Biogas sa oranica za gasnu nezavisnost Srbije

Da li proizvodnja zelenog metana od žetvenih ostataka sa njiva predstavlja šansa za gasnu nezavisnost Srbije? Upravo tehnologija prerade kojom raspolaže kompanija Wabio omogućava da se od tih sirovina dobiju tri milijarde kubnih metara zelenog metana, što je dovoljno za gasnu nezavisnost zemlje – poručeno je sa Okruglog stola na temu „Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja“, održanom juče u organizaciji Wabio Investment Holding RS, Energije Balkana i Udruženja Za održivu energetsku tranziciju (ZOET).

Obnovljivi izvori energije, više nego ikada, dobili su na značaju u vremenu aktuelne energetske krize. Mogući deficit prirodnog gasa, prognoziran za naredni period, uz njegovu visoku cenu dodatno usmeravaju pažnju domaće i svetske javnosti na aletrnativne izvore, koji mogu da obezbede energetsku samostalnost država.

Otuda i neizbežno pitanje: U kom pravcu bi trebalo da krene Srbija, kako bi stekla svoju gasnu nezavisnost? Takvo rešenje prepoznato je u Wabio tehnologiji, kojom se proizvodi zeleni gas (metan) od žetvenih ostataka. Upotreba ovako dobijenog energenta moguća je za proizvodnju električne i toplotne energije u kogeneraciji, kao i za proizvodnju samo toplotne energije u industriji, uz maksimalnu zaštitu životne sredine.

Ovo bi, ujedno, bila i ključna poruka sa Okruglog stola na temu: „Da li Srbija može da bude gasno nezavisna zemlja“, održanog juče u organizaciji Wabio Investment Holding RS, Energija Balkana i Udruženja Za održivu energetsku tranziciju (ZOE).

Skup koji su činili predstavnici Vlade Srbije, stručnih i privrednih udruženja, lokalnih samouprava ali i medi, posvećen je mogućnostima primene Wabio tehnologije u prozvodnji biogasa, zelenog metana i električne energije iz žetvenih ostataka, pre svega, slame i kukuruzovine.

Uz proizvodnju hrane i proizvodnja biogasa

Kakve su, zapravo, mogućnosti Srbije da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno proizvede i dovoljno zelenog metana i zelene električne energije, kako bi obezbedila nezavisnost od uvoznog gasa?

„U Srbiji ima oko 2,5 miliona hektara obradive površine. A ako znamo da po hektaru ostaje oko četri tone žetvenih ostataka, dolazimo do godišnje količine od oko 10 miliona tona poljoprivrednih ostataka, što je veoma ozbiljan resurs. Wabio tehnologija nam omogućava da to pretvorimo u tri milijarde kubnih metara zelenog metana. Tu količinu sada uvozimo iz Rusije, po ceni od 650 evra za 1.000 kubika, rekao je Duško Bošković, direktor CEO Wabio Investment Holding SR, srpske podružnica nemačke firme WABIO tehnologie, koja pravi biogasna postrojenja i upravlja njima od Evrope do Kine, u Indiji, Maleziji, Indoneziji…

Jer, kako se čulo na skupu, preradom ostataka žetve, dobija se i digestat kao nusproizvod, koji može potpunio da zameni mineralno đubrivo.

„Sve to može značajno da poveća profit naše poljoprivrede za oko 250 miliona dolara. Uz procenjenu proizvodnju digestata od sedam miliona tona godišnje, ta zarada se povećava za još dve milijarde evra. Pored samostalnosti u proizvodnji zelenog metana u biogasnim postrojenjima, ostvarili bismo i pet milijardi evra godišnje, kao ukupan benefit od korišćenja otpada za proizvodnju gasa i prirodnog đubriva”, objasnio je direktor Wabio Investment Holding RS.

Inače, Wabio tehnologija zahteva samo 7.000 do 7.500 t kukuruzovine za proizvodnju 2.080.000 m3 zelenog metana, koji se može iskoristit u CHP postrojenju snage 1 MWel – za proizvodnju 8.200 MWh električne energije godišnje.

Ekološke prednosti

Pored žetvenih ostataka poljoprivredne proizvodnje, Wabio tehnologija kao sirovine može da koristi i organske delove komunalnog otpada, otpade sa farmi, mulj nastao preradom otpadnih voda, industrijski organski otpad i svu drugu organsku biomasu

Kada je o ekološkim prednostima, za razliku od prirodnog gasa, kako je istakao Bošković, zeleni metan ima negativnu emisiju ugljandioksida.

