Biodiverzitet u Evropi: EU teži da zaštiti 30% kopna i mora

Sa približavanjem samita UN o biodiverzitetu 2021. je proglašena super godinom za biodiverzitet. Kao deo svog doprinosa, Evropska komisija priprema zakonodavstvo za uvođenje pravne zaštite 30% kopna i mora u Evropi jer, poslednji izveštaj o stanju prirode, objavljen u oktobru 2020. godine, upozorava da je biodiverzitet u kritičnom padu - više od 60% vrsta ima status „slab“ ili „loš“, a najugroženije su ribe i vodozemci.

Na samitu UN o biodiverzitetu u Kini, zakazanom za maj ove godine, razgovaraće se o globalnoj akciji po pitanju biodiverziteta, pri čemu će Evropska unija promovisati ideju Pariskog sporazuma o biodiverzitetu.

Samit dolazi u kritično vreme za svetsku prirodu. Globalno, naučnici su upozorili da jednom millionu vrsta, od osam miliona, preti izumiranje.

U Evropi, poslednji izveštaj o stanju prirode, objavljen u oktobru 2020. godine, upozorava da je biodiverzitet u kritičnom padu. Izveštaj koji je izradila Evropska agencija za životnu sredinu, pokazao je da preko 60% vrsta ima status „slab“ ili „loš“, a najugroženije su ribe i vodozemci.

Zaštita 30% kopna i mora

Evropska komisija ima nameru da se pozabavi svojom strategijom biodiverziteta, koja bi trebalo da otključa 20 milijardi evra godišnje  za zaštitu prirode.

Cilj je, takođe, da pravno zaštititi 30% kopna i mora do 2030. Međutim, samo 14 od 27 zemalja EU prijavilo se za ovaj cilj na samitu One Planet u januaru.

Zaštita biodiverziteta u EU trenutno se bavi programom očuvanja Natura 2000, koji pokriva oko 18% kopna i 10% mora u EU.

Natura 2000 takođe pokriva zaštitu mora.

Dvadeset i jedna od 27 zemalja EU su primorske, sa različitim nivoima zaštićenog prostora Nature 2000. Kada se računa Velika Britanija, područje mora pod kontrolom zemalja EU veće je od ukupnog kopnenog dela EU.

U donjem dijagramu, države članice EU raspoređuju se prema tome koliko zemljišta štite kroz Natura 2000. Slovenija i Hrvatska štite skoro 40% kopnenog zemljišta, dok Danska, Švedska i Letonija zaostaju sa oko 10%.

Gubitak biodiverziteta u Evropi

Ova zaštićena područja pružaju vitalna staništa za evropski životinjski i biljni svet.

Ali biodiverzitet je pod sve većim pritiskom klimatskih promena, zagađenja i poljoprivrede. U Evropi izumiranje preti 1.677 od 15.060 procenjenih vrsta.

Direktiva EU o staništima štiti 1.389 vrsta i 233 staništa. Međutim, prema izveštaju o stanju prirode, države članice prijavile su poboljšanja samo kod 198 vrsta i staništa.

Napredak nije bio dovoljan da se ispune ciljevi strategije biodiverziteta EU za 2020. godinu. Ciljeve za 2020. godinu nisu postigle ni direktiva o pticama, ni direktiva o staništima. Dakle, ambiciozni ciljevi strategije 2030. moraju biti praćeni snažnom primenom da bi bili efikasni, navodi se u izveštaju o stanju prirode.

Oprašivači

Gubitak biodiverziteta ozbiljno utiče na životnu sredinu i ekonomiju. Procenjuje se da usluge ekosistema koje pruža biodiverzitet, kao što su oprašivanje useva, prečišćavanje vode, zaštita od poplava i sekvestracija ugljenika, vrede 125-140 biliona dolara godišnje – za jedan i po put više od globalnog BDP-a, prema OECD-u.

Oprašivači (Pollinators) su takođe neophodni za životnu sredinu i industrije koje od nje zavise. Manje oprašivača bi uticalo na to da opadne broj mnogih biljnih vrsta ili potpuno nestanu.

U Evropi su glavni oprašivači pčele i muve. Međutim, pesticidi i druge pretnje doveli su do drastičnog smanjenja njihovog broja.

„Kvalitet naših života, i naša budućnost, zavise od mnogih usluga koje priroda pruža besplatno. Oprašivanje je jedna od ovih nevidljivih, ali neprocenjivih usluga, i vrlo je zabrinjavajuće saznanje da su neki od naših najvećih oprašivača izloženi velikom riziku “, rekao je Virginijus Sinkevičius, komesar EU za životnu sredinu, okeane i ribarstvo.

„Ako se ne pozabavimo razlozima koji stoje iza pada broja divljih oprašivača i ne preduzmemo hitne mere da to zaustavimo, mi i naše buduće generacije ćemo zaista platiti veoma visoku cenu“, dodao je on.

Ključni pritisci

Prema izveštaju o stanju prirode, postoji 67.000 pojedinačnih pritisaka na biodiverzitet. Pritisci na staništa i vrste o kojima se najviše izveštava su iz oblasti poljoprivrede. Širenje gradova, zabavnih aktivnosti, neodrživo šumarstvo i zagađenje takođe utiču na prirodu.

„Uprkos značajnim naporima država članica i određenim poboljšanjima, biodiverzitet u EU nastavlja da opada i suočava se sa pogoršanim trendovima zbog promena načina korišćenja zemljišta i mora, prekomerne eksploatacije i neodrživih praksi upravljanja, kao i modifikacije režima upravljanja vodama, zagađenja, invazivnih stranih vrsta i klimatskih promena “, navodi se u izveštaju o stanju prirode.

Izvor: Euractiv.com

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti