Borba za afričku energiju

Evropa, gladna energije, okreće se podsaharskoj Africi kao rešenju energetskih nevolja, ali šta to predstavlja za klimatsku politiku Evrope i energetsku politiku Afrike? Uprkos preprekama, Severna Afrika predstavlja praktičnu alternativu ruskom gasu, zahvaljujući postojećoj infrastrukturi gasovoda i lancima snabdevanja LNG-a. Afrika se može pridružiti Evropi u razvoju obnovljih i ekonomski isplativih eneregenata budućnosti.

Ratovi često menjaju tok istorije – to je kliše. Ali to je i istina. Pre rata u Ukrajini, Evropska unija je bila odlučna i odana svojoj zelenoj tranziciji. Sada se 27-člani blok budi u surovoj realnosti. Strategija oslanjanja na ruske energente kako bi se izbegao Bliski Istok i povezanost EU sa Rusijom putem Ostpolitike na nivou EU je propala. Šreder i Merkelova su posramljeni, iako Makron još uvek nije dobio taj epitet.

Njihova strategija, koja je ugrozila energetsku bezbednost Evrope, omogućava malo odlaganja. Sada se EU bori za nove dobavljače tečnog prirodnog gasa (LNG) koji bi zamenio ruski gas iz gasovoda. Nemačka Zelena stranka se pretvorila u lobi za ugalj.

Evropa spas vidi u podsaharskoj Africi

Evropa, gladna energije, okreće se podsaharskoj Africi kao rešenju energetskih nevolja, ali šta to predstavlja za klimatsku politiku Evrope i energetsku politiku Afrike? Uprkos preprekama, Severna Afrika predstavlja praktičnu alternativu ruskom gasu, zahvaljujući postojećoj infrastrukturi gasovoda i lancima snabdevanja LNG-a. Još južnije mogu se proizvoditi velike količine LNG-a, od Nigerije i Angole do Tanzanije i Mozambika. Krajem maja, Afrička izvozno-uvozna banka i Afrička asocijacija proizvođača nafte osnovali su Afričku tranzicionu energetsku banku (African Energy Transition Bank) kako bi ojačali postojeće odnose i pozabavili se povlačenjem međunarodnog finansiranja za afričku industriju nafte i gasa.

EU je pokazala želju da iskoristi ovu priliku i uključila je istraživanje „izvoznog potencijala podsaharskih afričkih zemalja poput Nigerije, Senegala i Angole“ u svoju strategiju REPowerEU. To je plan bloka da brzo smanji svoju zavisnost od uvoza ruskih energenata. Požurili su da obezbede svoj deo i pojedini akteri. Nemački kancelar Olaf Šolc otputovao je krajem maja u Afriku da ponudi saradnju na proizvodnji gasa u Senegalu. Italijanski naftni i gasni gigant, ENI, obavezao se da će sledeće godine pokrenuti projekat LNG kod obale Konga.

Ove inicijative su izgrađene na dugogodišnjim trgovinskim i energetskim vezama dva kontinenta. Energetsko partnerstvo Afrika-EU (AEEP) pokrenuto je 2007. godine, kako bi se podstakao veći pristup pristupačnim i održivim energetskim uslugama u Africi. Ovo partnerstvo je podržano stvaranjem Saveza Afrike i Evrope za održiva ulaganja i radna mesta 2018. godine, radi promovisanja zapošljavanja I održivog razvoja u Africi.

Afrika bi mogla da dođe u centar planova koje trenutno pravi Evropa za promovisanje svoje strategije klimatskih promena. Evropska komisija je u decembru 2021. pokrenula strategiju Global Gateway za obezbeđivanje 300 milijardi evra investicija za trajni globalni oporavak. Otprilike 50% te investicije je namenjeno partnerstvima za ubrzavanje energetskih tranzicija i razvoja infrastrukture u Africi, posebno za proizvodnju obnovljive energije i zaštitu biodiverziteta.

Evropa trenutno nema dovoljno LNG terminala

Trenutni nedostatak odgovarajuće infrastrukture u Evropi i geopolitička neizvesnost Afrike usporavaju planove EU. Većina afričkih proizvođača gasa izvozi samo LNG, a koji Evropa trenutno ne može da primi jer nema dovoljno terminala za regasifikaciju. Alžir je jedan od glavnih evropskih snabdevača prirodnim gasom. U junu je suspendovao svoj 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Španijom i značajno smanjio izvoz gasa. Ovo se dogodilo nakon prošlogodišnjeg sukoba između Alžira i Maroka, koji je zatvorio gasovod Magreb-Evropa. To je značajno uticalo na lanac snabdevanja. Alžir nije jedini, jer su i bezbednosni problemi u Mozambiku, Nigeriji i Demokratskoj Republici Kongo poremetili evropske energetske inicijative.

Postoje indikacije da se ovi problemi rešavaju. Projekat Transsaharskog gasovoda odobren ranije ove godine će transportovati nigerijski gas u EU preko Nigera i Alžira. Britanski naftni i gasni gigant BP udružio se sa američkom kompanijom za istraživanje dubokih voda Kosmos Energy kako bi razvio gasni projekat svetske klase vredan 4,8 milijardi dolara i veliko LNG čvorište na granici Mauritanije i Senegala. Zbog ekonomskog rasta u Aziji, predviđeno je da će potražnja za LNG-em da raste stalno u narednih nekoliko decenija. Evropske kompanije bi mogle da iskoriste ovaj zamah da investiraju u takve projekte.

Sama Afrika takođe posmatra kakva će biti budućnost energenata. Afričke države, posebno Nigerija i Namibija, uložile su u proizvodnju zelenog vodonika. Afrički projekti vetro i solarne energije nastoje da izvoze čistu energiju u Evropu preko podmorskih kablova nove generacije. Ovi kablovi, koje proizvodi britanska kompanija KSLinks, povezuju Veliku Britaniju sa Marokom. U Južnoj Africi se gradi najveća fabrika zelenog amonijaka na svetu. Afrika se može pridružiti Evropi u razvoju obnovljih i ekonomski isplativih eneregenata budućnosti.

Bogatstvo prirodnih resursa Afrike može biti iskorišćeno kao u Kanadi i Norveškoj

Evropska energetska strategija i povećano interesovanje i investicije predstavljaju paradoks za Afriku. S jedne strane, neposredni profit i razvojni potencijal su ogromni. Nasuprot tome, ovaj neočekivani prihod mogao bi produbiti korupciju u sferi prirodnjih resursa u Africi i pogoršati zavisnost. Projekti ugljovodonika i uranijuma u ​​Africi moraju biti transparentni. Na kraju krajeva, Norveška i Kanada imaju minimalne patnje izazvane „prokletstvom resursa”, tako može i Afrika.

Izazov za EU ​​i afričke aktere je da pronađu formulu za saradnju na obostranu korist, ekonomsku komplementarnost i simbiozu. Sa druge strane, afričke države moraju prepoznati akutne energetske potrebe Evrope. Evropa takođe treba da prepozna nasleđe kolonijalizma i eksploatacije i da podeli tehnologiju i kapital sa zemljama koje su bogate resursima.

Afrika i EU moraju blisko sarađivati na usklađivanju ciljeva ekonomskog razvoja, klimatskih ciljeva i energetskih politika. Ovo je potrebno kako bi se priznale omgućilo upravljanje ogromnim mogućnostima izgradnje energetskih kapaciteta, a posebno obnovljivim izvorima energije.

Izvor: Forbes

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti