Bizaran plan za globalnu dekarbonizaciju IEA

James Conca
5 jula, 2021
00:00
No Comments

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) objavila je zanimljiv, ali bizaran plan za dekarbonizaciju globalnog energetskog sektora do 2050. godine. Bizarni deo potiče iz nekih njihovih pretpostavki, projekcija i preporuka za postizanje neto nulte emisija (NZE), od kojih se čini da su neke u suprotnosti sa nekoliko njihovih nedavnih preporuka.

O studiji je napisano mnogo, uključujući mnoge skeptične odgovore. Skeptični deo dolazi iz projekcije Međunarodne agencija za energiju (IEA) da će ukupna globalna potrošnja energije pasti tokom sledećih 30 godina, kada svi ukazuju na to da će se povećati, jer će se roditi gotovo 3 milijarde ljudi kojima će biti potrebno dodatnih 10 biliona kWh godišnje, a današnjih milijardu energetski siromašnih će (i trebalo bi) povećati svoju potrošnju energije i popeti se u srednju klasu, zahtevajući još bilion kWh godišnje (dijagram ispod).

IEA je projektovala energetski miks do 2050. godine za postizanje NZE, i predvidela je sledeći sastav 20% fosilna goriva, 66% obnovljivi izvori koji obuhvataju vetar, sunce, hidroelektane, bioenergiju i geotermalnu energiju, i oko 15% nuklearna energija.

Iako se upotreba fosilnih goriva smanjuje na četvrtinu njegove sadašnje vrednosti da bi se postigla NZE, ona se ne približava nuli. Većina preostalih fosilnih goriva će se koristiti u oblastima u kojima se goriva ne sagorevaju i tako ne rezultiraju direktnim emisijama CO2. Neka od ostalih postrojenja će koristiti hvatanje i sekvestraciju ugljenika, a značajne količine će se i dalje koristiti u proizvodnji neenergetske robe ili u sektorima u kojima je posebno teško primeniti alternative, poput teške industrije i transporta na velike udaljenosti.

Suprotno projekciji IEA o smanjenju globalne upotrebe energije tokom narednih 30 godina potrebnih za postizanje neto nulte emisije, većina drugih projekcija, predviđa porast energije iz fosilnih goriva koja i dalje obezbeđuju preko 50% naše primarne energije. Izvor: EIA

Kao što je raspravljeno u Nuklearnoj ulici (Nuclear Street), izveštaj IEA iznosi više od 400 prekretnica koje bi pomogle u postizanju neto nulte emisije do 2050. Oni ne uključuju ulaganje u nove projekte snabdevanja fosilnim gorivima i pretpostavljaju da je sektor električne energije već globalno dostigao nultu emisiju do 2040. godine.

Pored toga, do 2035. neće biti prodaje novih putničkih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. NZE scenario pretpostavlja da se do 2030. godine, svake godine otvara 20 giga-fabrika baterija, kako bi se zadovoljile potrebe za baterijama za električne automobile, a to je nešto što bismo zapravo mogli učiniti. Ali nikako ne možemo da napravimo 3 milijarde električnih vozila do 2035. godine kako bi se zamenili motori sa unutrašnjim sagorevanjem – većina projekcija pokazuje samo 500 miliona.

Problem je u tome što se čini da svet nije uključen u nade IEA, svakako ne u potrebnom vremenskom okviru. Kina i dalje gradi značajana postrojenja na ugalj i gas, zajedno sa puno svega ostalog, uključujući 180 velikih nuklearnih elektrana (što je znak za nadu). Predviđa se da će upotreba energije u Kini neprestano rasti najmanje do 2035. godine, kada se nadaju da će ograničiti svoju sve veću potrošnju uglja. Ne očekuju da će ograničiti svoju rastuću potrošnju prirodnog gasa do 2040. godine, a ne očekuju ni da će dostići neto nultu emisiju pre 2060. godine.

I energija u Indiji će nastaviti da raste, čak i nakon udvostručavanja između 2000. i 2020. godine, zbog podizanja većine njihovog stanovništva iz siromaštva, za šta će biti potrebno gotovo onoliko energije koliko sada koristi Kina, jer će u narednih nekoliko godina indijsko stanovništvo premašiti kinesko. Pandemija ih i dalje snažno pogađa i odlaže kako ekonomski oporavak, tako i njihov put ka neto nultoj budućnosti.

Isto je i sa Afrikom, gde će nastati najveći deo svetskog porasta stanovništva tokom sledećih nekoliko decenija. I Afrika će premašiti stanovništvo Kine. Opet, ovo će zahtevati puno energije.

Malo je dokaza da će se globalna potrošnja energije uskoro smanjiti. Zapravo, Američka uprava za energetske informacije (EIA) predviđa da će se svetska potrošnja energije povećati za oko 30% do 2050. Iako se u projekcijama EIA najviše povećavaju obnovljivi izvori , sva fosilna goriva nastavljaju da se povećavaju.

Dakle, ako mapa puta IEA za NZE zavisi od pada koji započinje u sledećoj godini ili slično, doći će do velikog razočarenja.

Naravno, projekcija IEA je zaista uslov za dekarbonizaciju, bez obzira na verovatnoću njenog nastanka. Ali najveća greška koju su napravili je nedovoljno podsticanje širenja nuklearne energije.

