gasovod IGB

BiH od danas dobija jeftiniji ruski gas iz Turskog toka

Bosna i Hercegovina od danas prirodni gas dobija kroz gasovod Turski tok, a ne kako je to dosad bio slučaj, gasovodima kroz Ukrajinu i Mađarsku. Iz Vašingtona vlastima u BiH su tim povodom već najavljene sankcije SAD, a zanimljivo je da se nova trasa, i pored toga što će ruski gas ubuduće biti jeftiniji, tumači kao neprijateljsko uslovljavanje Gasproma.

Kompanija Energoinvest, koja je ovlašćeni dobavljač gasa za FBiH, sklopila je s ruskom državnom kompanijom Gasprom aneks ranijeg ugovora, kojim je precizirano da će se od 1. aprila isporuka odvijati novim pravcem, odnosno gasovodom pod nazivom Turski tok. Gas je dosad dolazio gasovodima preko Ukrajine i Mađarske i tako je trebalo biti sve do kraja 2023. godine, a predstavnici Energoinvesta tvrde da su morali pristati na novi zahtev ruskog isporučioca.

„Gasprom nam nije ostavio ni prostor ni opciju za dalji transport mađarskom rutom od 1. aprila”, kazala je za Klix.ba direktorka Energoinvesta Bisera Hadžialjević ističući da ih je ruski ponuđač uslovio da će samo tim tokom dolaziti gas za Bosnu i Hercegovinu.

Gasovodom koji je išao preko Ukrajine i Mađarske, napominje direktorka Energoinvesta, „jednostavno više nije u primeni za BiH”, jer, kako je rekla „Gasprom to ne omogućava”.

SAD prete sankcijama

Aneks ugovora o isporuci gasa za BiH, koji je ultimativno ponudila ruska strana, potpisan je i pored jasnog upozorenja ambasade SAD da bi to moglo dovesti do sankcija, jer sadašnja američka administracija ruske projekte Turski tok i Severni tok vidi kao nastojanje Moskve da podriju evropsku stabilnost i učini kontinent potpuno zavisnim od ruskog gasa, prenosi Hina.

Endi Alen (Andy Allen), savetnik za ekonomska pitanja u ambasadi SAD-a u BiH, informirao je u martu Nijaza Čardakliju, šefa Odelja za ekonomsku multilateralu i rekonstrukciju Ministarstva spoljnih poslova BiH, o tome što sadašnja administracija u Vašingtonu namerava preduzeti, kako bi se suprotstavila ruskoj politici energetskog uslovljavanja Evrope.

„Alen nas je informisao da će Bela kuća vrlo brzo doneti dekret, kojim će biti sankcionirani svi pojedinci, kompanije i organizacije koje su na bilo koji način (osiguranjem opreme, usluga ili finansija) uključene u realizaciju projekata Severni tok 2 i Turski tok”, napisao je u svojoj zabelešci sa ovog sastanka Čardaklija.

Alen je vlastima u BiH preneo poruku iz Vašingtona da dva nova gasovoda služe samo kao sredstvo dodatnog jačanja ruskog uticaja u Evropskoj uniji, a posebno na Balkanu. Vašington će nakon donošenja odgovarajuće odluke ostaviti rok od mesec dana svima koji su uključeni u realizaciju spornih projekata, da se iz njih povuku, ili će se, u protivnom, suočiti sa sankcijama, stoji u zabelešci.

Penali i viša sila

Komentarišući odluku Energoinvesta, Jasmin Salkić, direktor BH Gasa, koji je glavni distributer gasa u Federaciji Bosne i Hercegovine i upravlja magistralnom gasnom mrežom, kazao je kako je bezuslovno pristajanje na zahteve Gasproma štetno za Bosnu i Hercegovinu i bez mogućih američkih sankcija.

Iako firma na čijem je čelu nije ovlašćeni dobavljač gasa za FBiH Salkić upozorava da postojeći ugovor o isporuci gasa preko Ukrajine i Mađarske znači i zakup kapaciteta gasoda na tom pravcu za iduće dve godine. Prevremeni raskid tog ugovora, upozorava Salkić, znači i obavezu plaćanja „penala”, a to u slučaju Bosne i Hercegovine znači čak 23 miliona dolara, koje treba da platii u roku od 15 dana nakon izdavanja fakture.

