U BiH se sve češće pominje buduća snabdevenost gasom, a to će se, prema najavama nadležnih, rešiti izgradnjom gasnih postrojenja i gasifikacije većine teritorije. Ali, nakon što je ruski Gasprom odlučio da nastavi s isporukom gasa Evropi, sada se postavlja pitanje da li će brojni projekti koji se tiču gasifikacije BiH, a čija je realizacija planirana i u saradnji sa Rusijom, sada biti nesmetano realizovani ili se BiH mora ograditi od ruskog uticaja i distribuciju prirodnog gasa tražiti na drugom mestu?

Deo stručnjaka po ovom pitanju smatra da najave nadležnih kako će se krenuti s izgradnjom brojnih postrojenja nisu realno sagledane, dok drugi ovoj problematici pristupaju s oprezom i poručuju da se prvo mora uraditi mreža gasifikacije, pa onda, ukoliko je moguće, izabrati gde kupovati gas.

Najavljeni veliki projekti

Republika Srpska, bar prema najavama, planira velike projekte. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, nedavno je rekao da će se u Republici Srpskoj (Prijedor i Banjaluka) graditi dve elektrane na gas, instalisane snage po 600 megavata, što će obezbediti energetsku stabilnost Srpske u narednih 50 godina. Investicija, koja bi trebalo da bude vredna milion i po evra, realizovala bi se u saradnji sa Rusijom koja bi sve finansirala, dok bi Srpska bila manjinski partner.

„Preduslov za ovaj projekat je gasovod od Bijeljine do Banjaluke i Prijedora“, rekao je Dodik u junu, tokom intervjua za ATV.

Najpre – adekvatna gasna mreža

Velike projekte, doduše ne direktno sa Rusijom, najavljuju i iz Sarajevo-gasa, iz Istočnog Sarajeva. Nedeljko Elek, direktor ove kompanije, za Nezavisne novine kaže da su spremni projekti za gasifikaciju Jahorine i Pala, ali da je neophodno da se prvo izgradi adekvatna gasna mreža.

„Onda možemo da kupujemo gas i od Azerbejdžana, od Rusije i trećih zemalja. Ne mora značiti da po svaku cenu moramo da nabavljamo gas od jedne strane. Znamo da EU finansira gasovod u Nišu. Mi idemo sa gasifikacijom Jahorine i Pala. Radimo toplanu na gas u Istočnom Sarajevu i gasifikaciju Šehovića. Mi moramo izgraditi mrežu, a pitanje gde ćemo da kupujemo gas, rešavaće se na državnom nivou“, poručio je Elek.

Koliko je teško doneti bilo kakvu odluku u BiH, a da odgovara svima, pokazala je i nedavna sednica Saveta ministara BiH, kada nisu usvojeni predlozi sporazuma o projektima o izgradnji gasovoda Južna interkonekcija BiH i Hrvatske, kao i o izgradnji gasovoda Nova istočna interkonekcija BiH i Srbije.

Almir Bečarević, stručnjak za energetiku, pojašnjava za Nezavisne novine da, uprkos tome što se nastavlja isporuka ruskog gasa, Evropa sigurno razmišlja o prekidu saradnje sa Gazpromom.

„Cela Evropa ide u otklon od ruskog gasa i biće kad-tad donesena odluka, možda ne pisana, da se ide sa zabranom kupovine od strane Gasproma, odnosno, bilo kakvog daljeg povezivanja gasnih sistema s izvorom gasa iz Rusije, a to vidimo da se trenutno radi“, kaže Bečarević.

Turski tok

BiH trenutno u potpunosti zavisi od ruskog gasa, koji se doprema putem tzv. Turskog toka. Upravo u tom polju zanemaruje se potencijalni problem.

„Zanemarujemo to da će možda Bugarska usred zime zato što nema gasa iz Turskog toka prekinuti tranzit gasom preko njene teritorije. Od toga i Rusija strahuje, jer zna da na to ne bi mogla da utiče pošto je Bugarska finansirala izgradnju gasovoda Turski tok  preko njene teritorije. Jednostavno, ne gledaju se realno određene stvari i da bi se samo pričalo o nečemu bez ikakve podloge i da bi nešto, evo, konkretno sa Rusijom, moglo biti realizovano“, ističe Bečarević.

Da će se Evropa okrenuti od Rusije smatra i Mirza Kušljugić iz Centra za održivu energetsku tranziciju. On je nedavno za Nezavisne novine naglasio da su projekti gasifikacije koje planiraju nadležni u BiH megalomanski i neisplanirani.

„Smatram da se u čitavu priču oko gasa ulazi bez strateških proračuna i ekonomske isplativosti bilo koje investicije. Evropa ide suprotno, jer je tamo bila mantra gas kao tranzitno gorivo između uglja i obnovljivih izvora. Danas se to promenilo i gas se koristi minimalno, a direktno se s uglja ide u obnovljive izvore energije“, rekao je Kušljugić.

Podsetimo, 2013. godine kompanija BH gas, čiji je osnivač Vlada Federacije BiH, završila je izgradnju gasovoda od Zenice do Travnika, u vrednosti od 41,5 miliona maraka. Međutim, gasovod, koji je prema rečima stručnjaka bio prvi korak interkonekcije sa Hrvatskom, a koja je danas sporna, nikada nije pušten u rad.

Izvor: Nezavisne novine