Evropska unija postavila je rok do 2035. godine: od kada bi evropski proizvođači trebalo da prestanu da sklapaju vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Svi veliki proizvođači se sada fokusiraju na razvoj baterija, kako bi uopšte mogli da ispoštuju taj zadati rok EU.

Mercedes, BMV ili Folksvagen, svi oni trenutno još uvek koriste litijum-jonske baterije kao standard. Međutim, u isto vreme, mnogi ulažu novac u istraživanje i razvoj takozvanih solid-state baterija.

Automobilska industrija pokušava da smanji emisiju CO2 napuštanjem motora sa unutrašnjim sagorevanjem i u tom kontekstu bateriju smatraju pogodnim izvorom energije koja bi trebalo da zameni fosilne izvore, odnosno benzin. Razvoj novih modela električnih vozila je tako rezultirao povećanjem potražnje za automobilskim akumulatorima sa sve većom paletom vozila.

Baterije sa čvrstim elektrolitima mogle bi da budu napredak u odnosu na postojeće baterije, jer osim što sadrže veću količinu energije, punjenje nove generacije baterija traje kraće. Nove baterije bi se mogle pokazati lakšim i sigurnijim u poređenju sa današnjim standardom.

Najveća inovacija u 21. veku

Baterije su konstantno evoluirale od svog pronalaska u 19. veku, od baterija za jednokratnu upotrebu do punjivih baterija koje se koriste za e-automobile. Profesor Ferdinand Dudenhofer, direktor Centra za istraživanje automobila u Duizburgu, kaže za DW: „Mislim da je baterija najveća inovacija 21. veka, taj pronalazak potpuno menja naš svet“.

Litijum-jonske baterije se oslanjaju na tečne elektrolite, i one imaju ulogu transporta jona i vođenja struje između pozitivne i negativne elektrode. U čvrstim baterijama naučnici su uspeli da zamene tečne elektrolite čvrstim, zahvaljujući tome više nisu potrebni takozvani separatori, čija je uloga u strujnim baterijama da spreče direktan kontakt pozitivne i negativne elektrode.

Sama činjenica da nema više zapaljivog tečnog elektrolita smanjuje opasnost od požara, doprinosi i tome da je nova generacija baterija bezbednija u odnosu na one koje koriste tečne elektrolite.

Testovi u laboratorijama u Japanu i Evropi pokazali su koliko veliki potencijal leži u ovim novim baterijama. Tojota je nedavno potvrdila uspešne testove sa solid-state baterijama. Početkom jula japanski automobilski gigant saopštio je da je pojednostavio proces proizvodnje materijala potrebnih za proizvodnju novih baterija. Tojota, drugi najveći proizvođač automobila na svetu, objavila je da želi da počne da proizvodi vozila sa baterijama sa čvrstim elektrolitom do 2025. godine.

Koliko je čvrsta tehnologija važna potvrđuje i činjenica da je Folksvagen u međuvremenu postao najveći akcionar KuantamScape-a, kompanije koja proizvodi solid state baterije, kompanije koja je osnovana 2010.godine. Mercedes-Benz planira da u potpunosti pređe na električni pogon do 2030.godine. Pored toga, nemačka kompanija je sklopila partnerske ugovore sa kompanijama kao što je Prologium, tajvanska kompanija koja se bavi razvojem i proizvodnjom solid-state baterija.

Međutim, uz brojne prednosti, ove baterije i dalje imaju kraći vek trajanja. Na baterijama se mogu pojaviti pukotine koje vremenom mogu rasti, kaže Lorenc Olbrih, doktor na Univerzitetu u Oksfordu, gde proučava specijalizovane materijale. Upravo zbog ovih pukotina njihov vek trajanja je kraći, rekao je Olbrih za DW.

Sklapanje pod velom tajne

Iako se pretpostavlja da su solid-state baterije lakše, većeg kapaciteta, bezbednije i imaju kraće vreme punjenja, stručnjaci su i dalje skeptični oko cene masovne proizvodnje, odnosno koliko će sve to na kraju koštati kupca?

Istraživač Tim Vicke sa Fraunhofer instituta za istraživanje sistema i inovacija, kaže da će za početak potražnja za ovim novim baterijama biti ograničena praktično samo za mala tržišta. Baterije sa čvrstim elektrolitima biće znatno skuplje kada počnu da se industrijski proizvode, jer će obim proizvodnje biti mnogo manji“, rekao je Vicke za DW.

Evropska unija proglasila je proizvodnju baterija važnim projektom od zajedničkog evropskog interesa. To u praksi znači da vlade zemalja članica mogu subvencionisati proizvođače automobila u smislu proizvodnje baterija. EU je odobrila finansijsku podršku za nekoliko proizvođača u nekoliko zemalja EU. Vlade članica EU takođe su pružile podršku automobilskim kompanijama, koje zauzvrat finansiraju manje kompanije i novoosnovane kompanije koje rade na razvoju novih tehnologija kao što su solid state baterije.

Prednost Kine kao pretnja Zapadu

Kineski stručnjaci sa Univerziteta nauke i tehnologije već su najavili razvoj solid state baterije koja bi mogla da se proizvodi po jeftinijoj ceni. Ova najava bi mogla da „koči” napore Zapada da smanji zavisnost od Kine u pogledu baterija za e-vozila.

Naime, kineske kompanije kontrolišu 70 odsto svetske proizvodnje baterija. Takođe, kineske kompanije kao što su BID, CATL i Tritek svojim akumulatorima snabdevaju zapadne automobilske kompanije. Osim toga, Kina ima ogromne rezerve prirodnih resursa poput litijuma, kobalta i mangana, koji su potrebni u proizvodnji baterija. Mnoge evropske i američke kompanije bukvalno zavise od isporuka iz Kine.

Izvor: dw.com.hr