Rudarski sektoru u Bugarskoj zatražio je od države da definiše i identifikuje strateške projekte istraživanja i eksploatacije strateških i kritičnih sirovina, neophodnih za zelenu tranziciju zemlje i Evrope i digitalizaciju privrede, kao i da ubrza režim izdavanja dozvola. Olakšavanje pristupa finansiranju ovakvih projekata, kako bi investitori mogli da ih realizuju održivo, efikasno i inovativno, od najveće je važnosti za industriju i za smanjenje zavisnosti od uvoza kineskih sirovina. Ovo je komentarisano na otvaranju šestog Evropskog foruma, koji je održan u Sofiji.
Predsednik Bugarske rudarsko-geološke komore Dragomir Draganov napomenuo je da će do 2030. godine potražnja za sirovinama porasti šest puta zbog zahteva Zelenog dogovora Evropske unije, a do 2050. povećanje će iznositi 15 puta. „Zato nam je potreban balans između ciljeva koje je postavila Evropska komisija i propisa, s obzirom na potrebe transformacije, rekao je Draganov.
Ubrzati izdavanje dozvola
Predsednik Bugarske rudarsko-geološke komore pozvao je da se ubrzaju procedure za izdavanje dozvola za strateške projekte istraživanja mineral.
„Bugarska bi, pored liste kritičnih materijala, trebalo da ima i projekte za istraživanje i vađenje ,ne samo sirovina poput volframa i kobalta, već i olova i cinka. Na svakih pet godina moraju da se obnavljaju programi traženja sirovina, a neophodno je i da postoji posebno telo za koordinaciju svih aktivnosti u ovoj značajnoj industriji“, rekao je Draganov.
Trenutno je Ministarstvo energetike telo koje pokreće procedure za traženje i eksploataciju plemenitih metala, ali su se podnosioci zahteva pre izvesnog vremena investitori žalili da njihovi zahtevi za istražnim dozvolama godinama leže kod resora. Umesto da ubrza vađenje vrednih sirovina, zamenik ministra energetike Krasimir Nenov je pre tribine radije govorio o nuklearnim reaktorima, obnovljivim izvorima energije i baterijama za skladištenje električne energije.
Status prioriteta u privredi
Zamenik ministra privrede i industrije Nikolaj Pavlov takođe je uopšteno govorio o tome koliko su kritični materijali važni za industriju, ali ne precizirajući mere da se ova grana dovede u prioritet privrede.
Predstavnik Evropske komisije Martin Lenč istakao je važnost evropske ekstrakcije kritičnih sirovina za smanjenje zavisnosti od kineskog uvoza, što utiče na lanac vrednosti. Marija Suner, predsednica Švedske rudarske komore, napomenula je da Evropa trenutno dodaje samo tri odsto vrednih sirovina koje su joj potrebne, a Leng je podsetio da je cilj EK da se to promeni na 10 odsto do 2030. godine, kao i rudarska industrija da koristi 25 odsto recikliranih materijala.
Prema rečima predstavnika EK, to se može postići ubrzavanjem procedura istraživanja i eksploatacije i olakšavanjem pristupa finansiranju za ovu vrstu kompanija i realizacijom njihovih projekata održivog vađenja strateških i kritičnih sirovina u skladu sa zahtevima. cirkularne ekonomije. Međutim, Suner je prokomentarisao da banke i dalje oklevaju oko finansiranja takvih projekata.
Strateški projekti
Lenč je napomenuo da je u toku prva procedura EK za odabir strateških projekata za traženje i vađenje strateških i kritičnih sirovina. Prema njegovim rečima, mora se pronaći pravi nivo za finansiranje ovakvih projekata od strane evropskih institucija, jer u suprotnom postoji opasnost od prekida snabdevanja, kao što se desilo tokom Covid krize, a sada i rata u Ukrajini. „Moramo biti spremni, ne samo da kupujemo najjeftinije materijale, već da imamo alternative za strateška partnerstva. Promena mišljenja o sektoru je izuzetno važna“, rekao je predstavnik EK.
Prema rečima evroposlanika iz „Demokratske Bugarske” Radana Kaneva, koji se bori za novi mandat u narednom Evropskom parlamentu, veoma je važno identifikovati rizike neispunjavanja zahteva evropskog i nacionalnog zakonodavstva u oblasti kritičnih sirovina. Kako kaže, ključan rizik predstavlja mogućnost da će ubrzanje izdavanja dozvola ostati samo na papiru.
Podsticajno finansiranje
Poželjni ciljevi propadaju ako nema podsticajnog javnog finansiranja, jer je privatni biznis u našoj zemlji mnogo ograničeniji u sopstvenom finansiranju, a EK do sada nije predvidela mehanizme podrške industrijskoj transformaciji – ni za rizik ni za ciljano finansiranje, kako bi da odgovori na politiku protekcionizma koju vode SAD i Kina“, rekao je Kanev.
Zamenik ministra privrede Nikolaj Pavlov je prokomentarisao da su Bugarskoj potrebna partnerstva sa drugim zemljama za investicije i podsticaj za istraživanje u oblasti boljeg korišćenja materijala. Prema njegovim rečima, predstoji izrada strategije industrijskog razvoja naše zemlje, koja će biti urađena uz pomoć naučnika i biznisa. „Dokument će postaviti glavne zakonodavne ideje za kritične sirovine i kako bugarski resursi mogu postati deo evropskih zaliha takvih materijala, rekao je zamenik ministra.
Neodlučnost države
Nikolaj Vulkanov, počasni predsednik Bugarske rudarsko-geološke komore, kritikovao je vlade Bugarske da nisu bile odlučne u pogledu vađenja važnih sirovina i podsetio da se u našoj zemlji vrši ekstrakcija uranijuma, što je od izuzetnog značaja za nuklearnu energiju, koju Bugarska namerava da razvija. Isto važi i za značajan potencijal za ekstrakciju prirodnog gasa u Dobrudži. Napomenuo je da je u našoj zemlji suspendovana koncesija za rudarstvo volframa, a javnost je negativno nastrojena prema rudarskom poslu zbog zabluda da zagađuje životnu sredinu.
Rudarska industrija je u svoje poslovanje uložila ogromna sredstva za inovacije, pa značajnu pažnju treba posvetiti mogućnostima koje ova industrija nudi, kao što su visoko plaćen stručni rad i razvoj regiona.
Kako je rečeno, rudarski biznis će sve više primenjivati standarde ekološke, socijalne i korporativne politike.
Izvor: Mediapool
