Bugarska će do 2025. godine nastaviti da se oslanja na postojeće kapacitete uglja, koji učestvuju u pokrivanju potrošnje na tržišnoj osnovi, ali će u srednjoročnom periodu obnovljivi izvori energije početi da potiskuju ugalj. To je predviđeno integrisanim planom Energija i klima, koji se ažurira i predviđeno je da do 2030. godine ekološki izvori za proizvodnju električne energije dostignu 11 GW, izjavila je zamenica ministra energetike Iva Petrova.

Očekuje se da će u 2035. godini OIE postrojenja premašiti 12 GW, a paralelno se planira i uvođenje skladišnih kapaciteta u sistem. U kratkoročnoj perspektivi to su baterije, dok se u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi pojavljuju i novi kapaciteti tipa pumpno-akumulacione hidroelektrane.

Dva nuklearna bloka

U periodu od 2035. do 2040. godine planirano je da se u sistem uvede oko dva gigavata nove nuklearne energije. Zamenica ministra podsetila je na namere Vlade da u NE Kozloduj izgradi još dva nova bloka primenom američke tehnologije AP-1000 (Westinghouse).

Prve procene pokazuju da bi Bugarska mogla da ostvari ciljeve za smanjenje potrošnje primarne energije za preko 11 odsto, a konačne za preko 10 odsto. Cilj za OIE je da iznosi oko 34 odsto, u sektoru električne energije preko 42 odsto i u sektoru toplote i hlađenja planira preko 45 odsto, istakla je Iva Petrova.

Rešenja za opterećenost mreže

Izazovi i problemi sa priključenjem novih obnovljivih izvora energije (OIE) na mrežu mogu se prevazići fleksibilnom šemom, komentariše predsednik skupštinskog odbora za energetiku i predstavnik GERB-a Deljan Dobrev.

Naveo je da je studija Operatora elektroenergetskog sistema u severoistočnoj Bugarskoj, pokazala da se energija sunca i vetra preklapa samo u dva odsto vremena. Prema rečima Dobreva, ova dva različita proizvođača električne energije mogu biti priključena na istu mrežu u različito vreme. „Najbolje je što se to radi bez dodatnih ulaganja. Jednostavno, povećavamo efikasnost ove mreže“, istakao je Dobrev.

Pad proizvodnje struje iz uglja

Ministar ekologije Julijan Popov je primetio da u Evropi proizvodnja električne energije iz uglja svake godine opada za 26 odsto.

„Podaci odavno pokazuju da gas nije tranziciono gorivo i ne deluje kao tranziciono gorivo“, dodao je Popov, napominjući da je proizvodnja električne energije na gas prošle godine opala za 15 odsto. Međutim, po prvi put je energija vetra nadmašila plavo gorivo, bez obzira na cene gasa i ogromne količine.

Emisije iz gasa

Ako bi se pratile emisije iz gasa od eksploatacije do spaljivanja, ispostavilo bi se da su jednake onima iz uglja, rekao je ministar životne sredine i voda.

Posebno za Evropu, štetne emisije iz proizvodnje električne energije pale su za 19 odsto u protekloj godini. Prema rečima Popova, reč je o kombinaciji energetske efikasnosti, strukturne promene u energetskom sektoru, a ne zato što industrija ne radi. Prema rečima ministra ekologije, glavni pokretač toga su obnovljivi izvori energije i energetska efikasnost.

Izvor: Mediapool