Borba za opstanak predmeta Hemija u douniverzitetskom obrazovanju Srbije

Fond časova hemije se kontinualno smanjuje u srednjim školama, srednjim stručnim školama i na društvenim smerovima u gimnazijama. Srpsko hemijsko društvo (SHD) ove godine obeležava 125 godina i počinje borbu za status predmeta Hemija u školama, ali i za status hemije generalno.

Srpsko hemijsko društvo (SHD) je pokrenulo inicijativu za reformu nastave hemije u univerzitetskom obrazovanju, jer se u poslednjih desetak godina fond časova hemije u srednjim školama kontinualno smanjuje, naročito u srednjim stručnim školama i na društvenim smerovima u gimnazijama. Takođe se smanjuje broj stručnih predmeta baziranih na hemiji, koje mogu da predaju hemičari, upozoravaju profesori, članovi Srpsko hemijskog društva (SHD).

Foto: arhiva Hemijskog fakulteta

Počinje borba

Srpsko hemijsko društvo (SHD) ove godine obeležava 125 godina i počinje borbu za status predmeta Hemija u školama, ali i za status hemije generalno.

Fond časova hemije se kontinualno smanjuje u srednjim školama, srednjim stručnim školama i na društvenim smerovima u gimnazijama. Drastično se smanjuje i broj stručnih predmeta baziranih na hemiji, koje mogu da predaju hemičari.

Oko 150 nastavnika iz osnovnih, srednjih stručnih škola, gimnazija i sa fakulteta širom Srbije su se uključili u rad Radne grupe SHD, koja ima za cilj da ukaže na nedostatke obrazovnog sistema, koji se tiču nastave hemije i izbore za opstanak ovog predmeta u douniverzitetskom obrazovanju

Nekada je Hemija bila obavezan deo trogodišnjeg i četvorogodišnjeg obrazovanja

Prema rečima Prof. dr Suzane Jovanović-Šanta, potpredsednika SHD i koordinatora Radne grupe za reformu nastave hemije, svi obrazovni profili u srednjim stručnim školama (i trogodišnji i četvorogodišnji) su ranije imali u programu Hemiju kao opšteobrazovni predmet.

Autolakirer (trogodišnji obrazovni profil) nema predmet Hemija!

„Reforme obrazovnog sistema su tokom prethodnih desetak godina vodile smanjenju fonda časova i programa nastave hemije. Međutim, stručni predmeti bazirani na hemiji (na primer, Poznavanje robe ili Poznavanje materijala, u brojnim obrazovnim profilima), neophodni za kompetentno bavljenje strukom, moraju da imaju i hemijsku osnovu, što je onemogućeno izostavljanjem predmeta Hemija iz programa tokom reformi. Na primer: autolakirer (trogodišnji obrazovni profil) nema predmet Hemija, a neophodna su mu znanja i neorganske hemije, zbog metala od kojih su napravljeni različiti delovi automobila, kao i organske hemije, zbog rada sa bojama i lakovima.  Dakle, problem nije vezan za neki određeni obrazovni profil, nego za sve profile u svim stručnim školama. Takođe je smanjen fond časova nastave Hemije i u gimnazijama opšteg i društvenog tipa“, upozorava Prof. dr Suzana Jovanović-Šanta.

Hemija, kao opšteobrazovni predmet, učenicima treba da pruži znanja potrebna za zdrav i normalan svakodnevni život u savremenom svetu, zasnovan na zdravoj hrani i korišćenju kozmetičkih, farmaceutskih i drugih preparata i proizvoda. Takođe predstavlja osnovu za stručne predmete i omogućava učenicima nastavak školovanja. Shodno tome, učenici nakon završavanja srednje stručne škole po planovima i programima sa smanjenim fondom časova hemije imaju znanja iz hemije nedovoljna za kompetentno bavljenje strukom, dok učenici gimnazija nemaju dovoljno znanja iz oblasti hemije za studiranje na fakultetima na kojima se izučava hemija.

Prema rečima Suzane Jovanović-Šanta godinama se pojedinci i manje grupe obraćale Ministarstvu za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj i drugim organima i radnim telima, ali ti pojedinačni apeli nisu naišli na odgovor. Stoga je Srpsko hemijsko društvo, kao stručno društvo, pozvalo nastavnike hemije svih nivoa obrazovanja da se uključe u borbu za status predmeta Hemija u školama, ali i za status hemije generalno!

Hemija je svuda oko nas

„Odziv je bio odličan. Mnogo nastavnika smatra da je nastava hemije jako smanjena, što nipošto ne može da bude dobro, jer je hemija svuda oko nas i u nama, najjednostavnije rečeno, pa je potrebno da svaki pojedinac zna dovoljno hemije da bi mogao da vodi zdrav život, ali takođe i dovoljno hemije da bi mogao da se kompetentno bavi svojom strukom. To mu ovako reformisano školovanje ne omogućava. Radnu grupu za reformu nastave hemije formirali smo ove godine. Oko 150 nastavnika iz osnovnih, srednjih stručnih škola, gimnazija i sa fakulteta širom Srbije se uključilo u rad ove radne grupe, pa su formirani timovi prema oblastima rada škola. Timovi u okviru Radne grupe analizirali su planove i programe nastave hemije i srodnih predmeta na različitim obrazovnim profilima i predložili njihove izmene. Objedinjene analize timova i predloge za izmene rukovodstvo SHD dostavilo je na razmatranje Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR), čime je, zapravo, zvanično pokrenuta inicijativa za reformu nastave hemije u douniverzitetskom obrazovanju. Stručna društva su, u svakom slučaju, najkompetentnija da predlože nastavni plan i program za određene predmete. Tako, na primer, Britansko kraljevsko hemijsko društvo, najstarije hemijsko društvo na svetu, ali u druga društva u Evropi i u okruženju, učestvuju u kreiranju planova i programa predmeta Hemija i srodnih predmeta. SHD ove godine obeležava 125. godišnjicu od osnivanja.  S obzirom na to, da su među osnovnim zadacima SHD upravo nastava i promovisanje hemije, ova Radna grupa mora da ukaže na uočene nedostatke obrazovnog sistema, koji se tiču nastave hemije i predloži promene planova i programa Hemije za obrazovne profile za koje smatra da je to potrebno“, kaže Prof. dr Suzana Jovanović-Šanta.

Čuvene reči profesora Sime Lozanića

U prilog značaju hemije govore i čuvene reči profesora Sime Lozanića, jednog od osnivača SHD, koje datiraju od pre 125 godina, a istinite su i danas koliko nekada:

Znanje hemijsko nužno je svakom čoveku jer svakoga trenutka u životu našem na hemijske pojave nailazimo, pa će nam bez znanja hemijskog ostati misteriozne; i sam život naš drugo nije do produkt nekih fizičkih i hemijskih pojava, pa i toga radi, da bismo svesniji bili svoga života, nužno nam je znanje hemijsko.

Foto: arhiva Hemijskog fakulteta
Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.