Direktorka Energoinvesta potvrđuje da je, zaista, moguće da će Bosna i Hercegovina morati platiti 23 miliona dolara za raskid ugovora ali i kaže kako se nada da će mađarska strana, ipak, uvažiti klauzulu „više sile”, koja je predviđena ugovorom, pa neće tražiti odštetu. Bisera Hadžialjević, takođe, kaže da bi BiH na kraju eventualni spor sa Mađarskom mogla rešiti međunarodnom arbitražom.

Turski tok jeftiniji za BiH

Izgleda da u bosanskohercegovačkim gasnim kompanijama nisu usaglasili stavove jer Salkić kao dodatni problem vidi u činjenici da Gasprom, nametanjem aneksa na postojeći ugovor, odnosno preusmeravanjem nabavke gasa na Turski tok, nije ponudio nikakvu garanciju o cenama.

Jer u izjavi za Radio Slobodna Evropa Hadžialjević je rekla: „Drugim tokom nema gasa za BiH. Tako da je to bio zahtev koji se mogao prihvatiti ili raskinuti. Ali, s obzirom da nama gas treba i s obzirom da smo dobili poređenja i ekonomsku računicu i jednog i drugog toka, ovaj (Turski tok) je čak i povoljniji. Tako da nije bilo dileme da li ga treba prihvatiti ii ne”.

U Energoinvestu tvrde da bi gas koji će stizati novim pravcem snabdevanja za BiH mogao biti i do 20 posto jeftiniji u odnosu na dosadašnje.

Sad im smeta što su na kraju „slepog creva”

Kao jedan od argumenata protiv dobijanja gasa Turskim tokom Salkić tvrdi da tako BiH ostaje bez alternative. Kako kaže Turski tok je „slepo crevo”, odnosno završava se u Srbiji.

Salkić, izgleda, nije obavešten da Mađarska gradi na svojoj teritoriji gasovod kojim će svoj gasovodni sistem priključiti na Turski tok u Srbiji.

A čak i da nema kraka ka Mađarskoj postavlja se pitanje kakve to veze ima jer, i do sada je gas Bosna i Hercegovina dobijala preko Srbije. I, nije Srbija bila „slepo crevo” već BiH.

Direktor BH Gasa, takođe, tvrdi da je oslanjanje na gasovod kroz Mađarsku ostavljalo Bosni i Hercegovini otvorenom barem teorijsku mogućnost nabavke gasa i od nekog drugog dobavljača sa područja Evropske unije, i tvrdi da ubuduće to više neće biti moguće.

Salkić zaboravlja da sad kada i za Srbiju iza BiH ruski gas više ne stiže iz Mađarske ostaje prazan i neiskorišćen postojeći gasovod koji iz ove zemlje vodi u Srbiju. Srbija, uz to, planira da otvori berzu gasa, da bude tranzitna zemlja za gas, gradi i novi gasovod ka Bugarskoj (Niš – Dimitrovgrad)…

USAID nudi skuplji LNG gas sa hrvatskog terminala

Buduće snabdevanje BiH ruskim gasom komentariše i HINA, navodeći da projekte diversifikacije snabdevanja Bosne i Hercegovine prirodnim gasom već decenijama opstruišu vlasti bh. entiteta Republika Srpska, koje otvoreno ističu želju da se taj energent nabavlja isključivo iz Rusije, koja opet s tim entitetom razvija čvrste političke veze.

Kako kažu, sadašnji predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik lično se usprotivio gradnji magistralnog plinovoda Slavonski Brod – Bosanski Brod – Zenica. Na Veću ministara Bosne i Hercegovine, na čijem je čelu bliski Dodikov saradnik Zoran Tegeltija, već mesecima na saglasnost, nužnu za potpisivanje međudržanog ugovora, čeka projekat Južna interkonekcija, kojim bi Federacija Bosne i Hercegovine trebala biti povezana s Hrvatskom gasovodnim sistemom kod Zagvozda.

Taj projekat direktno podržava američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID), jer on otvara mogućnost da se Bosna i Hercegovina snabdeva gasom preko LNG terminala na Krku.

Postavlja se, međutim, pitanje, zašto bi BiH umesto jeftinijeg gasa, koji će im Rusija dopremati kroz Turski tok kupovala LNG gas koji stiže do Krka, koji je znatno skuplji? Uostalom, Hrvatska, koja je investirala u LNG terminal, nastavlja da kupuje ruski gas prema dugogodišnjem ugovoru. Nije se preorjentisala na LNG gas jer je skuplji.

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti