Brazilska zelena postrojenja za proizvodnju vodonika, će uskoro biti najzaslužnija za smanjenje CO2

Enedžiksov projekat Base One u Brazilu, vredan 5,4 milijarde američkih dolara, treba da transformiše energiju sunca i vetra u više od 600 miliona kg zelenog vodonika godišnje. Najavljen je kao najveći projekat smanjenja emisije ugljenika na svetu. Da li je zaista tako? I drugi veliki projekti Kine, Saudijske Arabije, Holandije i Australije su na pomolu.

Singapursko-australijska kompanija Enedžiks Enerdži (Enegix Energy) napreduje u planovima za izgradnju ogromne fabrike čistog vodonika na severoistočnoj obali Brazila. Projekat Base One, vredan 5,4 milijarde američkih dolara, po planu treba da transformiše energiju sunca i vetra u više od 600 miliona kg zelenog vodonika godišnje.

Površina od 485 hektara se nalazi na industrijskom zemljištu u luci Pecem, u državi Ceara, i namenjena je onome što Enedžiks opisuje kao najveći projekat smanjenja emisije ugljenika na svetu. Sa 3,4 GW solarne i vetroenergije koja je već ugovorena sa Enervindom (Enerwind), očekuje se da Base One počne sa radom u roku od tri do četiri godine.

Njegova lokacija, blizu dubokomorske luke, olakšaće međunarodni izvoz. Tankeri koji prevoze tečni organski nosač vodonika (LOHC), koji ostaje tečan pod uslovima ambijentalne temperature i pritiska, moći će da dođu do istočne obale Sjedinjenih Država u roku od osam dana, Evrope u roku od devet dana ili Afrike u roku od pet dana. Izvoz na azijsko tržište će trajati više od mesec dana.

Lokalni uslovi u blizini lokacije pogodni su za obnovljive izvore energije. Iz Enedžika poručuju da Base One potencijalno može da se proširi sa početnog snabdevanja od 3,4 GW energije na više od 100 GW, a uz odgovarajuće proširenje pogona za hidrolizu, postrojenje bi na kraju moglo da proizvede više od 30 puta više vodonika u odnosu na početni kapacitet.

Ovaj projekat, koji se trenutno nalazi u fazi studije izvodljivosti i obezbeđivanja sredstava, bio bi 20 puta veći od najvećeg postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika koje danas radi, a to je Eir Likvidov pogon za proizvodnju vodonika iz vode, kapaciteta 20 MW, koja je upravo otvorena u Kvebeku.

Lokacija Base One čini ga idealnim za severnoamerički, evropski i afrički izvoz. Izvor:Enegix

Ako se Base One pusti u rad i bude operativan na 3,4 GW do 2025. godine, to bi zaista moglo biti najveće takvo postrojenje na svetu. Ili možda ne bi: Kina ima sposobnost da prerasporedi ogroman kapital i izgradi džinovske projekte izvanrednim tempom, a Peking Jingneng Power Co je prošlog marta najavio da započinje izgradnju postrojenja od 5 GW solarne i vetroenergije za proizvodnju i skladištenje vodonika u Mongoliji, koje treba da bude otvoreno 2021. godine. Tačna lokacija tog projekta nije poznata.

U svakom slučaju, u planu su i drugi veliki projekti. Saudijska Arabija je najavila projekat od 4 GW za svoj „budući megagrad” Neom vredan 500 milijardi dolara, koji treba da bude otvoren 2028. godine. NortH2 radi na velikom projektu na moru od 10 GW vetroenergije za proizvodnju vodonika u blizini holandske obale, zakazan za 2040. godinu. Sve bi ih mogao zaseniti Azijski centar za obnovljivu energiju, zapadno australijski projekat sa više od 26 GW proizvodnih kapaciteta koji će se otvoriti posle 2030. godine, izvozeći vodonik i amonijak u azijski region.

Teško je proceniti Enedžiksovu tvrdnju da će ovo biti najveći svetski projekat smanjenja ugljenika u atmosferi, ali iz kompanije poručuju da Base One ima potencijal da smanji godišnju emisiju za 10 miliona tona ekvivalenta CO2, naravno u zavisnosti od projekata globalne upotrebe energije vodonika i tačne svrhe u koje se koristi vodonik kao zamena kod krajnjeg kupca.

Deset miliona tona godišnje sigurno zvuči puno, ali da biste stekli osećaj razmere problema, ljudska aktivnost je trenutno odgovorna za oko 50 milijardi tona ekvivalenta emisije CO2 svake godine, i ta cifra će brzo rasti u narednim decenijama ukoliko se ne preduzme ozbiljna akcija. Pionirski projekat veličine Base One, prema tome, može nadoknaditi oko 1/50 od jednog procenta problema, odnosno, ako se primeni optimalno, oko 1/5.000 od svih ljudskih emisija.

Takav je kolosalni izazov sa kojim se svet suočava ako se pridržava cilja dostizanja nulte emisije do 2050. godine i sprečavanja najgorih klimatskih scenarija koji se očekuju, ako se stvari nastave nesmetano.

Izvor: NewAtlas

Facebook
Twitter
LinkedIn
Email
Odštampaj

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti

Najava Konferencije

21. decembar 2022.