Evropa se trudi da smanji svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva.
Članice Evropske unije su uvele razne pakete sankcija Ruskoj Federaciji. Uprkos tome Rusija održava svoju ekonomiju i finansije zahvaljujući energentima koje poseduje, produbljujući evropsku energetsku krizu.
Cene gasa u Evropi su porasle osam puta u odnosu na desetogodišnji prosek. Zemlje uvode politike kako bi suzbije uticaj rasta cena na domaćinstva i preduzeća. To uključuje sve, od subvencija troškova života do regulacije veleprodajnih cena. Sve u svemu, finansiranje takvih inicijativa je dostiglo 276 milijardi dolara samo od avgusta ove godine.
Grafikon ispod prikazuje dodeljena sredstva po zemljama kao odgovor na energetsku krizu.
Pročitajte i: Evropska energetska kriza blizu je da košta Evropu 500 milijardi dolara
Energetska kriza, u brojkama
Koristeći podatke iz Bruegela, tabela u nastavku odražava potrošnju na nacionalnu politiku, regulativu i subvencije kao odgovor na energetsku krizu za odabrane evropske zemlje između septembra 2021. i jula 2022. godine. Sve brojke su u američkim dolarima.
Prema istraživačkom centru Bruegel, na subvencije najmanje troše Kipar i Estonija.
Nemačka je od avgusta ove godine potrošila preko 60 milijardi dolara za borbu protiv rastućih cena energenata, prema istraživačkom centru Bruegel. Ključne mere u Nemačkoj uključuju jednokratnu naknadu za energiju od 300 dolara za zaposlene, pored 147 miliona dolara za finansiranje porodica sa niskim primanjima. Ipak, predviđa se da će se troškovi energije povećati za dodatnih 500 dolara ove godine za domaćinstva.
U Italiji će radnici i penzioneri dobiti bonus od 200 dolara za troškove života. Uvedene su dodatne mere, kao što su poreski krediti za industrije sa visokom potrošnjom energije, uključujući fond od 800 miliona dolara za automobilski sektor.
Kako se predviđa da će se računi za energiju trostruko povećati tokom zime, domaćinstva u Velikoj Britaniji dobiće subvenciju od 477 dolara tokom zime za pokrivanje troškova električne energije.
U međuvremenu, mnoge istočnoevropske zemlje čija domaćinstva troše veći procenat svog prihoda na troškove energije, subvencionišu i troše više na energetsku krizu uzevši u obzir procenat BDP-a. Najviše troši Grčka, sa 3,7% BDP-a.
Pročitajte i: Energetska kriza ne pogađa sva evropska domaćinstva isto
Spašavanje komunalnih usluga
Potrošnja za rešavanje energetske krize takođe se proširila na masivne pomoći za komunalne usluge. Uniper, nemačka komunalna firma, dobila je 15 milijardi dolara podrške, a vlada je preuzela 30% udela u kompaniji. To je jedan od najvećih paketa pomoći u istoriji zemlje. Od prvobitne pomoći, Uniper je zatražio dodatnih četiri milijarde dolara finansiranja.
Wien Energie, najveća energetska kompanija u Austriji, dobila je kredit od dve milijarde evra pošto su cene električne energije naglo porasle.
Možda će Vas zanimati i: Zemlje EU pribegavaju smanjenju PDV-a u borbi protiv energetske inflacije
Produbljivanje krize
Da li je ovo vrh ledenog brega? Da bi ublažili uticaj visokih cena gasa, evropski ministri tokom septembra raspravljali su o još više alata i paketa pomoći kao odgovor na preteću energetsku krizu.
Da bi vladali uticajem visokih cena gasa na cenu električne energije, evropski lideri razmatraju gornju granicu cena za uvoz ruskog gasa i privremena ograničenja na cenu gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, između ostalog.
Takođe su predložena ograničenja cena za obnovljive i nuklearne energije. S obzirom na ozbiljnost situacije, izvršni direktor Shell-a je rekao da će se energetska kriza u Evropi odnositi ne samo na ovu zimu nego i na naredne godine koje dolaze.
Izvor: VisualCapitalist
