Brza zelena tranzicija ugrožava energetsku nezavisnost Srbije

Po sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi da je energetska politika Brisela bila neuspešna. EU će ispraviti greške koje je napravila, jer ima dovoljno novca. Zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da izbegnu energetsku tranziciju, već je u pitanju samo dinamika, odnosno brzina promene. Brza zelena tranzicija ugrožava energetsku nezavisnost Srbije. Srbija je mala i nema pravo na greške, rekao je Dragan Vlaisavljević izvršni direktor za trgovinu električnome energijom u EPS-u na konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?”.

Zapadni Balkan je siromašan region koji u energetici zavisi od ugljovodonika, pre svega od uglja i ima nepovezana i nelikvidna tržišta električne energije. Takav region zahteva duži period energetske tranzicije ili značajno više finansijskih sredstava od onih kojima raspolaže. Ako želite nešto brzo da promenite ne možete to bez novca, rekao je Dragan Vlaisavljević izvršni direktor za trgovinu električnome energijom u Elektroprivredi Srbije na Međunarodnoj stručnoj konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” u organizaciji portala Energija Balkana i Udruženja za održivu energetsku tranziciju.

Vlaisavljević je istakao da je Evropska unija je završila tek prvu fazu početka zelene tranzicije. Da se po sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi da je energetska politika Brisela bila neuspešna. Ocenio je da će EU ispraviti greške koje je napravila, jer ima dovoljno novca. Ipak, kako je dodao, zemlje Zapadnog Balkana ne mogu da izbegnu energetsku tranziciju, već je u pitanju samo dinamika, odnosno brzina promene.

„Evropska unija i Energetska zajednica zahtevaju bržu energetsku tranziciju od siromašnog regiona i ne vode računa o svim aspektima. Čitajući u poslednjih pet godina sve njihove studije njima je „pa šta“ da Srbija uvozi 40 odsto električne energije 2030. i 2035. godine. Njima je to u redu. A to nije dobro za energetsku bezbednost države. Direktna primena takvog koncepta dovela bi do veće energetske zavisnosti Srbije i veće cene električne energije za domaćinstva, koja je sada daleko od tržišne“, istakao je Vlaisavljević.

Koncept 5D

Izvršni direktor za trgovinu električnome energijom u EPS-u je objasnio da kriterijume i ograničenja u energetskoj tranziciji daje koncept 5D – dovoljnost, dostupnost, dekarbonizacija, decentralizacija i digitalizacija.

„Dovoljnost podrazumeva da imate dovoljno nečega što vam je potrebno. Iz ugla države obično se misli na energetsku bezbednost, diversifikaciju i nivo sopstvene proizvodnje. Sa stanovišta građana i privrede to je pitanje da li imaju dovoljno energije u svakom trenutku. Da ne moraju, kao sada u Velikoj Britaniji, budu bez goriva na benzinskim pumpama”, rekao je Vlaisavljević.

Prema njegovim rečima, dostupnost se odnosi na nivo cena, kako za privredu tako i za građane, odnosno na to da li mogu da plate energiju.

„Kod građana fokus je uvek na siromašnima. Čak i u EU navode da se širi deo građanstva koji spada u energetski ugrožene kupce. Sigurno je da zbog korekcije cene električne energije. Sada u Italiji nije lako građanima koji dobiju 30 odsto veći račun. Kod privrede, cena gasa i električne energije direktno utiču na sposobnost kompanije da proizvede konkurentan proizvod”, istakao je Vlaisavljević.

Kod trećeg D – dekarbonizacije, naveo je, fokus je na ugljovodonicima, odustajanju od uglja i gasu kao prelaznom energentu.

Vlaisavljević je upozorio da se mora imati na umu da proces dekarbonizacije prati elektrifikacija. Odnosno, da će se mnogo više koristiti električna energija. I to ne samo u oblastima kao što je transport, već i u onima koje još nisu u većoj upotrebi na Zapadnom Balkanu zbog nižeg niova razvoja. Naveo je kao primer da su potrebe blok-čejn tehnologija i kripto valute uzrok skoka potrošnje električne energije u Danskoj.

Uloga prozjumera u procesu decentralizacije

Uz to, kako je rekao, pitanje decentralizacije se, pored proizvodnje, širi i na aktivno učešće potrošnje uvođenjem prozjumera – kupaca-proizvođača električne energije.

„Budući elektroenergetski sektor će se sastojati od centralizovane velike proizvodnje i mnogo decentralizovanih malih proizvođača. Ključna stvar u decentralizaciji je osposobljavanje operatora distributivnog sistema da odgovori novim zahtevima. Jer, prvi put se susreće sa tim da energija ne ide samo sa prenosnog sistema, već se generiše i u distributivnom. To znači da će biti sasvim drugačije planiranje, upravljanje, tehnički zahteva, ali i poslovanje”, objasnio je Vlaisavljević.

Peto D, zaključio je, predstavlja digitalizacija celog energetskog sektora, u svim segmentima lanca, od proizvodnje, do mreže i potrošača. Potrošači će u budućnosti imati drugačije tarifne sisteme, menjaće se i merenje, postavljaju se i novi koncepti, EU ulazi u promene dizajna tržišta. A pravac u kojem se kreće može se videti i u studijama i analizama koje rade.

Energetska efikasnost ključni stub održive energetske tranzicije

Vlaisavljević je dodao da je ključni stub održive energetske tranziciju energetska efikasnost. I to ne samo u potrošnji već u celokupnom lancu, a kao veoma bitan faktor naveo i upravljivu potrošnju.

„Kroz upravljivu potrošnju razvijaju se koncepti da ćete moći da trošite električnu energiju po nižoj ceni kada je ima više na raspolaganju. Jer, sa većom penetracijom obnovljivih izvora neće biti moguće savladati svu tu proizvodnju skladištima. Pored velikih investicija u skladišta, biće neophodan i aktivan odgovor na strani potrošnje”, naglasio je.

Prema njegovim rečima, energetska tranzicija u Evropi dešava se kroz pravac korišćenja vetra, solarne energije i baterija – što je najskuplje. U drugom pravcu je tranziciono gorivo gas. U trećem segmentu su zemlje u pojasu od Bugarske do Poljske, koje se oslanjaju na nuklearne elektrane.

„Poljska, koja je visoko zavisna od uglja, u strategiji do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine navodi da počevši od 2033. godine, svake tri godine mora da pokrene nuklearne elektrane snage 1.500 megavata da bi završili energetsku tranziciju. Oni će se verovatno bazirati na nuklearnim elektranama treće generacije. Razvijaju se i nuklearne elektrane četvrte generacije, koje će biti jeftinije, brže će se praviti i umesto uranijuma kao gorivo će koristiti torijum”, rekao je Vlaisavljević.

Srbija nema pravo na grešku

Neki od izazova i rizika koje nosi energetska tranzicija, su oscilacije i rast cena. Posebno na početku tranzicije. Tu su i pad konkurentnosti privrede, potreba za baznom energijom i balansiranjem. Takođe i pitanja načina finansiranja investicija u kapacitete na obnovljive izvore energije i povećanja zaduženosti.

„Bazna energija je potrebna da bi se sprečile ozbiljne oscilacije cena, to je ono što sada daju termoelektrane i nuklearne elektrane. U Nemačkoj je trenutna visoka cene električne energije posledica toga što imaju 50.000 MW kapaciteta na vetar, a sada im radi 5.000 MW – jer je godina bez vetra. A požurili su da ugase nuklearke. Oni kao bogata zemlja to mogu da isprave, dok je Srbija mala i nema pravo na grešku”, rekao je Vlaisavljević.

Integracija svih zemalja ZB neophodna

Dobar put za Srbiju, ocenio je, jeste da se prvo povežu i integrišu sve zemlje Zapadnog Balkana, da se ceo region pripremi za ulazak u trgovinu emisijama CO2. A od 2026. godine za prekogranične takse, odnosno, CBAM, koji će mnogo više pogoditi tešku industriju nego EPS.

„Energetska tranzicija pruža i mogućnosti koje treba iskoristiti, jer će promena doneti otvaranje novih radnih mesta u razvoju i proizvodnji novih tehnologija. Na primer, u Srbiji bi mogle da se otvaraju fabrike koje bi pravile komponente za vetroelektrane i solarne panele” zaključio je Vlaisavljević.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on print
Odštampaj

One Response

  1. Obratite pažnju na razumljivost jezika kojim se služite.

    Održiva tranzicija

    Penetracija obnovljivih izvora

    Dekarbonizacija

    Na stranu puno tuđica koje mogu imati više značenja. Uspešan energetski program na najvišem nivou se sastoji od nekoliko jednostavnih strateških odluka. Koje mogu jednako biti objašnjene jednostavnim književnim jezikom. Tako će biti jasne i jednoznačne i široj javnosti i stručnjacima iz drugih oblasti .

    Bazna energija

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Logo

Newsletter

Možda će Vam se svideti:

Logo

Energija Balkana

Newsletter

Nedeljni pregled vesti