Niko ne zna šta će se desiti sa bitkoinom. Ni skeptici, ni vernici, čak ni Satoši Nakamoto (Satoshi Nakamoto). Ne postoji kristalna kugla. Mnogi najoštriji umovi kriptografije prihvataju tu neizvesnost, slažući se da jednostavno ne znamo. I možda je to deo privlačnosti. „Najviše načina upotrebe za 10 godina biće stvari koje bi nam danas zvučale suludo“, kaže Elizabet Stark (Elizabeth Stark), koja kao šef Lajting Labsa (Lightning Labs), prilično doslovno pokušava da izgradi budućnost Bitkoin mreže. „Otprilike na način na koji bi enciklopedija koju bilo ko može uređivati, zvučala ludo za ljude u doba pre Vikipedije.“

Šta će kriptovaluta bitkoin biti kada odraste?

Andreas Antonopolus (Andreas Antonopoulos), neprikosnoveni ambasador bitkoina, smatra da je malo verovatno da će to biti jedna stvar. „Ne postoji jedinstveni slučaj upotrebe“, kaže on. „Ideja da će se bitkoin koristiti kao skladište vrednosti ili da će se bitkoin koristiti kao sredstvo razmene ili da će se bitkoin koristiti na bezbroj drugih načina – bitkoin se koristi na sve te načine, na različitim mestima.”

Bitkoini već funkcionišu u stvarnom svetu u raznim stvarnim scenarijima i to će nastaviti da čine na načine koje ne možemo predvideti. „Što se šire primenjuje, to njegova upotreba postaje više fragmentirana i difuzna“, kaže on, s pravom osporavajući samu pretpostavku ovog misaonog eksperimenta.

Pošteno. To je dobro upozorenje. I sve je ovo uvod da se kaže da ovi scenariji nisu zamišljeni da se međusobno isključuju, nisu sveobuhvatni i sigurno će izazvati neslaganje i raspravu. Ali, s obzirom na ponovno opšte interesovanje za bitkoine – što je, naravno, nemoguće odvojiti od eksplozivnog rasta cene akcija- u ovom teksu je prikazano, razmišljanje i razmatranje niza potencijalnih ishoda. Bitkoin je perspektivna ideja. Postoje neki koji neguju ono što bitkoin može učiniti danas, ali većina njegovih pobornika ukazuje na to šta bi mogao učiniti sutra.

Kako će to sve izgledati sutra? Konkretno 2030. godine? Izabrana je ova godina jer je dovoljno daleko u budućnosti da se omogući vreme za značajne promene, ali i dovoljno blizu da se može vizualizovati ako zažmurite. Razgovor je vođen sa dijapazonom okorelih bitkoinera, kako bi se istražio niz od 12 potencijalnih scenarija, dobrih i loših, od kataklizmičnog neuspeha do velikog uspeha.

Scenario 1: Bitkoin napreduje kao digitalno zlato

Najjednostavniji scenario. Piter Mekormak (Peter McCormack), voditelj podkasta „Šta je Bitkoin uradio“, smatra da je ovo scenario „nastavljanja trendova“. „To je prilično velika sigurnost ili velika verovatnoća“, predviđa on. „Bitkoin zaista samo nastavlja ono što radi, više ljudi ga usvaja i mreža raste.“ Bitkoine bismo videli u penzionim fondovima, u suverenim fondovima i potencijalno u vladinim bilansima. Tržišna kapitalizacija bitkoina prekriva zlatnu.

Ali, cena je samo deo priče. Ajzeja Džekson (Isaiah Jackson), autor knjige „Bitkoin & crna Amerika“, sugeriše da u ovom scenariju bitkoin može pomoći da se smanji jaz u bogatstvu. „Danas 25% crne zajednice u Sjedinjenim Državama nije u bankama “, kaže Džekson, dodajući da, kada je novac skriven ispod dušeka, zajednice sa nižim prihodima su nesrazmerno povređene inflacijom. „Inflacija se ne podnosi ravnomerno“, kaže on. „Inflacija ubija. Bukvalno." Zbog toga je Džekson domaćin redovnih vebinara sa finansijskim „crnim” grupama, šireći poruku o finansijskom osnaživanju putem bitkoina.

Aleks Gladstajn (Alex Gladstein), glavni strateški direktor Fondacije za ljudska prava, veruje da bi samo ovaj scenario bio pobednički. Danas postoji 130 miliona vlasnika računa bitkoina, pa on misli da bi do 2030. ukupan broj mogao da dostigne milijardu. „Ljudi misle da je za uspeh bitkoina potrebno da njime možete da platite šolju kafe“, kaže Gladstajn. „To je zabluda. Ne morate da kupujete kafu sa bitkoinima da bi uspeo “.

Scenario 2: Bitkoin je ugušen regulacijom – pesimistički “medveđi” scenario

Bear Market (Medveđe tržište) – izraz koji se koristi za tržišta na kojima su cene u padu

Nigerija i Indija suzbijaju bitkoine. Šta ako ostatak sveta učini isto? Džejson Vilijams (Jason Williams), autor knjige „Težak novac sa kojim ne možete da se igrate: Zašto će bitkoin biti sledeća globalna rezervna valuta“, tvrdi da pokušJ ovih zemalja da stave kiboš na kriptovalute, zaista nije održivo. „Kada Indija zabrani kripto, odlazite u drugu zemlju“, kaže on. Svet je fluidan i lako je preneti svoje poslovanje sa kripto računima na drugo mesto.

Medveđe tržište / Bear Market / Foto: BsWei kiplinger.com

„Zabrane ne funkcionišu“, kaže Džekson, koji smatra da bi, na primer, ako je bitkoin zabranjen u SAD, to bi ga „učinilo još ređim“, što bi potencijalno moglo dovesti do povećanja potražnje, a time i cene.

Pa ipak, možda je tačno da su pokušaji propisa pojedinih nacija osuđeni na propast, ali postoji jedan specifičan scenario koji čak i Vilijamsu, mega „biku” (optimističan povodom cene akcija), daje trenutak pauze.

„Objedinjena globalna regulativa“, kaže on. „To je najveći rizik.“ Ako se svetski lideri okupe da bi kreirali jedinstvenu politiku o kripto-krizi – poput Pariskog klimatskog sporazuma – i svi se slože da razbiju drakonskim merama, onda bi taj uticaj mogao biti razarajući. „Ali, to će biti zaista teško“, kaže Vilijams, jer čak i kada svet pokušava da sarađuje, teško će naći zajednički jezik, u vidu uloga od svih ključnih strana ili doslednog pridržavanja.

Scenario 3: Bitkoin postaje rezervna valuta Interneta – Optimističan “bikov” scenario

Bull Market (Bikovo tržište) – izraz koji se koristi za tržišta na kojima su cene u porastu.

Ovo je nešto poput kompromisnog scenarija. „Mnogi ljudi teško mogu da prihvate da bitkoin postaje globalna rezervna valuta“, kaže Antoni Pompliano (Anthoni Pompliano) ili „Pomp“, kako je nadaleko poznat u kripto krugovima.

Kada kupujete bilo šta putem Interneta, kaže Pomp, iz korisničkog iskustva, osnovna valuta zapravo ne pravi razliku. Kada kliknete na dugme. Ili skenirate QR kod. Valuta nije bitna. „Bez obzira da li se radi o dolarima, RMB-ima ili bitkoinima, ili bilo čemu drugom, to je i dalje isto korisničko iskustvo“, kaže Pomp, dodajući da internet ima manje „trenje transakcija“, ali to nije nužno slučaj u analognom svetu. Klik za kupovinu knjige na Amazonu je jedno, kupovina parčeta pice je nešto drugo.

Bikovo tržište / Bull Market / Foto: Investopedia

Tako bi bitkoin mogao da evoluira u prirodnu valutu interneta. „Kada koristite nešto sa konačnim poravnanjem, poput bitkoina, to omogućava geografsko-skeptičnu trgovinu u digitalnom okruženju“, kaže Pomp. To bi lokalnim trgovcima donelo dodatnu prednost: globalne kupce. Budući da se većina trgovaca već okreće dosezanju globalnije publike, Pomp kaže da bi im prihvatanje bitkoina pomoglo.

Scenario 4: „Problem dva bitkoina“ – Pesimistični “medveđi” scenario

Gladstajn (Gladstein) iz Fondacije za ljudska prava smatra da su šanse za zabranu kriptografije male, ali priznaje da postoji „pametniji način da se vlade bore protiv bitkoina“. U ovom scenariju, vlade ukidaju kompletnu zabranu, ali umesto toga sprečavaju ljude da koriste razmene. Tačnije, blokiraju korisnicima mogućnost da povuku svoja sredstva.

„Mislim da je ovo najistaknutiji i najverovatniji napad“, kaže Gladstajn. Zamislite ovu novu stvarnost: korisnici Sjedinjenih Država nisu u mogućnosti da pristupe svom BTC u Koinbejsu (Coinbase).

„U osnovi ovo deli bitkoin na bitkoin koji drže nadzornici kojima vlada vlada – poput PejPala (PayPal) ili Koinbejsa (Coinbase) – a zatim oslobodi sve slobodne bitkoine, koji postaju bitkoini na crnom tržištu.“ Sada bi crno tržište bitkoina moglo imati veću vrednost od „zamrznutog bitkoina” pri razmenama. Da li bi takva vrsta zabrane bila uopšte legalna? Ustavna? Gledstajn i dalje smatra da je ovaj scenario malo verovatan, posebno s obzirom na neizbežne pravne izazove i sve napore za lobiranje u ime blokčein (blockchain) zajednice, ali smatra da je to „najizvodljiviji izazov snu o bitkoinu“.

Scenario 5: Dolazi poreski čovek – Pesimistični „medveđi” scenario

Ovo je „najlakši dodir“ koji bi vlada mogla da učini da bi suzbila upotrebu bitkoina, kaže Gladstajn. Ali, čak i lagani dodir bi mogao da osakati. Recimo, na primer, da su građani SAD prinuđeni da plaćaju nerealizovanu kapitalnu dobit na bitkoin. Sekretar trezora Džanet Jelen (Janet Yellen) iznela je ideju o porezu na nerealizovanu kapitalnu dobit, tako da je ideja barem povezana sa stvarnošću.

