblast.

Donošenje zakona ne dozvoljava Republika Srpska, ocenjujući kako se njime nadležnosti entiteta prenose na državu.

Izvor: Slobodna Evropa