Bosna i Hercegovina bi u ovoj godini trebalo da dobije integrisani klimatsko-energetski plan do 2030, najavio je ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa u Savetu ministara Staša Košarac. Ovo ministarstvo zajedno sa strukturama Republike Srpske i Federacije BiH (FBiH) predano radi na izradi navedenog plana, koji bi trebalo da bude završen u prvoj polovini godine, izjavio je Košarac u Sarajevu, gde se održava Konferencija o merama za energetsku tranziciju u BiH.

Kako je naveo, plan će dati odgovore na mnoga pitanja kada je reč o energetici, klimatskim promenama i ekologiji.

Preuzete obaveze

Košarac je istakao da je BiH u potpunosti svesna preuzetih obaveza i implementacije ugovora o uspostavljanju energetske zajednice, pariskog dokumenta i sofijske deklaracije.

Naveo je da su u prethodnom periodu institucije BiH, Republike Srpske i FBiH, svaka iz svoje ustavne nadležnosti, realizovale deo aktivnosti u vezi s tim i da je u BiH na snazi okvirna strategija razvoja energetike do 2035. godine.

Košarac je posebno naglasio činjenicu da je BiH u 2022. godini, u vreme energetske krize u EU i zemljama okruženja, ostvarila izvoz električne energije u novimalnom iznosu od milijardu KM.

Očuvanje energetske nezavisnosti

Ističući važnost toga da BiH uđe u proces dekarbonizacije, Košarac je rekao da pritom treba voditi računa o očuvanju energetske nezavisnosti i radnih mesta u rudnicima i termoelektranama.

Košarac je zahvalio predstavnicima EU na 70 miliona evra za ublažavanje efekata energetske krize i najavio da će oko 50 miliona biti upućeno za direktnu pomoć stanovništvu, a 20 miliona manjim i srednjim preduzećima za adaptaciju na uslove prouzrokovane energetskom krizom.

Saša Magazinović, poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH i predsednik Zelenog kluba koji je domaćin konferencije, rekao je da će na skupu biti razgovarano o tome kako da se ubrza energetska tranzicija u BiH uz pomoć međunarodnih partnera.

Budućnost planete važnija od politike

Magazinović je donosiocima odluka u BiH poručio da se ne plaše nepoznatih pojmova dekarbonizacije, pametne tranzicije, zelene agende, energetske efikasnosti, energetske tranzicije, a stranačkim liderima da je budućnost planete važnija od političkih pitanja.

Ambasador Švedske u BiH Johana Stromkvist, čija je zemlja aktuelni predsedavajući EU, podsetila je na to da je Švedska godinama uključena u energetski sektor i pitanja energetike u BiH, kao i da je jedan od najvećih donatora.

Ona je navela da je Švedska u BiH sprovela više projekata koji se odnose na energetsku efikasnost javnih zgrada, čime su na godišnjem nivou postignute uštede od 6,5 miliona KM i smanjena emisija CO2 za 60.000 tona.

„Ovi projekti su podiglienergetsku efikasnost tih zgrada za 59 odsto“, rekla je Stromkvistova i dodala da je u okviru sprovedenih projekata uspostavljena baza 5.000 javnih zgrada sa podacima o tome šta je potrebno da se uradi da bi bile efikasnije.

Stromkvistova je dodala da od decembra BiH ima status kandidata za članstvo u EU i da je energetska efikasnost jedan od zahteva u tom smislu.

Neophodna energetska tranzicija

Šef Delegacije EU u BiH Johan Satler konstatovao je da je energetska tranzicija neophodna iz perspektive globalnog zagrejavanja, ali i ekonomije, jer uskoro dolaze porezi koji će se plaćati za prilagođavanje u smislu emisije ugljenika.

On je izrazio nadu da će BiH dostaviti svoje prijedloge za korišćenje sredstava iz energetskog investicionog paketa EU.

Rezidentni predstavnik Razvojnog programa UN (UNDP) Stelijana Nedera rekla je da energetska tranzicija predstavlja važno pitanje na globalnom nivou i u BiH i da se trećina projekata koje ova organizacija UN sprovodi odnosi na klimatske promene i energetiku.

„Više od 10 godina radimo u ovoj oblasti i već smo dugogodišnji partner sa Švedskom, a odnedavno radimo i sa Japanom“, zaključila je Nedera.

Na konferenciji se razgovaralo o postignutom napretku u energetskoj tranziciji, uključujući uspešne modele testirane u okviru projekata u različitim delovima zemlje koje finansiraju Švedska, a sprovodi UNDP, kao i EU. Pažnja je posvećena i tome kako da se ubrza i poveća delovanje ka budućnosti u kojoj će se koristiti čistiji izvori energije, uključujući najavljeni Energetski paket pomoći iz EU.

Izvor: Srna