Sa najavljenih devet hiljada MW novih solarnih kapaciteta i sedam hiljada MW baterija za skladištenje električne energije, investicije u njihovu izgradnju značajno se povećavaju, nakon što će se naknade za uvoz solarnih panela udesetostručiti od 1. jula 2025. godine

Bugarska asocijacija elektrotehnike i elektronike (BASEL) i APPLiA Bugarska (Udruženje proizvođača kućnih aparata) upozorili su nedavno da su tri od četiri operativne organizacije za oporavak električne i elektronske opreme na kraju životnog veka dramatično povećale – sa 8 na 10 puta – naknade koje kompanije plaćaju za prikupljanje ove vrste otpada. Kako su objasnili, ukoliko se ne pronađe rešenje problema, doći će do povećanja cene električnih uređaja i elektronike.

Tržište pod lupom

Komisija za zaštitu konkurencije požurila je da objavi da će proveriti dotične organizacije zbog kartela, ali nije bilo jasno koja je od četiri organizacije podigla svoje cene. U ovom trenutku, licencirani su Eltechresurs, Transins Technorecycling Company, Ecobultech i Greentech. Pre dve godine bilo ih je šest, ali Elektroutilizacija i Teneco Reciklaža su ispali sa tržišta. Prema rečima ljudi upoznatih sa ovim pitanjem, razlog je bila povećana bankarska garancija koje organizacije deponuju kod Ministarstva privrede kao zalog za svoje aktivnosti.

BASEL je upozorio na povećanje cene solarnih panela, invertera i baterija za električnu energiju, jer prilikom uvoza svoje opreme plaćaju dotičnu naknadu za proizvod, koja pokriva troškove njihovog oporavka kada postanu otpad. To znači da će se investicije povećati i to će uticati na njihov prinos i postavljanje cena solarne električne energije.

Naknada za proizvod za solarne panele skače sa 2% na 16% njihove cene, što je mnogostruko više od tipičnog evropskog raspona od 0,3% -3%.

Skok ekološkog poreza

Tako se u Bugarskoj, za prosečan kućni solarni sistem sa 15 panela, na primer, ekološki porez povećava u odnosu na sadašnji između 50,40 i 90 leva (BGN), do 403.20–720 BGN . Eko-porez za veliki sistem sa 18 panela će se povećati sa 56-100 BGN na 448–800 BGN. Većina bugarskih domova zahteva 15-20 panela za standardnu krovnu instalaciju, u zavisnosti od veličine krova, orijentacije i željene snage sistema. Oštar skok eko-poreza utiče ne samo na solarne sisteme, već i na pretvarače, baterije, kao i na sve vrste komponenti solarnih sistema, saopštila je organizacija.

„Istovremeno povećanje eko-poreza će dodati stotine leva na cenu standardne solarne instalacije za domaćinstvo, mera koja rizikuje da solarna energija bude nedostupna za mnoge bugarske porodice. Takođe, preduzeća i domaćinstva koja su postavila fotonaponske sisteme na krovove zgrada i dobila sredstva EU nisu predvidela ovo povećanje. Oni će morati da snose novi finansijski teret o svom trošku“, rekao je Dimitar Beleliev, predsednik upravnog odbora BASEL-a.

Potraga za rešenjem problema

Organizacija podseća na predlog koji je već upućen Vladi sa zahtevom da se smanje naknade za prikupljene proizvode koje se naplaćuju u Preduzeću za upravljanje aktivnostima zaštite životne sredine. Ovo je alternativa, ali mnogo skuplja opcija za ispunjavanje obaveza dobavljača električne i elektronske opreme za reciklažu nakon dostizanja kraja njenog životnog veka.

Međutim, oni su znatno veći i očigledno ostaju takvi čak i nakon ukidanja toksina organizacija za oporavak, jer posao želi da se smanje sa 10 na 12 puta u dve godine dok se ne pronađe rešenje problema.

BASEL podseća da su pre mnogo godina njihovi predstavnici pokušali da osnuju nezavisnu organizaciju za oporavak elektronske i energetske opreme na kraju životnog veka, kakve postoje u zemljama EU, ali su udarile u zid zbog nepodnošljivih zahteva za licenciranje u Bugarskoj. Premijer i ministar životne sredine su svesni problema, saopštila je organizacija.

Izvor: Media Pool