Evropska komisija predložila je nova pravila kojima bi se ograničilo evropsko finansiranje infrastrukture za prirodni gas, i taj novac preusmerio u električnu energiju i nisko-ugljenične energente i tehnologije i tako ubrzala tranzicija u pravcu klimatske neutralnosti, piše Euractiv.rs.

Savet EU, odlučio je, istovremeno da evropski Fond za pravednu tranziciju (JTF), koji teba da olakša zelenu tranziciju onih teritorija EU koje zavise od proizvodnje ili upotrebe fosilnih goriva, neće finansirati projekte koji imaju veze sa prirodnim gasom.

Evropska komisija je ove nedelje predložila reviziju pravila EU o Transevropskim energetskim mrežama (TEN-E), na osnovu kojih je u protekloj deceniji u prekogranične energetske projekte, uključujući i električne mreže i gasovode, izdvojeno oko 4,7 milijardi evra iz evropskih fondova.

Pravilnikom TEN-E definisano je koji prekogranični energetski projekti mogu da budu odobreni po ubrzanoj proceduri i finansirani novcem EU.

Prema predlogu Evropske komisije, iz pravilnika će biti isključena naftna i gasna infrastruktura.

"Gasna infrastruktura i naftovodi više neće moći da budu kvalifikovani kao projekti od zajedničkog interesa (PCI)", saopštila je Kosmisija, a prenose agencije.

Komisija je ocenila da, s obzirom na postojeće inovacije u infrastrukturi, a u svetlu klimatskih ciljeva, "politička podrška" gasnim i naftnim projektima više "nema opravdanja". EU je sebi kao cilj postavila da do 2050. godine u potpunosti eliminiše emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Prirodni gas, iako je isto izvor štetnih emisija, kao energent ipak znatno manje podstiče klimatske promene od drugih fosilnih goriva. Zato Evropska komisija prirodni gas vide kao prelazno rešenje, ali dugoročno njegov udeo u evropskom energetskoim miksu ne bi trebalo da igra veću ulogu.

"Što smo bliži našem cilju klimatske neutralnosti, u toj meri će prirodni gas biti zamenjen obnovljivim gasovima i gasovima siromašnim ugljenikom", izjavila je komesarka za energetiku Kadri Simson, preneo je Rojters.

Simson je u odboru za industriju i energetiku Evropskog parlamenta rekla da su se sa usvajanjem Zelenog plana, promenili i ciljevi politike.

"Očekujemo da će se od sada pa do 2030. godine ulaganja u elektromrežu udvostručiti u odnosu na proteklu deceniju, i dostići više od 50 milijardi evra godišnje", rekla je estonska komesarka.

Novim pravilima, koja moraju da odobre zemlje članice i Evropski parlament, za finansiranje evropskim novcem bi se kvalifikovale i neke nove nisko-ugljenične tehnologije.

To uključe i cevovode za transport vodonika, ofšor energetske mreže koje povezuju električne sisteme na kopnu sa vetroparkovima na moru, i "inteligentne mreže", kojima se integriše prenos električne energije i nisko-ugljeničnog gasa.

Pravilnik TEN-E ima za cilj i da pospeši i prikupljanje novca iz nacionalnih budžeta i iz privatnog sektora i omogući obimna ulaganje potrebna za dostizanje klimatskih cilljeva, uključujući i 65 milijardi evra planiranih samo za razvoj vodonične infrastrukture u ovoj deceniji.

Pojedini poslanici i ekološki aktivisti smatraju, međutim, da pravila ne sprečavaju finansiranje projekata sa fosilnim gorivima, pošto je moguće finansiranje cevovoda za vodonik poizveden od prirodnog gasa, što je proces koji emituje CO2.

Ekolozi su pozdravili najavu Brisela, ali su upozorili i na moguće negativne posledice fokusiranja na vodonik.

"Vodonik možda deluje čisto i futuristički", ali u Evropi se više od 99% vodonika proizvodi od fosilnih goriva, izjavila je Tara Konoli, iz ekološke organizacije Prijatelji zemlje, prenela je agencija AFP.

Potpuno klimatski neutralan je isključivo vodonik koji se dobija elektrolizom i uz pomoć obnovljivih izvora energije, upozorili su zaštitnici klime.

Komesarka Kadri Simson na takve kritike je uzvratila ukazujući na kriterijume za izbor projekata.

"Projekti sa obnovljivim vodonikom dobiće u trenutku ocenjivanja dodatne bodove čime će se naći na višem mesti na spisku projekata od zajedničkog interesa", rekla je Simson.

Ona je dodala da treba da bude uvedena i posebna kategorija PCI za postrojenja za elektrolizu od prekograničnog značaja.

Savet EU doneo je 16. decembra odluku da evropski Fond za pravednu tranziciju (JTF), koji teba da olakša zelenu tranziciju onih teritorija EU koje zavise od proizvodnje ili upotrebe fosilnih goriva, neće finansirati projekte koji imaju veze sa prirodnim gasom. Savet je tako podržao dogovor postignut u pregovorima predsedavajućeg EU Nemačke i Evropskog parlamenta. Prema tom dogovoru, iz Fonda se neće finansirati ni projekti vezani za nuklearnu energiju.

Pojedine članice EU i evroposlanici nastojali su u pregovorima da sporazumom bude obuhvaćen i gas. Prema rečima evroposlanika, konačni dogovor je svojevrsni kompromis, kojim je isključeno finansiranje gasa iz JTF, ali će neki projekti vezani za prirodni gas i dalje dobijati manje novčane iznose iz drugog fonda EU – Fonda za regionalni razvoj.

Fond za pravednu tranziciju posebno se odnosi na regione koji, na putu ka ispunjenju klimatskih ciljeva, postepeno treba da ugase proizvodnju ili upotrebu kamenog uglja, lignita, treseta ili škriljca.

Fond će raspolagati sa 17,5 milijardi evra, izdvojenih iz višegodišnjeg budžeta EU i instrumenta EU sledeće generacije, a iz njega će se, između ostalog, u ugroženim oblastima finansirati niz socijalnih i ekonomskih mera kao što su osnivanje novih malih i srednjih preduzeća i otvaranje radnih mesta, istraživanje i inovacije, uvođenje ćiste energije, dekarbonizacija lokalnog saobraćaja i prekvalificija radnika.