Povodom najavljene liberalizacije tržišta električne energije za domaće potrošače u Bugarskoj od januara 2026. godine, sindikati pozivaju predstavnike vlasti na odlaganje sprovođenja reforme i zadržavanje regulisanih cena struje do prevazilaženja energetskog siromaštva i dostizanja prosečnih evropskih energetskih nivoa za domaćinstva.

Savetodavno veće za nacionalnu bezbednost Bugarske ( KNSB) ističe da je pod pritiskom sindikata odlukom Narodne skupštine (NS) od 8. novembra 2022. godine propisano da potrošači u domaćinstvu ostaju na regulisanom tržištu do 31. decembra 2025. godine. Prema mišljenju sindikata tokom javne rasprave o izmenama i dopunama zakona, ukidanje regulisanih cena za potrošače u domaćinstvu dovešće do ozbiljnih društvenih problema zbog opasnosti od naglog skoka cena i nesposobnosti potrošača u domaćinstvu da se prilagode novim uslovima.

Nejasni mehanizni zaštite

Nije bilo jasno ni u pogledu tačnog mehanizma zaštite domaćinstava, načina njegovog finansiranja i potrebnih sredstava.

KNSB je naglasio i da od zahteva rudara i energetičara koji protestuju, jedini koji nije bio prihvaćen u parlamentu od 3. oktobra 2023. godine, odnosi se na to da se odloži liberalizacija tržišta električne energije za potrošače u domaćinstvu od januara 2026, u situaciji energetskog siromaštva, da bi se dostigli prosečni evropski nivoi u ovoj kategoriji potrošača.

Negativan stav sindikata

Predlog Vlade u odnosu na zahtev bio je apsolutno neprihvatljiv za sindikate i zato se odustalo od sporazuma. Sindikat dodaje da je već narednog dana na sednici Komisije za energetiku usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se od početka 2026. godine ukidaju regulisane cene za kućne potrošače. Odmah je reagovao KNSB koji ne odustajeod zahteva da se liberalizacija tržišta energije za domaće potrošače odloži posle januara 2026. godine.

Takođe se navodi da reforma utiče na oko 1/3 tržišta električne energije u Bugarskoj. Prema podacima iz godišnjeg izveštaja Komisije za regulaciju energije i vode (KEVR), taj uticaj se odnosi na preko 4,6 miliona potrošača u domaćinstvu i odluku treba  adekvatno razmotriti, ali uz dovoljno tehnološkog vremena za njeno sprovođenje. Sindikalna organizacija navodi i podatke Evrostata, prema kojima je preko dva miliona Bugara energetski siromašno, 30 odsto ne može da pokrije troškove grejanja, a 28 odsto ne održava dovoljnu toplotu u domovima.

Energetsko siromaštvo

Prema KNSB-u, Bugarska je zemlja sa najvećim stepenom energetskog siromaštva u Evropskoj uniji (EU), po svim pokazateljima. S obzirom na to, uz potpuno uvođenje potrošača na slobodno tržište u tako kratkom roku, postoji rizik da Bugarska učvrsti svoju vodeću poziciju u rangu siromaštva celokupnog stanovništva, a da deo proizvođača i krajnjih dobavljača zapadne u krizu likvidnosti.

Sindikat se zalaže za odlaganje tržišne reforme kako bi se ostavilo dovoljno vremena za prilagođavanje promenama.

Zahtevi za potrošače

-Stvaranje fonda koji će namenski nadoknađivati energetski siromašna domaćinstva u uslovima slobodnog tržišta električne energije. Takođe je neophodno regulisati način na koji će ovaj fond finansirati kompenzaciju, kao i upućivanje na socijalno zakonodavstvo u prelaznim i završnim odredbama, omogućavajući energetski siromašnim domaćinstvima i ugroženim potrošačima da budu podvrgnuti posebnim šemama kompenzacije u skladu sa tržištem.

-Primena diferenciranog pristupa i ciljanih kompenzacija za energetski siromašna domaćinstva, a ne za sve potrošače domaćinstva. U suprotnom, ova domaćinstva će primati naknadu podjednako kao i sva ostala domaćinstva sa većim prihodima, što znači da će najveći iznos naknade dobiti ona domaćinstva sa najvećom potrošnjom.

Socijalna politika

– Sprovođenje dodatne socijalne politike ili akcionog plana za zaštitu energetski siromašnih domaćinstava i ugroženih kupaca u uslovima slobodnog tržišta električne energije, pri rastu cena električne energije (socijalne i/ili energetske naknade, finansijska podrška, sprovođenje mera energetske efikasnosti ili uvođenje OIE za takve korisnike). Takva politika treba da bude usklađena sa dugoročnim ciljevima politike dekarbonizacije.

-Priprema strategije za smanjenje energetskog siromaštva u Bugarskoj. Strategija treba da ima jasno definisane ciljeve za smanjenje energetskog siromaštva, deo Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana. Strategija će pružiti priliku za kreiranje paketa mera za postizanje ciljeva, kao i za procenu uticaja preduzetih mera i napretka.

Za krajnje dobavljače i proizvođače

-Stvaranje adekvatne šeme za nadoknadu razlike između tržišne vrednosti električne energije i njene vrednosti obračunate po regulisanim cenama ispod nabavne. Odsustvo takve šeme dovodi do neizvesnosti u vezi sa visinom razlika između nabavne i prodajne cene energije i mogućnosti krajnjih snabdevača da obezbede neophodnu količinu obrtnih sredstava za realizaciju ciklusa snabdevanja domaćinstava.

-Iz istih razloga može da bude ugrožena finansijska stabilnost kompanija da ispune svoje zakonske obaveze i obaveze licenciranja. Kompenzacioni mehanizam treba da obezbedi finansijsku stabilnost krajnjih snabdevača, kako ne bi upali u krizu likvidnosti zbog nedostatka sredstava i ugrozili sigurnost snabdevanja.

-Očuvanje „energetskog miksa“ za regulisano tržište na duži period i očuvanje mogućnosti da se nalogom ministra energetike utvrđuju godišnje količine energije koje NEK kupuje od TE Marica istok 2. U suprotnom, u nedostatku ugovornog mehanizma za kapacitete, funkcionisanje državne termoelektrane i Mini Marica-Istok biće ozbiljno ugroženo, suprotno postignutim dogovorima, delom Sporazuma od 3. oktobra. 2023. godine i Odlukom Narodne skupštine od 4. oktobra 2023. godine.

Odlaganje reforme

S obzirom na očekivano ponovno pregovaranje o Planu oporavka i otpornosti, širok obim predviđene reforme, nestabilnu geopolitičku situaciju, KNSB poziva predstavnike vlasti da vode pregovore i insistiraju kod Evropske komisije na odlaganju reforme i o obezbeđivanju dodatnog tehnološkog vremena za njegovu realizaciju.

Sindikat zahteva i da narodni poslanici prihvate veto predsednika Rumena Radeva na usvojene izmene Zakona o energetici i da ih revidiraju, odlažući sprovođenje reforme tržišta električne energije i zadržavanje regulisanih cena struje do dostizanja prosečnih evropskih nivoa za domaćinstva u energetskom položaju. siromaštvo.

Izvor: News