Proizvodna cena ovog energenta je oko 250 evra za 1.000 kubika, što je dva i po puta manje od cene uvoznog prirodnog gasa.

Raša Kojčić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike za naftu i gas, ocenio je da se radi o važnoj temi za energetsku bezbednost Srbije.

„Energetska bezbednost i sigurnost su prioritet svih država. Globalna energetska kriza je tu i postoje problemi u snabdevanju veoma bitnim energentom, kao što je prirodni gas. Proizvodnja biogasa u budućnosti može da zauzme značajno mesto u ostvarivanju energetske bezbednosti. Ako ste proizvođači i imate dovoljne količine energenata, to vam uliva i sigurnost. Osim što doprinosi i zelenoj tranziciji, proizvodnja biogasa je deo brige o našoj planeti, što je naš zajednički cilj“, zaključio je Kojčić.

Inače, ekološki doprinos ogleda se i u tome što Wabio tehnologija organski deo komunalnog otpada, otpade sa različitih farmi, industrijske organske otpade, pretvara u zelenu energiju.

Benefit i za lokalne zajednice

Rafael Fic, čelnik nemačke kompanije WABIO Technologie GmbH je, osvrćući se na pomenutih pet milijardi evra dodatnog prihoda Srbije godišnje – tri od proizvodnje gasa i dve od proizvodnje digestata kao đubriva, naglasio da je reč o minimumu koji se može ostvariti. Jer, u to nisu uračunate i sve skuplje takse, koje će se plaćati na emisiju ugljen-dioksida.

„Pored toga, i na samu izgradnju biogasnog postrojenja treba gledati kao na benefit. Naime, od investicije od 20 miliona evra, 19 ostaje u lokalnoj zajednici gde se ona gradi, kroz prihode opština, građevinskih kompanija, kooperanata, partnera…”, zaključio je Rafael Fic.

U Srbiji se, prema podacima iz 2019. godine, proizvodi samo 1,2 odsto biogasa u odnosu na ukupnu proizvodnju energije. Manje od toga se dobija samo iz solarnih i vetro – elektrana.

Namenske setve

O mogućnostima korišćenja sirovina sa oranica za gasnu nezavisnost Srbije govorio je i Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

„Na oranicama u Srbiji imamo, prosečno, jednu setvu i eventualno dodatnu, tvz. postrnu. Zbog toga postoje velike mogućnosti da između njih planski sejemo namenske biljke za dobijanje biogasa. Recimo, od jedne tone španske trave dobija se 275 kilovat-časova energije, a proizvodnja je upola jeftinija od proizvodnje kukuruza. Mogle bi da se koriste i miskantus, čičoka, konoplja…”, napominje Ševarlić.

Svetska iskustva

Evropska unija planira da 2030. godine obezbeđuje polovinu svojih potreba za biogasom sa sopstvenih polja. Trenutno u Evropi postoji 19.000 biogasnih postrojenja i 725 mesta gde se proizvodi biometan. Ukupna proizvodnja je 167 teravat-časova biogasa i 26 TWh biometana.

Kada je reč o tehnološkim iskustavima drugih zemalja u ovoj oblasti, na skupu je objašnjeno da je Wabio tehnologija jedinstvena u svetu, jer ne koristi kukuruz, odnosno kukuruznu silažu za proizvodnju energije, već slamu i kukuruzovinu. Korišćenje kukuruza je uobičajeno na Zapadu. Ali je i ekološki i moralno problematično, jer se hrana, koje nema dovoljno u svetu, a pogotovo u siromašnim državama, koristi za proizvodnju energije, namenjene za bogate zemlje.

O međunarodnoj primeni slične tehnologije govori i podatak da je na Wabio biogasnim projektima u Indiji partner BP British Petroleum, a u Kini China Shipbuilding Industry Company, gde je nedavno pušteno u rad biogasno postrojenje termičke snage od 30 MW CNG.

Video

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

Komentari (1)

  1. To je velika sansa za sve.Selo ce da ozivi,mladi ce da se vracaju na nacin da kroz novi vid proizvodnje i kroz digitilizaciju dobiju prostor da u svojoj zemlji ostvaruju pravo na rad.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti