Ugalj

BiH udvostručila prodaju uglja Srbiji

Srbija je od 1. januara do 30. juna ove godine od BiH kupila 109.214 tona mrkog uglja po ceni od 15,385,005 KM, dok je u istom periodu 2021. ta količina iznosila 46.482 tone, za 5,893,542.43 KM. Usled panike oko nabavke energenata, potražnja za ugljem u BiH ove godine se povećala za najmanje četiri puta.

Kupovina ogreva koja obično počinje čim se zima završi, odnosno u aprilu i maju, a najkasnije u junu, kada su cene uglja najpovoljnije, ove godine otegla se do kraja jula. Kako saznaje portal CAPITAL, iz Rudnika mrkog uglja iz Banovića punih 20 dana nijedan kamion, osim onih iz Srbije, ne može da stane u red za utovar.

„Više od 20 dana nismo prodali ništa građanima i ne zna se kada će početi prodaja. Najmanje 150 kamiona čeka na utovar mesec i dva meseca i ne možemo da dođemo na red. Srbija ima veliku narudžbinu, mi smo čuli da se radi o dva miliona tona, ali to ne znam da li je tačno, i da prave zalihe zbog krize sa energentima. Njihovi kamioni dolaze, dovoze japiju za rudnik (drvene oblice) i odvoze ugalj tamo. To traje već dva meseca. Građani zovu i traže, ali mi nemamo odgovore i ne znamo kada će oni doći na red. Čak ni radnici rudnika koji su ugalj uzeli umesto regresa ne mogu da ga dobiju”, ispričao nam je jedan vozač.

Sagovornik dodaje da je cena jedne tone uglja trenutno 128 maraka u rudniku, a da oni sa prevozom prodaju i do 200 maraka. Prošle godine cena tone uglja za građane bila je sa dostavom do 135 KM.

Sa peleta i gasa na ugalj

Nažalost, izjavu direktora rudnika o tome kolika je narudžba Srbije i da li će građani ipak doći na red kako bi kupili ogrev za zimu, nismo uspeli da dobijemo iako smo ga čekali dva dana.

Da je gužva i da građani čekaju zbog narudžbine iz Srbije potvrdio nam je i tehnički direktor Rudnika „Breza” iz ovog grada, Alija Salkić. On je potvrdio i da je ugalj poskupio i to za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i da ga sada naplaćuju i do 220 maraka po toni.

Osim toga, kaže Salkić, veliki broj građana menja svoj način grejanja i sa peleta i gasa se prebacuje na ugalj, što preti preopterećenjem elektro-energetske mreže u zimskom periodu. Takođe, kako kaže, građani čekaju u redu za kupovinu uglja i ne zna se do kada će to trajati.

Razlike u ceni

Gostujući na televiziji PINK Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govorio o nedostatku uglja koje je potrebno Srbiji kako bi se dovoljnim količinama snabdele termoelektrane:

„Treba nam oko četiri miliona tona uglja. Sada kada hoćete da kupite u Grčkoj, Bugarskoj ili negde, platite 50, 51, 52, sa prevozom još 45 evra po toni. U Banovićima ugalj možemo kupiti jeftinije, drugačiji je lignit kvaliteta, mrki ugalj niže kalorijske vrednosti, niži je i prevoz ali imamo onda problem sa drobilicom, jer nije usitnjen kako bi trebalo za našu termoelektranu,” naveo je Vučić i dodao da je ugalj sa 50 i 60 evra skočio na 400 evra po toni i da ga zbog krize svima nedostaje.

Ugalj sve traženiji

„Potražnja za ugljem u BiH se povećala za najmanje četiri puta ove godine zbog panike oko nabavke energenata. U Srbiji izgleda postoji problem da se nabavi ugalj. Oni su naši kupci od ranije, ali sada kupuju mnogo više nego pre. Imamo dobru saradnju, ali ne možemo isporučiti onoliko koliko traže. Ne znam koliko su tačno naručili, ali rekli su da bi otkupili kompletnu proizvodnju koju imamo”, kaže Salkić.

Tehnički direktor Rudnika „Breza” objašnjava da je rudnik u vlasništvu termoelektrane i da joj isporučuje oko 400.000 tona godišnje, što je njihova primarna obaveza, dok sve preko toga prodaju na slobodnom tržištu.

„Kupci iz Srbije ove godine su nam rekli da bi kupili i duplo više od nas nego što dajemo u TE. Ipak, mi nećemo ići na štetu naših građana, nadam se da će svi dobiti ugalj“, kaže Salkić.

U Upravi za indirektno oporezivanje BiH potvrdili su da trenutni podaci pokazuju da je Srbija od BiH kupila daleko veću količinu uglja nego pre godinu dana.

Prodaja porasla dva i po puta

Srbija je od 1. januara do 30. juna ove godine kupila od BiH 109.214 tona mrkog uglja po ceni od 15,385,005 KM, dok je u istom periodu prošle godine kupila 46.482 tone za 5,893,542.43 KM.

Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH mrki ugalj u Srbiju izvoze rudnici iz Banovića (86.586 tona), Foča (19.247 tona), Ugljevik (12. 975 tona), Tuzla (17.005 tona), Breza (7.850 tona), Zvornik (4.350 tona), Doboj (5.188 tona), Živinice (2.661 tona), Visoko ( tona) i Brčko distrikt (102 tone).

Ugalj, kao i drvo, sada je jasno, postao je strateška sirovina u BiH oko koje se otimaju kupci van granica, ugrožavajući domaću proizvodnju, ali i građane direktno.

Hoće li biti zabrane izvoza uglja?

Početkom juna BiH je privremeno zabranila izvoz drveta van granica jer je, prateći odnose ponude i potražnje, kao i kretanje cene ogrevnog drveta i peleta, konstatovano da je u BiH, zbog povećane potražnje na svetskom tržištu, došlo do znatnog povećanja izvoza i da je situacija dostigla zabrinjavajući nivo, pa je neophodna hitna reakcija u cilju stabilizacije domaćeg tržišta.

Pitanje da li će isto to biti predloženo za ugalj, bez koga bi mogao da ostane veliki broj građana, hteli smo da postavimo i ministru spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staši Košarcu, ali on se nije javio na poziv niti je odgovorio na poruku.

Izvor: Capital

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti