Biomasa, kao obnovljiv izvor energije, mora da se proizvodi, prerađuje i koristiti na održiv i efikasan način, kako bi se doprinelo smanjenju gasova sa efektom staklene bašte i održali ekosistemi. Biomasa ima predispozicije da bude izvor energije sa nultom neto emisijom za sektore u kojima ih je teško smanjiti.

Zajedno sa efikasnim tehnologijama za hvatanje ugljenika na licu mesta, može biti klimatski negativan energent. Uz to, i tipovi projekata njene primene su raznoliki i obuhvataju šumarstvo, peći za biougljen, pretvaranje otpada u energiju, hvatanje ugljenika i još mnogo toga, saglasni su stručnjaci.

Prednosti biomase

Biomasa se dobija od organskog materijala kao što su drveće, biljke, poljoprivredni i urbani otpad. Može se koristiti za grejanje, proizvodnju električne energije i transportna goriva. Povećanje upotrebe biomase može doprineti diversifikaciji snabdevanja energijom i otvaranju novih radnih mesta, kao i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Takođe, ovaj energent učestvuje i u proizvodnji električne energije, kako bi se uravnotežili varijabilni obnovljivi izvori energije.

Direktiva o obnovljivoj energiji (RED), revidirana u okviru paketa Fit for 55 i Plana REPowerEU, podigla je obavezujući cilj EU za obnovljivu energiju za 2030. godinu na minimum od 42,5%, u odnosu na prethodni cilj od 32%, sa težnjom da se postigne 45%. To znači skoro udvostručenje postojećeg udela obnovljive energije u EU.

OIE ispred nuklearne energije

Inače, obnovljivi izvori činili su 41,2 posto bruto potrošnje električne energije u Evropskoj uniji 2022. godine, što je za 3,4 postotna boda više u odnosu na 2021. godinu (37,8 posto). Zanimljivo je da je u 2022. godini proizvodnja iz obnovljivih izvora bila daleko ispred nuklearne energije (manje od 22 odsto), gasa (manje od 20 odsto) ili uglja (manje od 17 odsto), objavio je portal Eurostat .

Energija vetra i hidroenergija činile su više od dve trećine ukupne električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora (37,5 odsto, odnosno 29,9 odsto). Preostala trećina odnosi se na solarnu energiju (18,2 odsto), čvrsta biogoriva (6,9 odsto) i druge obnovljive izvore (7,5 odsto).

Prema pisanju Eurostata, energija za grejanje i hlađenje čini oko polovinu ukupne bruto finalne potrošnje struje u Evropskoj uniji. Udeo energije iz obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju (solarna i geotermalna energija, biogoriva…) nastavio je da raste i u 2022. godini.

Učešće obnovljivih izvora u bruto konačnoj potrošnji za grejanje i hlađenje u EU iznosio je 24,8 odsto u 2022. godini, što je za 1,8 postotnih bodova više u odnosu na 2021. godinu (23 odsto).

Među članicama EU-a, Švedska se nalazi na prvom mestu s udelom od 69,3 odsto, sledi Estonija (65,4 odsto). Obe zemlje uglavnom koriste biomasu i toplotne pumpe. Na trećem mestu je Letonija s udelom od 61 odsto i ova zemlja se najviše oslanja na biomasu. Najmanji udeli energije iz obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje zabeleženi su u Irskoj (6,3 odsto), Holandiji (8,6 odsto) i Belgiji (10,4 odsto).

Hrvatska se, kako je preneo portal Energetika-net, s udelom od 37,2 odsto nalazi iznad evropskog proseka.

Ključan doprinos biomase

U apsolutnom iznosu, bruto finalna potrošnja obnovljive energije za grejanje i hlađenje u EU postepno se povećavala, uglavnom zbog doprinosa biomase i toplotnih pumpi. U desetogodišnjem periodu je prosečni udeo porastao sa 18,6 odsto na 24,8 posto u 2022. godini ili za 6,2 postotna boda, naveo je Eurostat.

Međutim, kako je naglašeno, potreban je veliki napor kako bi se ispunili novi ciljevi uvedeni Direktivom EU-a 2023/2413 od 18. oktobra 2023. o promociji korišćenja energije iz obnovljivih izvora (RED III). Direktiva zahteva od zemalja EU-a da povećaju svoj godišnji prosečni udeo obnovljivih izvora u grejanju i hlađenju za najmanje 0,8 postotnih bodova od 2021. do 2025. i za najmanje 1,1 postotni bod od 2026. do 2030. godine.

Prioritet korišćenja biomase

U Evropskoj uniji postoje sve veći i konkurentni zahtevi za korišćenjem biomase, korišćenjem bio-proizvoda u sektorima kao što su građevinarstvo, energetika, transport, industrija nameštaja i tekstila, ali i za očuvanje prirode i sekvestraciju ugljenika (proces apsorbovanja ugljenika (C) iz atmosfere, gde se nalazi u obliku ugljen-dioksida (CO₂) i zadržavanja i skladištenja ugljenika u tlu). Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), objavljen krajem 2023. godine, naglašava da postoji hitna potreba da se odredi prioritet korišćenja biomase zbog različitih uloga predviđenih za biomasu u Evropskom zelenom dogovoru i zbog potencijalnog nedostatka snabdevanja biomasom u budućnosti, navodi se na sajtu Eea.europa.eu.

Izveštaj EEA „Evropska slagalica o biomasi – Izazovi, mogućnosti i kompromisi oko proizvodnje i upotrebe biomase u EU“ razmatra kako biomasa može da pomogne u postizanju klimatskih i ekoloških ciljeva i kako klimatske promene moguu da utiču na proizvodnju biomase u sektoru poljoprivrede i šumarstva. Izveštaj takođe razmatra ključne sinergije i kompromise u korišćenju biomase za različite ciljeve politike.

Ograničena ponuda

Ključni izazov koji je naglašen u izveštaju EEA je da ciljevi politike EU imaju konkurentne zahteve za evropskom biomasom koja dolazi iz poljoprivrede i šumarstva, dok je njena ponuda i dalje ograničena površinom zemljišta, rastom vegetacije, promenom klime i globalnom trgovinom.

Izveštaj EEA naglašava da postoji hitna potreba da se donesu odluke o upravljanju biomasom u Evropi kako bi se ispunili ciljevi životne sredine i klime do 2030. i 2050. Odluke su potrebne da bi se preokrenuli negativni trendovi u zdravlju ekosistema i ispunili klimatski ciljevi. Da bi se postigli rezultati do 2030. i 2050. godine, već sada su potrebne političke intervencije u upravljanju zemljištem, posebno one koje utiču na šume i poljoprivredu.

Značajan potencijal biomase u Srbiji

Što se Srbije tiče, ona spada u zemlje koje imaju značajan potencijal biomase, i sa aspekta biološke raznolikosti, a i rasprostranjenosti. Studije i analize pokazuju da je biomasa najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji i procenjuje se na 3,448 Mtoe godišnje, od čega je 48% poljoprivredna, a 44% drvna biomasa, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Drvna biomasa je najzastupljenija u planinskim predelima centralne Srbije i njen stepen korišćenja je vrlo visok. Procenjen potencijal poljoprivredne biomase od ostataka poljoprivrednih kultura, ostataka u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća je 1,67 Mtoe godišnje. Poljoprivredna biomase je najzastupljenija na severu Srbije. Međutim, i pored velike rasprostranjenosti njen potentecijal se koristi u zanemarljivom procentu (manje od 2%)…

Potencijal primarnog biorazgradivog otpada procenjen je na 205 hiljada toe, komunalni i otpadna jestiva ulja i otpad životinjskog porekla procenjen je u ukupnoj količini od 0,043 miliona toe godišnje..

Biomasa u domaćoj proizvodnji energije

Što se tiče učešća biomase u ukupnoj domaćoj proizvodnji električne energije, ilustrativan je plan za 2024. godinu. Naime, planirana proizvodnja primarne energije u 2024. godini iznosi 9,876 miliona tona ekvivalentne nafte (Mtoe) što je za 8% više od procenjene proizvodnje u 2023. godini, navedeno je u Odluci o utvrđivanju energetskog bilansa Republike Srbije za 2024, koja je objavljena u „Službenom glasniku“.

U strukturi proizvodnje primarne energije biomasa učestvuje sa 17,2% . Učešće uglja je 59,5%, nafta učestvuje sa 8,7%, prirodni gas sa 2,2%, hidropotencijal sa 8,8%. Geotermalna energija, solarna energija, energija vetra, biogas, otpad i deponijski gas učestvuju sa 3,6%.

Uvoz primarne energije, uključujući i električnu energiju, u 2024. godini je planiran u količini od 8,268 Mtoe, što je za 1% manje u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini, koji iznosi 8,326 Mtoe.

Najveće učešće u uvozu od 49% ima sirova nafta i derivati nafte, zatim prirodni gas 27%, ugalj 18%, električna energija (uvoz sa tranzitom) 6,7% i biomasa manje od 1%.

Izvoz primarne energije uključujući i električnu energiju u 2024. godini je planiran u količini od 1,159 Mtoe, što je za 4% manje od procenjenog izvoza u 2023. godini, koji iznosi 1, 214 Mtoe, a najveće učešće u izvozu od 38,4% imaju derivati nafte, zatim električna energija (izvoz sa tranzitom) u iznosu od 59,7%, biomasa učestvuje sa 1,4% i ugalj sa 0,3%.

Potrebna količina primarne energije biće obezbeđena 58% iz domaće proizvodnje i 42% iz neto uvoza, zbog velike količine uvozne nafte.

Biomasa na poslednjoj lestvici

Planirani iznos za ukupno snabdevanje energijom i energentima u 2024. godini je 16,869 Mtoe, od čega se 14,060 Mtoe ili 83%, koristi za transformacije u termoelektranama, hidroelektranama, termoelektranama-toplanama, toplanama, elektranama na vetar, solarnim elektranama, industrijskim energanama, ostalim postrojenjima na biogas, biomasu, rafinerijama nafte, preradi uglja, visokim pećima i postrojenjima za proizvodnju peleta i briketa.

Ovaj iznos je približan procenjenom iznosu za 2023. godinu, koji iznosi 14,102 Mtoe, a kao ulazni energenti sistema transformacija, najzastupljeniji je ugalj sa 49,6%, potom sirova nafta i poluproizvodi sa 31,8%, hidropotencijal sa 6,2%, prirodni gas sa 7,8%, energija vetra sa 0,8%, dok visokopećni gas, derivati nafte, energija sunca, biogas, biomasa, otpad i biodizel učestvuju sa 3,8%.

Planirana proizvodnja energije i energenata iz transformacija u 2024. godini iznosi 8,991 Mtoe, što je za 3% manje od proizvodnje iz transformacija u iznosu od 9,303 Mtoe u 2023. godini.

U strukturi proizvedene energije iz procesa transformacija proizvedena sirova nafta i derivati nafte učestvuju sa 46,5% (4,183 Mtoe), električna energija sa 38,8% (3,488 Mtoe), toplotna energija sa 9,8% (0,884 Mtoe), proizvodnja peleta i briketa sa 1,6% (0,147 Mtoe) i sušeni lignit i visokopećni gas sa 3,2% (0,292 Mtoe).

Rast potrošnje biomase

Potrošnja finalne energije u energetske svrhe u 2024. godini planirana je u iznosu od 9,702 Mtoe, što je za 1% više od procenjene potrošnje u 2023. godini koja iznosi 9,597 Mtoe.

U strukturi potrošnje finalne energije po energentima u 2024. godini, sirova nafta i naftni derivati učestvuju sa 34,7%, električna energija sa 26,4%, ugalj sa 2,5%, prirodni gas sa 11,2%, toplotna energija sa 7,9%, visokopećni gas sa 0,3%, biomasa, geotermalna energija, biogas i otpad zajedno sa 16,9%.

Planirana potrošnja prirodnog gasa biće manja za 2% u odnosu na potrošnju iz 2023. godine, a planirana potrošnja biomase, biogasa i otpada u 2024. godini biće veća za 1% u odnosu na 2023. godinu.

Kako je navedeno u Odluci o utvrđivanju energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. godinu, proizvodnja i potrošnja čvrste biomase obuhvata proizvodnju i potrošnju ogrevnog drveta, peleta i briketa u energetske svrhe (za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije).

Plan bilansa biomase za 2024.

„U organizaciji Energetske zajednice sprovedeno je istraživanje o potrošnji biomase u domaćinstvima u Republici Srbiji u okviru projekta „Tehnička pomoć za sprovođenje istraživanja o potrošnji energije u domaćinstvima u Srbijiˮ, kojim je utvrđena potrošnja biomase za 2020. godinu. Na osnovu ovog podatka za 2020. godinu, utvrđene su projekcije potrošnje biomase do 2030. godine, u okviru procesa izrade Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije. Na osnovu ovih projekcija, pripremljen je bilans biomase za 2022. godinu a na osnovu njega i procena bilansa biomase za 2023. godinu, kao i plan bilansa biomase za 2024. godinu.”

Kako je navedeno, planirana proizvodnja čvrste biomase u 2024. godini je 1,700 Mtoe. Od ove količine za potrošnju u toplanama se odnosi 0,012 Mtoe, što je isto koliko i procenjena potrošnja u 2023. godini. Planirana finalna potrošnja biomase iznosi 1,612 Mtoe. U strukturi ove potrošnje, industrija učestvuje sa 10%, domaćinstva sa 89%, a ostali sektori sa 1%. Potrošnja čvrste biomase odvija se dominantno u okviru sektora domaćinstava za potrebe zagrevanja prostorija.

U Odluci je naglašeno da je u 2024. godini planirani kapacitet postrojenja na biomasu za proizvodnju električne energije 2,38 MW i postrojenja na biogas 68,5 MW.

Istorijat bioekonomije

Inače, bioekonomija, kao disciplina koja se bavi održivom i inovativnom upotrebom biomase i biološkog znanja za obezbeđivanje hrane, stočne hrane, industrijskih proizvoda, bioenergije i ekoloških i drugih usluga, postoji 30 godina.

Portal Euractiv podseća da je izazov bioekonomije prisutan već 30 godina, sa prekretnicom koja se desila 2012. godine.

„Mi smo se 2012. godine, zapravo, preusmerili sa pretežno bio-baziranih goriva fokusiranih na bioenergiju – ka proizvodima veće vrednosti kao što su polimeri, hemikalije i bioaktivna jedinjenja“, rekao je Kevin O’Konor, profesor primenjene mikrobiologije i biotehnologije na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, dodajući da su mnogi do tada mislili da se bioekonomija odnosi na zamenu fosila biološkim proizvodima jedan za jedan.

Racionalno sa resursima

„Ali, radi se o tome da posmatrate svoje resurse, da ih održite na najvišoj mogućoj vrednosti i minimizirate upotrebu tog resursa u oblastima u kojima mislite da ćete proizvoditi otpad. Dakle, u velikoj meri se radi o prevenciji i minimizaciji“, rekao je ovaj profesor.

Kako navodi dalje Euractiv, „nesrećno iskustvo EU sa biogorivima zadalo je skoro fatalan udarac bioekonomskoj strategiji EU“.

Biogorivo kao nusproizvod

Naime, navodi portal, još 2007. godine, kreatori politike EU usvojili su ciljeve za povećanje proizvodnje biogoriva u transportu, da bi, osam godina kasnije, napravili preokret, kada su shvatili da povećana proizvodnja biogoriva iz namenskih useva poput uljane repice ili kukuruza odvraća zemlju od hrane, nanoseći više štete nego koristi za okolinu.

Sada, kako se kaže, EU stavlja naglasak na biogoriva druge generacije, koja imaju manji uticaj na životnu sredinu, jer dolaze kao nusproizvod šumarstva ili poljoprivrede.

Krajnji ciljevi ostaju isti – zamena energije na bazi nafte sa energijoma na bio-bazi. Međutim, ovaj put je pristup drugačiji, sa fokusom na morske resurse i komunalni otpad, a ne na useve namenjene proizvodnji goriva.

Potencijal morskih eko-sistema

Prema naučnicima, 80% biodiverziteta i 50% primarne biomase potiče iz morskih ekosistema. Na primer, tvrde da biljke mangrove iz priobalnih područja mogu biti zanimljive sirovine za proizvodnju hemikalija na biološkoj bazi za sve vrste primena.

Međutim, ključ je da se izbegne ponavljanje prošlih grešaka napravljenih sa biogorivima i da se naglasak stavi na sirovine koje imaju nizak uticaj na životnu sredinu.

„Ne želimo da pravimo iste greške u okeanu koje smo uradili na zemlji. Zapravo, ne želimo da izdvajamo i primenjujemo model linearnog razmišljanja”, poručili su stručnjaci.