Bitkoin je vredan jer ljudi veruju da je vredan, obrnuto bi, takođe, moglo biti tačno. U ovom scenariju, zaštitnici zlata i skeptici u vezi bitkoina, poput Pitera Šifa (Peter Schiff), koji je jednom rekao da je bitkoin „zlato budala i svako ko ga kupuje je na kraju budala“, konačno bi mogli biti u pravu.

Gladstajn smatra da je to na dugačkom štapu. Takav porez bi „žestoko osporavao privatni sektor i pojedinci koji poseduju bitkoine“, kaže on, dodajući da prema nekim procenama više od 10% Amerikanaca poseduje BTC. „Ovo je demokratija. Imaćete malu, ali glasnu manjinu ljudi koja gnjavi kongresmene širom zemlje da ne učine tako nešto.“

Bikovo protiv medveđeg tržišta / Foto: Sketchplanations

Gladstajn primećuje da politički vetrovi duvaju u drugom smeru – ka tome da budu više naklonjeni bitkoinu – kao što je želja gradonačelnika Majamija, da grad bude središte za kripto. Ako Majami postane kripto utočište, Gladštajn misli da je onda verovatnije da bi drugi gradovi olabavili svoje propise, a ne stezali. Dodaje da bi čak i u najcrnjem scenariju – u kome SAD odluče da „odu u mračno doba“ sa kaznenim oporezivanjem, tada ljudi mogli emigrirati u druge zemlje sa prijateljskijim okruženjem. Kaže da: „Otići će u Singapur, Tajvan ili Norvešku.“

Scenario 6: Bitkoin se koristi za kupovinu šolje kafe – Optimističan „bikov” scenario

Većina se slaže u stavu: da bi bitkoin uspeo kao digitalni novac prvo mora uspeti kao digitalno zlato. To je preduslov. I, istina je da se bitkoin već koristi kao sredstvo razmene za plaćanja u inostranstvu, novčane pošiljke i u zemljama sa izuzetno problematičnim valutama. Andreas Antonopulus (Andreas Antonopulos) lično koristi bitkoine nedeljno da bi platio veb dizajnere i prevodioce u različitim zemljama i kaže da ga koriste „stotine hiljada ljudi širom sveta“.

Ali, po bilo kom merilu, bitkoin i dalje predstavlja samo mali deo svetskih transakcija robe ili usluga. Da li će se to promeniti do 2030. godine? Koliko je verovatno da će veći deo sveta koristiti bitkoin, kao što je neko jednom napisao, za svakodnevne transakcije kao „peer-to-peer verziju elektronske gotovine“?

To je komplikovano.

Većina najčešćih slučajeva upotrebe za 10 godina biće stvari koje bi nam danas zvučale suludo.

S jedne strane, Gladstejn kaže da će 2030. godine transakcione naknade za slanje bitkoina verovatno biti prevelike. Moraju biti. U suprotnom, rudari neće rudariti. „Tokom sledećeg veka naknade će postajati sve veći i veći deo onoga što rudari naprave“, predviđa on, jer se prepolovljene nagrade vremenom smanjuju i približiće se nuli 2140. godine, kada se rudarenje završi. „Rekao bih da bi do 2030. glavni blokčejn bio veoma skup za upotrebu. Bio bih iznenađen da možete da izvršite uplatu na glavnom bitkoin blokčejnu za nešto manje od 100 dolara.“

Zatim je tu staro pitanje nestalnosti cena. Raul Pal (Raoul Pal), bivši izvršni direktor Goldman Saksa (Goldman Sachs), koji je sada na čelu Real Vižn Grupa (Real Vision Group), ovo smatra materijalnom preprekom za trošenje bitkoina. Pal sumnja da će do 2030. godine nestabilnost cena bitkoina biti ublažena.

Na skali nestabilnosti od 1 do 100 – gde je obveznica 3 ili 4, a berza je u rasponu od 20 do 30, Pal postavlja trenutnu nestabilnost bitkoina na 70. poziciju i misli da će pasti na 30. u narednoj deceniji. Poboljšanje, da, ali i dalje problematično.

Ali, tu je kvaka. Iako se većina slaže da bi korišćenje bitkoina (kakvim ga danas vidimo) za kupovinu ture piva 2030. godine moglo predstavljati poteškoću, smatraju da sledeći scenario daleko više obećava.

Izvor: CoinDesk

CoinDesk je medijska platforma za sledeću generaciju investitora, koja istražuje kako kriptovalute i digitalna imovina doprinose evoluciji globalnog finansijskog sistema. Njegov mandat je informisanje, obrazovanje i povezivanje globalne investicione zajednice putem vesti, podataka, događaja i obrazovanja.

Bear Market (Medveđe tržište) – izraz koji se koristi za tržišta na kojima su cene u padu

Bull Market (Bikovo tržište) – izraz koji se koristi za tržišta na kojima su cene u porastu.