U izveštaju se navodi da će nuklearna energija dati „značajan doprinos“ njihovom scenariju neto nulte emisije i pružiće „ključni temelj“ pri prelasku na neto nulti energetski sistem. Ali oni predviđaju samo udvostručenje nuklearne energije na 8% ukupne proizvodnje do 2050. godine.

Nuklearna energija mora biti utrostručena ili učetvorostručena da bi se stvorile bilo kakve šanse za postizanje NZE. Izveštaj takođe napominje da bi neusvajanje pravovremenih odluka o nuklearnoj energiji „povećalo troškove putanje nulte emisije i povećalo rizik od neispunjavanja njihovog cilja“. IEA je čak kaznila Španiju zbog odluke da postupno ukine nuklearnu flotu do 2035. godine.

IEA nije uspela da postavi ambiciozne ciljeve nuklearne energije da globalno postigne neto nultu emisiju do 2050, posebno malih modularnih reaktora, poput NuScale-a, dizajniranih da podrže sve predviđene obnovljive izvore energije. Njihov cilj od 8% nuklearne energije mora biti 35%. Izvor: NUSCALE

Umesto toga, scenario IEA za NZE ima previše vere u tehnologije koje su nesigurne, neproverene ili nepouzdane i ne odražavaju veličinu i obim kojima bi nuklearnih tehnologija mogla doprineti. Nije iznenađujuće što Kina planira toliko nuklearnih postrojenja.

Izveštaj IEA napominje da će, da bi se dostigao cilj NZE do 2050. godine, globalna ulaganja u čistu energiju morati da se utrostruče do 2030. godine, na oko 4 biliona dolara godišnje. Oni ne preciziraju ko će ovo platiti.

Sama Bilbao y leon, generalna direktorka Svetske nuklearne asocijacije, komentarisala je izveštaj IEA. „IEA jasno stavlja do znanja da će nuklearna energija biti suštinska komponenta globalne energetske tranzicije ka neto nultoj emisiji. Vlade sada moraju da preduzmu mere kako bi osigurale da nuklearna energija može odigrati glavnu ulogu u tranziciji čiste energije na koju se toliko njih sada obavezalo. “

Važna komponenta ovoga biće prošireni rad postojećih nuklearnih reaktora, jer „oni su jedan od najisplativijih izvora električne energije sa malom emisijom ugljenika“. Izveštaj takođe prepoznaje značaj malih modularnih reaktora i drugih naprednijih reaktora.

Nuklearna energija je trenutno drugi najveći svetski izvor čiste električne energije, prvi u razvijenim zemljama, onima koje imaju dokazanu istoriju dekarbonizacije energetske mešavine. Neizvesnosti koje nose ostale tehnologije sa niskim udelom ugljenika i teškoće promene ljudskog ponašanja trebalo bi da potisnu IEA ka ambicioznijim ciljevima nuklearne energije.

Nuklearna industrija ima plan u kome bi nuklearna energija obezbedila najmanje 25% svetske električne energije do 2050. godine, zahtevajući upotrebu 1000 GW novih nuklearnih postrojenja. Cilj takođe zahteva održavanje današnjih reaktora dokle god je to sigurno – što je dosta vremena s obzirom na to da je dizajnirani vek ovdašnjih reaktora bio oko 80 godina, a ne 40 kao što mnogi antinuklearni aktivisti i političari i dalje papagajuju.

Ali nuklearna energija je dobra i za druge stvari, poput generisanja toplote bez ugljenika, čime se rešava pitanje dekarbonizacije i drugih grana koje nisu proizvodnja električne energije, to nešto što IEA uopšte ne pominje. Nuklearni reaktori već obezbeđuju paru za daljinsko grejanje, npr. u Švedskoj, a slatku vodu proizvode desalinizacijom. Novi reaktori mogu da obezbede toplotu i sirovine za hemijsku, čeličnu i betonsku industriju, goriva za teški transport (brodarstvo i vazduhoplovstvo) i mogu direktno da generišu vodonik.

IEA se u budućnosti previše oslanja na vetar i solarnu energiju, bez pominjanja potrebe za rezervnom proizvodnjom ili skladištenjem energije sa ukupnom mrežom upravljanja u razmerama daleko većim nego što je pokazano, bilo u pogledu troškova, pouzdanosti ili praktičnosti. Pitanje pouzdanosti je verovatno najgore. Najnovija studija adekvatnosti resursa severozapada E3 (SAD) pokazala je da se na vetar u regionima koji imaju pravu zimu može računati samo 7% vremena tokom zaista lošeg vremena, kada je energija najpotrebnija. Samo pitajte Teksas.

Pored toga, širenje vetra, sunca i baterija stvoriće ogroman pritisak na snabdevanje kritičnim mineralima, posebno litijumom, kobaltom, neodimijumom, pa čak i čelikom, što je i sama IEA naglasila u nedavnom izveštaju u kom je istaknuto da nuklearna tehnologija ima niske emisije ugljenika sa najmanjim potrebama za mineralima i najmanjim otiskom zemlje.

IEA treba da posluša sopstveni savet i preporuči više gradnje nuklearnih elektrana, brže nego što je planirano. Ili će njihova strategija dekarbonizacije otići u dim.

(Autor je stručnjak za zaštitu životne sredine, specijalizovan za geološko odlaganje nuklearnog otpada i istraživanja u vezi sa energijom)

Izvor: Forbes