Više puta se poslednjih dana moglo čuti u Hrvatskoj od nadležnih da kratkoročno gledano, zbog ekstremno visokih temperatura i nedostatka padavina ne bi trebalo da bude problema sa snabdevanjem električnom energijom. Međutim, ostaje pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi se ovakvi vremenski uslovi nastavili. Ovog leta potrošnja struje je izuzetno visoka upravo zbog velikih vrućina, a Hrvatska je već danima blizu rekordnih nivoa potrošnje električne energije. O tome je u centralnom Dnevniku HTV-a govorio Danko Blažević iz Hrvatskog operatora prenosnog sistema (HOPS).
Velika potrošnja struje, solarne elektrane pomažu sistemu
Osim jučerašnjeg prazničnog dana, poslednjih dana potrošnja električne energije prelazila je 60.000 megavat-sati, dok je ovogodišnji rekord iznosio 64.500 megavat-sati. Direktor Sektora za upravljanje elektroenergetskim sistemom HOPS-a Danko Blažević rekao je da se novi dnevni rekord verovatno neće oboriti, iako večernja trenutna potrošnja dostiže nivoe slične onima od 29. juna, kada je zabeležen rekord.
Najveće dnevno opterećenje sistema obično je između 19 i 20 časova. Blažević je objasnio da je upravljanje takvim vršnim opterećenjima sve zahtevnije jer je sve manje klasičnih elektrana koje se mogu aktivirati po potrebi, poput hidroelektrana i termoelektrana, dok raste udeo vetroelektrana i solarnih elektrana koje proizvode energiju u zavisnosti od vremenskih uslova.
„Solarne elektrane nam izuzetno pomažu tokom dana jer omogućavaju uštedu vode u akumulacijama. Ono što solarne elektrane pokriju tokom dana, HEP kasnije može da iskoristi u večernjim satima kako bi povećao proizvodnju i pokrio vršna opterećenja“, rekao je Blažević.
Snabdevanje električnom energijom nije ugroženo
Na pitanje da li bi snabdevanje električnom energijom moglo biti ugroženo, Blažević je odgovorio da prema trenutnim procenama neće biti problema.
„Prema onome što vidimo u HOPS-u, ali i zajedno sa drugim operatorima prenosnih sistema širom Evrope, ne bi trebalo da bude problema“, rekao je on.
Posebno je istakao kratkoročnu procenu adekvatnosti sistema, koja se svakodnevno radi za narednih sedam dana i pokazuje da bi potrebe za električnom energijom trebalo da budu zadovoljene.
Solarne elektrane smanjuju potrebu za energijom iz mreže
U Nuklearnoj elektrani Krško proizvodnja električne energije trenutno je smanjena za 20 odsto, dok je Mađarska gotovo isključila svoju nuklearnu elektranu. U Rumuniji nizak vodostaj Dunava menja uslove rada energetskog sistema, dok istovremeno raste potrošnja električne energije.
Blažević je objasnio da postoji razlika između potrošnje i opterećenja sistema. Opterećenje predstavlja količinu energije koju operatori prenose i isporučuju korisnicima putem mreže, dok ukupna potrošnja može biti veća zbog sve većeg broja privatnih solarnih elektrana na krovovima.
„Potrošači zapravo troše više nego što mi isporučujemo kroz mrežu, jer je u poslednje dve-tri godine značajno porastao broj instaliranih solarnih elektrana“, naveo je Blažević.
Dodao je da ne postoje precizna merenja ukupne energije proizvedene u sopstvenim solarnim sistemima, ali da se njihov efekat vidi kroz smanjenu potrebu za isporukom električne energije iz mreže.
Cena električne energije zavisi od sunca, vetra i potražnje
Kada proizvodnja električne energije opadne, a potrošnja raste, cene na tržištu električne energije imaju tendenciju rasta. U pojedinim periodima one su već dostizale veoma visoke nivoe.
Blažević je objasnio da se cena električne energije formira na veleprodajnom tržištu u svakom petnaestominutnom periodu, kroz odnos ponude i potražnje.
Tokom dana, kada je proizvodnja iz solarnih elektrana velika, ne samo u Hrvatskoj već i u celoj regiji, cene često padaju i mogu biti čak negativne. Međutim, u večernjim satima, kada solarne elektrane prestaju da proizvode energiju, a ukoliko nema dovoljno vetra, cene mogu naglo porasti.
Izvor: HRT
